NOVI SAD

Novosadjani kazu: "Nema mostova, nema price." Ali, ipak, zivot uz presecen Dunav tece dalje

Otkad je pocelo bombardovanje Jugoslavije, Novi Sad iz noci u noc zadobija nove rane. Samo cetiri noci proteklo je bez bombi.

U noci izmedju nedelje i ponedeljka, oko dva sata posle ponoci, jedan avionski projektil udario je u samo srce Novog Sada, pogodio je simbol ovog grada, zgradu Izvrsnog veca Vojvodine koju svi Novosadjani znaju kao - "Banovinu". Projektil je udario u potkrovlje ovog velelepnog elipsastog zdanja, s unutrasnje strane, i eksplodirao u hodniku krila zgrade prema Dunavu.

Tone usitnjenog stakla na zemlji, po hodnicima i kancelarijama, izmesanog sa opalim malterom. Na sve strane poispadala prozorska okna, neka od njih pretvorena su u cepke i iskrzale parcice letve. Na unutrasnjim stranama zgrade nema nijednog citavog stakla. Mnoga su popucala i sa spoljne strane ove "novosadske ladje". Lusteri na podu, u komadima. Kancelarije s izresetanim vratima zjape u prasini; razbacani papiri s komadima rusevina... Na unutrasnjim zidovima zgrade hiljade oziljaka od gelera. Na mestu gde je pogodio projektil, rupa u precniku od oko dva metra, s okrizalim i rasklimanim ciglama; jedna od njih pada u dvoriste, srecom, nema nikog ispod. U hodniku i ljustura od ispaljenog projektila s neostecenom oznakom "FBO2318"... Rusevine i leci

- Jesu li to ta ljudska prava o kojima oni toliko govore?! - usplahireno ce jedna sluzbenica koja tu radi. - Ovde, u ovim kancelarijama, vodila se briga o zastiti dece, o pomoci ljudima, o zdravstvu i socijalnoj zastiti...

U ovoj zgradi, koja nema nikakvu vojnu namenu, kako kaze mr Bosko Perosevic, predsednik Izvrsnog veca Vojvodine, radi 1 100 ljudi. Srecom, niko nije poginuo, jer ljudi u to vreme nisu bili na poslu.

- Ovo je napad na samu Evropu, jer je ova zgrada uvrstena u enciklopediju evropskih arhitektonskih resenja - objasnjava mnogim domacim i stranim novinarima gospodin Perosevic. - Ovo je nastavak napada na civilne objekte. Do sada je u Vojvodini bombardovano sedam mostova, od kojih su tri unistena. Bombardovano je vise od 50 preduzeca, unisteno je ili osteceno dvadesetak osnovnih i srednjih skola i jedan vrtic, ostecena su dva manastira na Fruskoj gori, Muzej Vojvodine, Filozofski fakultet u Novom Sadu, unistene su rafinerije u Novom Sadu i Pancevu, tako da ih drzava vise nema...

Perosevic prekida nabrajanje, pa ce s uzdahom:

- Tesko nam je sto se sve ovo rusi, ali ipak najteze je kada vidite kakve sve posledice ovo bombardovanje ostavlja na decu. Ja imam dve cerke i gledam ih kako sve to tesko prezivljavaju; ostaju traume, to se ne moze zaboraviti...

Jedan od stranih novinara pita Perosevica da li je video letke koji se bacaju iz NATO aviona.

- Jesam. Mnogo su ih bacali.

- Imate li neki da pokazete?

- Ne. Mnogo su prljavi ne zelim da ih uzimam u ruke!

Dunav je kod Novog Sada ispresecan, ali zivot tece dalje. NATO bombe porusile su stari Varadinski most, a potom i Most slobode. Napadaci su se ubrzo obrusili i na Zezeljev most, jedini preostali. Nisu uspeli da ga u ovom nasrtaju poruse. Ostecen je, pa je rana privremeno "zaceljena" gredama i daskama. Buknule su emocije, pa su Novosadjani iz noci u noc poceli s bdenjem nebili makar njega sacuvali, svojim zivotima. Ali, agresor nije odustajao, u sredu pre zore na njega je nasrnuo ponovo sa dva razorna projektila.tc

- Neke od porusenih mostova morace da grade oni koji su ih rusili, jer je Dunav reka od zajednickog interesa cele Evrope - kategorican je Perosevic. A Dunav tece

Saobracaja sada na Dunavu nema. Stetu trpe sve podunavske zemlje. Ovim pravcem Dunava, do ovog rata, godisnje se prevozilo deset miliona tona robe!

Obale Dunava su i dalje zive kao ranije, mozda i zivlje. Na njegovom keju mnogo je setaca. Ponos i prkos. Uzdasi kraj porusenih mostova. Ozivljavaju secanja i uspomene mnogih generacija. Na ostatku starog Varadinskog mosta ispisan je plakat ciju sadrzinu mnogi dele: "Moste moj, nikada se neces srusiti u srcu mom. Tvoja Zizi". Njegovi ostaci ukraseni su buketima cveca, ali tu je, valjda u znak prkosa, i jedna umrlica za predsednika najvece sile sveta.

Jedan zaljubljeni mladi par prilazi krhotinama mosta. Novinari ih pitaju sta misle o nasilnom razdvajanju dunavskih obala. Odgovor je kratak i vise nego jasan: "Nema mostova, nema price!"

Sremsku sa backom stranom Dunava i Novog Sada, i obrnuto, kod rusevina Varadinskog mosta povezuje skela napravljena od tri nastavka pontonskog mosta koje guraju tri vojna camca. Po nekoliko stotina ljudi, s puno paznje i solidarnosti jedni prema drugima, zajedno se prebacuju s obale na obalu. Jedni idu na posao, drugi na pijacu, treci kod lekara...

Ej, skeledzijo, skeledzijo...

Ili sto drugi stihovi kazu: "Dunave, Dunave, kraj tebe mi srce ostade!"

JOVAN JANjIC