NEDELJNIK

Ubijena beba na grudima oca, ugljenisana tela putnika u vozu, stotine ranjenih pod svodovima razorene fabrike, bombardovane bolnice i deciji kampovi, oskrnavljena groblja i kulturni spomenici, novi tovari zabranjenih kasetnih bombi i ignorisani verski praznici, porazni su ucinci jos jedne nedelje NATO agresije na nasu zemlju.

Topli samari krvi nevinih zrtava razaranja Jugoslavije ne zapljuskuju lica i bolesne umove nalogodavaca zlocina u Vasingtonu, ni konzumente najmocnijih svetskih televizija. Ledena tisina odsustva savesti izvodjaca visi nad ovim stravicnim prizorima. Indulgencija nema, a i papino misljenje se vise ne uvazava. Dozvolu za laganje, dozvolu za ubijanje, sada daju medijske imperije.

Kada se smrtonosni tovari sruce na miran rudarski gradic Aleksinac i stradaju desetine civila, njihove ekrane preplave fingirane zrtve silovanja "srpskih vojnih i paravojnih formacija". Nekada simbol kvaliteta naucnog i dramskog programa, britanski BBC pronalazi Albanku kojoj se maltene smejulji dok pred kamerom prica o navodnom silovanju. "Majka je telefonom javila ocu u Becu da su zive. Za silovanje mu nije rekla. To je medju Albancima velika sramota", zakljucuje Tv-storiju autor. Kada se hladnokrvno ispale cak cetiri projektila u medjunarodni voz prepun civila koji se vracaju poslu nakon uskrsnjih praznika, velike svetske agencije plasiraju vest o navodnom upadu trupa SRJ u Albaniju. Odlican slagvort da zene koje lice na bele aluminijumske cevi, a muskarci na savitljive gumene palice, Tv-voditelji koji povremeno ukljucuju ministre i ambasadore SRJ u svoje programe simulirajuci pravilo da se cuje i druga strana, nastupe u stilu: "Pustite vi taj voz, nego da vidimo mi sta vi trazite u Albaniji"...

Matrica poklapanja stvarnih dogadjaja fingiranim, uproscene price o dobrim i losim momcima, toliko puta vidjene, bile bi populisticke imbecilije da uprkos svemu jos ne funkcionisu. Poznati propagandni repertoar: izbeglice - konclogori - silovanja - inscenirani incidenti, medjutim ubrzano se iscrpljuje. Odstampano je 2,5 miliona propagandnih letaka na ne bas sjajnom srpskom koji domace stanovnistvo treba da ubede da hiljade tona bombi ne padaju na njega vec na Milosevica. Isto to ponavlja nekakav "Ujedinjeni glas NATO", specijalan program na srpskom jeziku koji se povremeno probija na ovdasnjim televizijskim ekranima. Pre i posle smesnog zahteva da Radio-televizija Srbije svakodnevno emituje sest sati "necenzurisanih zapadnih izvestaja", programa kakav NATO smatra dobrim, sistematski se unistavaju predajnici. Posle protesta dela medjunarodne javnosti i Medjunarodne federacije novinara, demantovana je prvobitna izjava predstavnika NATO-a da je RTS "legitiman cilj NATO operacija", ali se dejstva nastavljaju. Razarajuci tovari pogodili su satelitsku stanicu u Prilikama kod Ivanjice, u ociglednoj nameri da onemoguce emitovanje satelitskog programa drzavne televizije. RTS nepotrebno uznemirava svetsku javnost prizorima divljackih razaranja i ljudskih zrtava, obavestava o okupljanjima gradjana u zemljama sirom sveta u znak protesta protiv brutalne NATO agresije.

Vise nije vazno da li CNN-a narucuje od NATO-a kao svog vojnog krila male prljave ratove koji podizu gledanost, ili je NATO glavni i odgovorni urednik zapadnih elektronskih medija. Zajednicka ideja je ne samo razoriti ovu zemlju vec i razoriti, unistiti sliku o tom razaranju. Fasada humanosti i borbe za ljudska prava mora biti odrzana, makar bili istrebljeni svi Srbi (ili Albanci) ovoga sveta. Sve vise svet lici na Borhesov "Prirucnik fantasticne zoologije", u kome, bas u "Fauni Sjedinjenih Drzava", citamo o skrivenici, koja se uvek skriva iza necega, bez obzira na to koliko se i u kojem pravcu covek okretao, plazisiljku, ribi koja uvek pliva natraske da joj voda ne ide u oci, fitiljavoj ptici, koja svoje gnezdo gradi naopako i leti natraske, ne mareci kuda ide, vec samo odakle dolazi, i vrsnog tetreba, koji ima samo jedno krilo, zbog kojeg moze da leti u samo jednom pravcu, a cija se boja perja manja prema raspolozenju posmatraca... "Humanitarne bombe" ne mogu imati civilne zrtve, a proteste vec onemogucene u sedistu "slavljenicke" alijanse, Briselu, treba ukinuti svugde u svetu. Tako se pred nasim ocima na najdrasticniji nacin survavaju ideali o civilnom drustvu, demokratiji i nezavisnom novinarstvu, a novi svetski poredak legitimise najpre kao borba za sliku sveta. Njegovi kreatori moraju uvek imati u dzepu ogledalce koje ce im svakoga dana ponoviti da su najlepsi, najbolji, najdemokratskiji, najhumaniji, i da su i takav svet stvorili. Pravila svetle buducnosti su:

RAT JE MIR,

SLOBODA JE ROPSTVO

NEZNANjE JE MOC -

Tri parole na beloj fasadi Ministarstva istine Orvelove "1984".

Svetlana Djurdjevic - Lukic