Ministarka zdravlja u Vladi Srbije o radu i organizaciji zdravstvene sluzbe u ratnim uslovima. "Povrede od kasetnih bombi od kojih najvise stradaju stanovnici Kosova, i Albanci i Srbi, uzasne su"
Skoro deceniju nase zdravstvo funkcionise u uslovima koji se samo uslovno mogu nazvati redovnim. Dugogodisnje sankcije, rat u neposrednom okruzenju koji je kao jednu od posledica imao vise od 700 000 izbeglica trebalo je na prostoru Srbije i zdravstveno obezbediti. Koje mere je trebalo preduzeti u sadasnjim ratnim okolnostima kako bi medicinska sluzba funkcionisala kako valja, a bogami i kako mora, za NIN govori ministar zdravlja u vladi Srbije dr Leposava Milicevic.
- Imamo razradjene mere za ove prilike. Nadali smo se da ipak necemo primenjivati ono sto je bilo pripremljeno u papirima. Nazalost, imali smo prilike da u oktobru razradimo jedan sistem mera i primenili smo ih u ovom slucaju, primenili smo ih na nivou u kojem ja imam pravo kao resorno zaduzen covek da donesem odluku. Imali smo pripravnost sluzbe nekoliko dana pre rata, koliko je bilo dovoljno da spremno docekamo ovu zalosnu situaciju. Specificna organizacija podrazumeva zaustavljanje svakog programa koji se ne procenjuje kao neodlozan i hitan. U bolnicama su ostali samo oni pacijenti koji su morali ostati dok su svi ostali prebaceni na kucno lecenje. Hirurske ekipe i mobilne i stacionarne narocito su prilagodile rad. U posebnoj funkciji su sluzbe koje pruzaju pomoc onima koji su zadobili povrede nastale od eksplozivnih sredstava i objekata koji su predmet razaranja. Kakve su izmene u rezimu rada bolnica i domova zdravlja? Koliko je korigovan odnos prema stalnim pacijentima?
- Domovi zdravlja su se prilagodili tako sto se smanjuje broj dolazaka pacijenata ali je zato povecan broj obilazaka sa nase strane. Bolnicka sluzba radi samo ono sto je neodlozno i hitno jer odredjeni kapaciteti moraju biti na raspolaganju. Svaka bolnica ima po nekoliko mobilnih hirurskih ekipa za nuzdu. Koliko su ekipe hitne pomoci prisutne na terenu i kakva je njihova snabdevenost lekovima i sanitetskim materijalom?
- Hitne sluzbe su razmestene na nekoliko punktova u slucaju da neki od njihovih projektila ne unisti ceo vozni park. Pokrivamo ceo teren i, prema saznanjima koje imamo od MUP-a i vojske, kola hitne pomoci stizu prva na lice mesta. Nasalila sam se u jednoj emisiji i rekla da moji vode u odnosu na vatrogasce. Zaista se prvi nalaze na licu mesta i zato im upucujem komplimente. Trudim se da imam povratne informacije o funkcionisanju zdravstvene sluzbe poslednje tri nedelje i za sada je sve zaista zadovoljavajuce. Kakva je snadbevenost lekovima i saradnja sa veledrogerijama? Da li se neophodni lekovi i dalje uvoze?
- Prioritetnih lekova, od kojih moze zavisiti zivot i koji spasavaju glavu ima dovoljno. Ne tvrdim da je tako sto se tice lekova koji jesu na prioritetnoj listi ali nisu vitalni. Mozda nema svih oblika i doza. Necemo mozda moci da ispostujemo navike svih nasih gradjana da uzimaju ove ili one antireumatike, u ovoj ili onoj formi, ali sva indikaciona podrucja su pokrivena.
Saradnja sa veledrogerijama je vrlo kooperativna i odgovorna. Cak i one veledrogerije koje nisu u sistemu snabdevanja stavili su nam na raspolaganje svoje lager liste. Vec su preduzete mere da se odredjeni lekovi nabave, precizno znamo koliko su nam odredjena sredstva neophodna a savezna drzava i Narodna banka Jugoslavije izdvojice odredjenu svotu. Na tom polju se aktivno radi i ne verujem da ce biti problema. I kada su govorili da ove sankcije ukinu i uvedu neke drasticne, ni tada ne bi bio zabranjen uvoz lekova i sirovina za lekove. Dakle, zaista ne treba ocekivati dodatne probleme. Kada je rec o hronicnim bolesnicima, ima li potrebe da stvaraju zalihe?
