Najmanje desetoro poginulih putnika - bilans je napada NATO-a na medjunarodni putnicki voz Beograd- Solun u Grdelici
Nova "kolateralna steta" NATO-a ubila je najmanje desetoro i teze povredila (zasad) 16 osoba na podrucju opstine Leskovac. Medjunarodni putnicki voz Beograd-Solun, broj 393, zauvek je zaustavljen 12. aprila, nesto pre podneva, na Bistrickom mostu iznad Juzne Morave, izmedju Grdelice i Predejana.
Selo Bujisina, koje se podvodi i pod varos Grdelicu, nalazi se sa svojih desetak kuca duz puta tik uz oba mosta - pogodjeni zeleznicki i iznad njega drumski "sarajevski" na autoputu Nis-Skoplje, koji je, navodno, bio meta projektila.
"Meta" je okrznuta, pogodjeni su ljudi. Medju njima i desetogodisnji decak, ugljenisan, do sada neidentifikovan. U vozu je bilo i stranih drzavljana, ukupno 50 putnika. Strahuje se da je broj nastradalih veci, jer je moguce da je reka odnela tela.
Lokalno stanovnistvo potvrdilo je da su nekoliko dana ranije agresori delovali na istom podrucju, ali da su sva cetiri projektila zavrsila u obliznjoj njivi (oba puta, cula su se cetiri udara, po dva u razmaku od pet minuta). I prvi put je, kazu, voz bio na samo stotinu metara od pogodjenog mosta.
Poveca ekipa novinara stigla je na mesto tragedije sest sati kasnije. "Ovi CNN i BBC samo zajebavaju", cuo se ljutiti komentar iz grupice okupljenih zitelja Bujisine, dok su pogledom pratili strane novinare naoruzane satelitskim telefonima i kojekakvim spravama.
Na sinama ispod Sarajevskog mosta lokomotiva i jedan vagon, nekoliko metara dalje ostaci jos tri vagona. Upaljena svetla dodatno pojacavaju inace dovoljno potresnu sliku. Komisija za sprovodjenje mera u vreme ratnog stanja Jablanickog okruga saopstila je da je voz pogodjen s cetiri projektila. Drugi vagon je potpuno izgoreo.
Lesevi su do 18 sati bili uklonjeni, povredjeni zbrinuti. S obe strane pruge, na sveze obradjenim oranicama, i dalje se nalaze delovi unistenog voza. Okolnu krvavu travu, bas kao i ostatke voza, kisa jos nije sprala, a deo otkinutog ljudskog tela novinari su okruzili gotovo kao Dzemsa Rubina u njegovom portparolijatu. Sve kuce u krugu od 200 metara su ostecene, a telefonske linije u prekidu.
Neko je u blatu pronasao cak i komad projektila velicine sake, na kojem je, dok se neko pametno nije setio potencijalne radijacije, razaznato samo slovo H.
"Mi odemo posle i imamo sta da vidimo. Izvukuju mrtvi. Nisam smela da gledam, samo sam se okrenula. Moja bratanica isla s mene i kaze 'jao, tetke, gledaj, ruka visi'. Reko, nemoj Ane da gledas, samo se okreni i da begamo sto pre kuci", kaze 64-godisnja Radmila Ilic. Njena kuca je druga od mosta, sva stakla su slomljena, spustene drvene roletne pukle su po sredini. Vrata su iskocila iz lezista. Baka Rada i njen muz dosli su samo da pociste staklo, pa se vracaju u selo na brdu. "Samo da ostanemo zivi, ako ce neko da mi krade ovde, neka mu je na cas'." Gleda u rascvetalu bastu komsinice, u kojoj su i dve kosnice. Zovu se Jul i Maja.
Nedovrsena kuca najbliza mostu je pusta. I kucica za pse ostala je kraca za nekoliko dasaka, jedino su na terasi kaktusi u limenim vanglama ostali nepokolebljivi. Kao i improvizovana basket tabla na kojoj pise NBA USA.
"Sad da treba da ti desifrujem taj zvuk, ne bi mog'o. Bili smo tu, na dvadeset metara. Posle prvog udara poceli da vadimo ljude iz vagona i onda opet zvuk, da l' je raketa, da l' avion, jebem li mu mater, ne znam. Mi se okrenemo, pocnemo da bezimo, skocimo na zemlju... kad je drmnulo po vagonu... bas tamo gde su ljudi bili", prica Vladimir Golubovic, privatni auto-prevoznik iz Grdelice. Vrisak putnika nece zaboraviti.
ANA VUCKOVIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.