Otkako su poceli vazdusni napadi na Jugoslaviju, Islamska Republika Pakistan obraca sve vecu paznju na ovaj sukob, stavljajuci ga u velikoj meri u muslimanski kontekst u pokusaju da medju muslimanskim nacijama preuzme vodecu ulogu i formulise reakcije na intervenciju NATO snaga u Jugoslaviji
Dan pre nego sto ce poceti vazdusni udari na Jugoslaviju, prisustvovala sam elegantnoj zabavi u vrtu, u diplomatskom delu Islamabada, koju je uprilicio jedan bogati par pakistanskih advokata, u svojoj kuci, koja se slucajno nalazi do jugoslovenske ambasade.
Posmatrala sam jadnu, izbledelu, crveno-plavo-belu zastavu kako bezvoljno leprsa na povremenom vetricu. Pokazujuci na zastavu, rekoh domacinu: "Samo sto ih nisu bombardovali."
"Da" - rekao je odlazeci da gostima za stolom sipa vino. "Moramo pripaziti da ne dodje do etnickog ciscenja."
"Ali tu su samo njih dvojica", odgovorila sam, imajuci u vidu ministra za inostrane poslove i njegovog zamenika.
"Da, ali cak i njih dvojica mogu prouzrokovati nevolje."
Nestao je u caskanju za vreme koktela, sto je sasvim potisnulo moj i onako slabasni protest. Jugoslavija je bila daleko odatle. Ta cinjenica, vino, hrana, cvece i prolecni vazduh, zaverili su se protiv ove teme tako znacajne za razgovor. Osetila sam se potpuno izolovanom u osecanju da dolazi zla kob i u besu, od kojih se i jedno i drugo osecanje samo produbilo narednih dana.
Otkako su poceli vazdusni napadi na Jugoslaviju, Islamska Republika Pakistan obraca sve vecu paznju na ovaj sukob, stavljajuci ga u velikoj meri u muslimanski kontekst u pokusaju da medju muslimanskim nacijama preuzme vodecu ulogu i formulise reakcije na intervenciju NATO snaga u Jugoslaviji.
Novine u Pakistanu kao glavnu vest objavile su ponudu Pakistana da u Jugoslaviju posalje svoje vojne trupe koje bi se prikljucile trupama NATO-a za ocuvanje mira. Ili kome? Ili ratu na zemlji (koriscena su oba termina). Ministar za inostrane poslove Pakistana Sarjar Aziz dao je na jucerasnjem sastanku svecano obecanje na sastanku Kontakt grupe za Bosnu i Kosovo, Organizacije islamskih zemalja (OIK), koju je u Zenevi sazvao Pakistan. Aziz je od 55 clanica OIK-a zahtevao da pocnu aktivno da ucestvuju u dopunskoj ulozi vojnih snaga i obezbedjivanju humanitarne pomoci za izbeglice sa Kosova, kao i u trazenju mirovnog resenja slanjem svojih delegacija u Moskvu i Brisel.
I mada se cini da se arapske i muslimanske nacije razilaze kada su u pitanju Kosovo i njihovi susedi, Indija i Kina su protestovale zbog napada NATO-a iz vazduha i zazalile zbog nesposobnosti Ujedinjenih nacija da resavaju pitanja koja bi morala da budu u okviru mandata jednog tako znacajnog svetskog tela.
Pakistan danas predvodi premijer Navaz Sarif iz Muslimanskog saveza, koji serijom poteza dokazuje svoju superiornost i tvrdi da se zalaze za cistiji islam od ostalih politickih partija u zemlji.
Medjutim, sve glavne partije apeluju na vlast da posalje pakistanske trupe u Jugoslaviju. Prosle nedelje, bivsi sampion u kriketu i vodja jedne opozicione partije, Imran Kan, ostro je napao vladu svoje zemlje zato sto gotovo nista nije ucinila u vezi s krizom na Kosovu, mada je kosovskim izbeglicama poslala veliku kolicinu humanitarne pomoci. Uprkos intervenciji NATO-a, rekao je Kan, stradanje hiljada muslimana je cista realnost. Benazir Buto, stalni vodja pakistanske Narodne partije, reagovala je na isti nacin.
Demonstracije neprestano traju u luckom gradu Karaciju. Organizator demonstracija, Muslimanski pokret za napredak, zapretio je da ce u petak zapoceti strajk gladju, ukoliko se ne obustavi srpska "tiranija" na Kosovu. Dejstvujuci u okviru ogranicenja koje postavlja realnost, odnosno nedostatak kolektivne i autonomne vojne sile OIK-a, ali i odgovarajuci nedostatak uticaja na regionalni i globalni program rada, pakistanska vlada je aktivirala OIK i zauzela vodece mesto u danasnjim kolumnama "Internesnel njuza", najznacajnijih dnevnih novina u zemlji na engleskom jeziku.