- Nepozeljno je praviti zalihe u ovakvoj situaciji jer dolazi do neravnopravnosti. I apoteke su prilagodile rad za ove uslove - za akutna stanja lekovi se mogu podici za pet dana a za hronicna za 15. Svi delovi Srbije imaju apoteke koje dezuraju 24 casa tako da nasi gradjani mogu biti spokojni. Moram da kazem da se nasi gradjani ponasaju strasno odgovorno. Obracaju se samo oni kojima je pomoc zaista neophodna. Postoji sklad izmedju zdravstvene sluzbe i nasih pacijenata i za sada nema nesporazuma. Kakvu tezinu ima doneta uredba o primeni Zakona o prodaji i prometu lekova?
- Mi smo morali imati uvid sta se nalazi na lagerima, na konsignacijama, sta se nalazi od lekova u zemlji i u veleprodaji i kod proizvodjaca, sta ima od sirovina. Morao se koordinirati ovaj segment za koji i sami znate koliko je vazan. Svi lekovi koji su na listi prioritetnih ne mogu se distribuirati i prodavati bez saglasnosti Ministarstva zdravlja Srbije iz prostog razloga da se ne bi desilo da u jednom kraju ima svega a u drugom da nema ni onog sto je najneophodnije. Zelimo da postignemo ravnomernost u odnosu na potrebe i da cela Srbija ima ono sto je najneophodnije. Kako funkcionise medicinska sluzba na Kosmetu?
- Zbog ovih dogadjaja napravili smo odredjene zalihe za nekoliko meseci unapred, narocito na Kosovu. Nkih desetak dana pre ovih tragicnih dogadjanja, u saradnji sa kolegama sa Kosova i veledistributerima, obezbedili sve sto je najurgentnije na svim nivoima zdravstvene sluzbe. Da li na Kosovu ima dovoljno vaskularnih hirurga posto su povrede od kasetnih bombi tesko, a tamo ih najvise bacaju?
- Zamislite te, hajde da ih nazovem ljudima, koji se zbog tri zarobljena vojnika pozivaju na medjunarodne konvencije a istovremeno tuku civile oruzjem za koje se zna da je zabranjeno. Imala sam priliku da zajedno sa nacelnikom VMA i predsednikom Lukasenkom pogledam ranjene civile. Bio je tu Albanac iz Prizrena, povredjen od kasetne bombe. Oba plucna krila su mu u vrlo teskom stanju. I decaku od 13-14 godina, takodje od dejstva iste bombe, svi unutrasnji organi su povredjeni. Sa Kosova su uglavnom svi pacijenti takvi i to je zaista strasno. One koji nam sve ovo priredjuju mogu da prihvatim kao pacijente, kao lekar mogu da prihvatim sve bolesnike na koji god nacin su bolesni, na ljudski nacin da ih prihvatim ne mogu.
Vaskularnih hirurga na Kosovu imamo dovoljno, do pre neki dan bile su tamo kolege iz Klinickog centra Srbije, sada lekari sa Dedinja i iz Sremske Kamenice. U Vranju i Leskovcu ortopedske ekipe sa Banjice se smenjuju. Medjutim, zabrinjava sto se intenzitet agresije povecava i sve vise se sluze nedozvoljenim sredstvima. Kako se prilagodjava zdravstvena sluzba u mestima gde su napadi ucestaliji?
- Rad je pojacan specijalistickim i subspecijalistickim ekipama iz drugih delova Srbije. U Peci su sada kolege iz Pozarevca a iz Grcke su stigle ekipe koje su rasporedjene u Pristini, Leskovcu i Vranju. Sa konvojem humanitarne pomoci iz Rusije i Belorusije doslo je 20 lekara kao tehnicko osoblje. Lekari i medicinsko osoblje iz Bugarske takodje zele da pomognu ali za sada nije potrebno. Citav sistem je vrlo fleksibilan i gde se god ukaze potreba za strucnom ekipom lako ce biti prilagodjeno i usaglaseno. Ministarstvo zdravlja je nekoliko dana pre agresije pocelo da dezura 24 sata, upravo radi koordinacije. Mora se imati uvid sta i gde se desava kako bi se pravovremeno reagovalo. Permanentno smo u kontaktu sa celom zdravstvenom sluzbom u Srbiji, narocito kada su dejstva u toku cinimo da steta od svega bude sto manja, koliko je to moguce. Kolike su zalihe krvi za slucaj masovnog povredjivanja? Da li ima materijala za uzimanje i cuvanje krvi?