Ukoliko se ovde i raspravlja o ratu na Kosovu, onda se razgovori vode medju radnicima koji rade na prikupljanju humanitarne pomoci ili medju diplomatama, koji su deo svog radnog veka proveli na tom balkanskom podrucju, od kojih nekolicina deli moje osecanje da ce vazdusni napadi biti pogubni za sve. Da ironija bude veca, samo je jedan pakistanski kolega koji radi u Crnoj Gori znao da do sukoba nije doslo iz verskih razloga (on se zalio da niko koga je sreo u Jugoslaviji ne veruje u Boga). Jedan pakistanski novinar s kojim sam razgovarala, neprestano je razgovor vracao na navodna masovna silovanja muslimanki od strane Srba tokom rata u Bosni; ova fraza je generalni okvir za kontekst u koji se stavlja pakistansko odobravanje vazdusnih napada i nedostatak sumnje u raspravama novinara...
Zbog toga sam veceras zaista bila veoma iznenadjena kada mi je jedan pakistanski intelektualac, koji u oblasti kulture radi u vladinoj ustanovi, rekao: "Strasno je na koji se nacin ponasaju prema Srbiji!" Morala sam da ga zamolim da mi pojasni svoj stav: "Duga je istorija svih tih dogadjaja i odnosa, a ja imam mnogo prijatelja u Beogradu", rekao je.
Dakle, stvari nikako nisu crne i bele. Na nesrecu, oni koji imaju malo slozeniji pristup ovom problemu, obicno rade u zamracenim, nisko-budzetnim ustanovama kakva je oblast kulture.
Pre nekoliko veceri, napravila sam gresku kada sam jednom turskom diplomati postavila pitanje u zelji da saznam kako se oseca kada zna da njegova zemlja ucestvuje u vazdusnim napadima na Jugoslaviju, dok istovremeno suzbija secesionizam u svojoj zemlji, bez medjunarodne intervencije i osude. Eksplodirao je. Ne moze biti bilo kakvog poredjenja izmedju KLA, blistavog primera cistih principa i civilizovanog ponasanja i PKK koji su ôpresekli grkljan 523 bebe. Imao je jos citavu hrpu drugih cinjenica za bacanje u vatru, pravu mitraljesku paljbu.
Motivi Pakistana prostiru se na tri fronta: zelja da se pojavi kao vodeca i cista muslimanska nacija; potreba da obezbedi izglasavanje rezolucije za Kosovo koja bi bila pozitivan model i za Kasmir (sto ce reci da se citava ta oblast pripoji Pakistanu); i zelja da dobije politicke poene na Zapadu, kako bi mu se skinule ekonomske sankcije, uvedene kada je Pakistan proslog leta vrsio nuklearne probe.
Iako je Pakistan vrlo siromasna zemlja koju predvodi malobrojna bogata elita, nuklearno naoruzanje mu je donelo osudu Zapada zbog sramnog ponasanja, ali, takodje, i neizbezno mesto potencijalne nuklearne pretnje u svakom pozoristu u koje bi ova zemlja izabrala da udje. Pakistan, prosjak i bogalj, prosle godine pronasao je svoj veliki stap.
Mediji su saopstili zajednicki kominike o poseti Amerija Kvatara pakistanskom premijeru, kojom je reafirmisana islamska solidarnost u vezi sa kosovskom krizom i od medjunarodne zajednice zahteva da zaustavi "sistematski genocid" kosovskih Albanaca.
Medjutim, Pakistan jos nije otisao onoliko daleko koliko Iran, mozda zato sto je "nacija" ove zemlje sacinjena od pacvork plemena, grupa jezika i ratnickih islamskih sekti, pa stoga ne moze sebi dozvoliti da podrzava secesiju koja se desava negde drugde.
U stvari, u nekim trezvenijim delovima pojedinih tekstova napravljen je pokusaj da se istrazi znacenje NATO vazdusnih napada na Jugoslaviju, ali i na druge zemlje, u kontekstu novog svetskog poretka morala. Ako su ti napadi uveli neku vrstu univerzalnog prava u nekim nacijama, na osnovu kojeg su ovlasceni da napadaju druge narode, u ime zaustavljanja zloupotrebe kategorije ljudskih prava, jedan autor je zakljucio da bi u tom slucaju bilo dobro da svet postane bolji i definise sta to tacno znaci.
Ni Pakistan ni Indija ne bi pristali da dobrodoslicom docekaju intervenciju medjunarodnih snaga na spornoj teritoriji Kasmira, ukoliko do te intervencija ne bi doslo samo na onoj strani za koju ona druga tvrdi da je "okupirana" od strane prve.