- Krvi ima dovoljno i ukoliko ova situacija potraje mogli bismo imati problem sa cuvanjem krvi. Sada ne uzimamo vece kolicine krvi mada je ponuda velika, a i prethodno smo imali zalihe. Medjutim, to su proizvodi koji imaju ogranicen rok trajanja. Kada je rec o krvnim derivatima, pomoc nude iz Republike Srpske, Italije i okolnih zemalja. Za sada to drzimo u rezervi jer ne mozemo znati koliko ce ovo trajati a broj zrtava ce se verovatno povecavati jer su njihovi ciljevi sve manje selektivni. Kada se radi o pratecem materijalu za uzimanje i cuvanje krvi, to je na prioritetnoj listi za uvoz. Sve sto je neophodno za funkcionisanje nase zdravstvene sluzbe je na disketi i sajtu jugoslovenskog Crvenog krsta tako da svi koji su zainteresovani da pomognu mogu imati uvid kakva ce pomoc biti najpotrebnija. Da li su organizovane ekotoksikoloske ekipe i da li je do sada bilo zabrinjavajucih situacija?
- U svim akcidentnim situacijama ekspertske ekipe su bile na licu mesta i aparatima utvrdjivali koncentraciju gasova nastalih prilikom agresorskog dejstva. Na licu mesta se utvrdjuje kolika i kakva ostecenja po ljudsko zdravlje mogu proizvesti produkti eksplozije. Za sada je to u granicama izdrzljivosti, s tim sto normalno postoje kumulativniji efekti. Znaci, iz dana u dan pogadjaju sve rizicnije ciljeve. Naravno, ekotoksikoloskoj sluzbi su poznate one tacke koje bi bile najrizicnije i preduzimaju sve moguce mere da ne nastanu katastrofalne posledice dejstva na objekte u hemijskoj industriji. Jesu li medjunarodne humanitarne organizacije pokazale interesovanje za saradnju sa nasom zdravstvenom organizacijom?
- Ne! Imala sam samo kontakte sa pojedincima, narocito iz Grcke, koji zele da posalju pomoc i vec su nesto od toga poslali. To je ujedno i prava pomoc jer se najpre raspitaju sta nam treba i tek tada posalju. Bilo je kontakata sa Italijom, i oni su vrlo raspolozeni da pomognu. Veoma vredan konvoj humanitarne pomoci stigao je iz Rusije i Belorusije. Imala sam priliku da se sretnem sa ljudimma koji su dopratili konvoj i iz sveg srca im se zahvaljujem. To su divni ljudi, to je mnogo vise od saucestvovanja u nasim mukama. Ovi ostali nam za sada salju samo bombe i rakete. Kako kao lekar sve ovo dozivljavate?
- Zelim Albancima na Kosmetu mnogo bolje prijatelje od ovih koje su odabrali njihovi teroristi. Ako se budu drzali ovog "prijateljstva", tesko da ce ih mnogo preziveti. Moj kolega Andric, koji je pokrajinski sekretar za zdravlje, otisao je da razgovara sa Albancima koji su krenuli prema granici, da se vrate. Ali, videli ste sta ih je snaslo. Znaci, izbeglice mogu da se vrate samo kada oni to kazu. Uzasno licemerje. Oni nas ovde mogu zatuci, ali je ovo zasigurno pocetak njihovog kraja. Ne stoji ona Njegoseva recenica zato sto se to nama dopada: "Krv je ljudska 'rana naopaka, na nos vam je pocela skakati".. Iskocice im na nos ova nevina krv, i srpska i albanska, bombe ne raspoznaju ko je ko.
Sest godina sam u politici i nikad nisam volela te teske reci:zlikovci, agresori, zlocinci. Medjutim, sada ne mozete opisati situaciju ako ih ne koristite. Cini se da su i to preblage reci za ono sto rade. To je silovanje zdrave pameti. Njima nista nije sveto. Oni ne slusaju ni papu, ni Alekseja, ni hodze.. Koga oni slusaju? Znate, nisam verovala u satanu, ali sada mi je jasno da postoji.
Ali, sve ovo ce proci. Valja nam nauciti da cemo biti srecan narod kad se budemo razumno i ljudski bavili svojim razlicitim uverenjima, politickim i svim drugim. Porucujem i molim svoje sugradjane samo da se sacuvaju mrznje, sa njom je vrlo tesko ziveti.
Tanja Nikolic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.