Pakistan koji ne moze da izdrzi raspravu o bilo kojoj temi, a da ne pomene okupaciju Kasmira od strane Indije, sto je jos od 1947. sporna stvar izmedju dve zemlje, brze-bolje je pozurio da pruzi podrsku NATO bombardovanju u Jugoslaviji i da okarakterise zvanicni protest Indije kojim se izrazava saosecanje sa zemljama u kojima se mocnici prema Srbima ponasaju slicno kao prema muslimanima u Kasmiru.
Tekstovi koji su se ovde pojavili isticu slicnosti izmedju sukobljenih strana na Kosovu i u Kasmiru, gde (pakistanske), kako tvrde grupe podrzavaju Kasmir, Indija sprovodi kampanju podrske krsenju ljudskih prava i "drzavnom terorizmu" koja je od 1990. dovela do cifre od 60 000 mrtvih.
Iran, medjutim, nema ni trunke sumnje: religiozna hijerarhija u ovoj zemlji je zakljucila da su vazdusni napadi NATO-a metod za koji se opredelila zapadna demokratija kako bi konacno iskorenila muslimane u Evropi. Vrhovni vodja islamske revolucije ajatolah Sajed citiran je juce u pakistanskom dnevnom listu "Njuz", u kojem je rekao da je "prisustvo muslimana u Evropi u suprotnosti sa sebicnim i ocigledno demokratskim ciljevima zapadnih vladara. NATO udari nasuprot zapadnoj propagandi, ne samo da nisu uspeli da donesu mir muslimanima, vec su njihovu situaciju pogorsali".
Cak su se i talibani oglasili. Dok je Avganistan proslog leta stradao od bombi SAD (samo tri udara u potrazi za osumnjicenim teroristom, Osamom bin Ladenom, ali koja su pogodila nekolicinu njegovih pakistanskih sledbenika), vladajuca zemaljska odbrana u nedelju nije ni podrzala ni osudila vazdusne napade NATO-a na Beograd, ali je "energicno osudila ubijanje muslimana od strane Srba i pozvala medjunarodnu zajednicu da pomogne muslimanskim izbeglicama".
Najcitaniji pakistanski dnevni list na engleskom jeziku "Njuz" objavio je komentar u kojem se kaze da "NATO bombardovanje zajedno s 'rastucom brutalnoscu' srpskih snaga na Kosovu, pretvara svoje operacije u moralnu obavezu, u duznost da spasi covecanstvo od njegove sopstvene izopacenosti".
Da ironija bude veca, misija koja prevashodno stiti muslimansko stanovnistvo od pravoslavnih hriscana, ne dobija adekvatnu podrsku muslimanskih zemalja i autor teksta je zakljucio da je neophodno spasti Klintonovu administraciju od kritike zbog nespretne intervencije, koja je moze oslabiti.
Irak je protestovao zbog NATO intervencije kao saborac i zrtva SAD/Velike Britanije i njihovih brutalnih preterivanja i ukidanja suvereniteta, ali Irak rangira te uvrede iznad muslimanskih granica...
Verovatno zbog toga novom jordanskom kralju stizu od sopstvenog stanovnistva izuzetno kriticke primedbe, ali i od susednih muslimanskih zemalja, jer je povukao svog ambasadora iz Beograda, sto je shvaceno kao proamericki gest.
Jedna stvar koju ovde nisam primetila je ponuda da se izbeglice sa Kosova privremeno smeste u njihovoj zemlji, verovatno zbog pakistanskog siroko rasprostranjenog siromastva, ali verovatnije zbog straha od kontaminacije relativno prozapadnim obicajima i kratkih sukanja koje bi Albanke s Kosova, nominalno muslimanke, nesumnjivo donele i njima.
I dok se udari iz vazduha nastavljaju, traju i nadrealni komentari komandanta Viblija i Dzejmi Sija (glavnih protagonista rata kakav vidimo na BBC-ju i CNN-u, zbog razlike u vremenu izmedju ove zemlje i Evrope), u agoniji rasprave o ratu u Jugoslaviji, okupiranost tom temom u Pakistanu je usamljena. Pocnite o tome da razmisljate, to bi moglo da se dogodi i jednom Amerikancu bilo gde, bas sada. SUZAN MANEL
Prevod s engleskog: Jadrana Velickovic
(Autorka je drzavljanka SAD; bila je portparol misije UN u Hrvatskoj i SR Jugoslaviji. Od prosle godine radi u misiji UN u Pakistanu. Ovaj tekst je napisala specijalno za NIN, kao svoj simbolicni doprinos osudi agresije na Jugoslaviju.)
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.