Teza koju je na Festivalu jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometraznog filma branio prvonagradjeni film "Markale" reditelja i scenariste Mihaila P. Ilica prosto je frapantna: nikakve eksplozije na sarajevskim Markalama nije ni bilo. Sve je to velika medijska prevara!
U profesionalnom zargonu, "kratki metar" oznacava kratkometrazni film koji, po pravilu, ne traje duze od 30 minuta. Ako se uzme u obzir da 35-milimetarska filmska traka "tece" prilikom prikazivanja brzinom od 27,5 m u minuti, i ako se toj racunici doda podatak da je na upravo zavrsenom, 46. festivalu jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometraznog filma (Beograd, 14 - 19. april) u zvanicnoj selekciji i u informativnom programu prikazano 25 filmova u klasicnoj filmskoj tehnici (35-milimetarska traka) u ukupnom trajanju od 190 minuta, onda krajnji rezultat glasi: u ove dve selekcije proteklo je ukupno 5225 m filmske trake... i eto kako se u jednoj od mogucih projekcija "kratki metar" pretvara u duzinu vecu od pet kilometara. To svedoci i o vitalnosti ove produkcije, kao sto je o tome svedocila i prepuna sala Doma omladine u svim festivalskim danima.
Treba, medjutim, reci da su na ovom festivalu bile podjednako tretirane i druge tehnike - 16 mm film i video film - i da su one u svim kategorijama cak odnele i prevagu, sto se posebno odnosi na video tehniku koja je, iako prihvacena tek pre nekoliko godina, sada ubedljivo premocna u odnosu na 16 mm i 35 mm film. Da li su ovi tehnicko-tehnoloski podaci vazni? Jos kako! Da video tehnika nije tako siroko primenjena i da na festivalu nije bila jednako tretirana, gledaoci bi bili uskraceni za filmove iz sekcije "Otpor i agresija" snimane u vremenu otkako je (24. marta) pocela agresija NATO snaga na Jugoslaviju i vec prikazane na ovom festivalu! Neki od njih dozivljavali su aplauze na "otvorenoj sceni", potvrdjujuci teoriju da dokument (citaj: dokumentarni film) deluje na cula kao neposredno preneta istina, za razliku od umetnickog filma koji istinu transponuje u neki od vidova filmskog jezika koji najpre treba razumeti i desifrovati. To niposto ne degradira umetnicki film, jer se ni dokumentarni film - kao sto se moglo videti na raznim primerima - nije mogao odreci izvesne "nadgradnje", u meri koju su stvaraoci smatrali potrebnom. Ili kako je to rekao umetnicki direktor festivala reditelj Milan Knezevic: "Dokument plus umetnicki senzibilitet, eto jedinstva koje mora da privuce paznju."
Na festivalu su prikazani filmovi u sledecim kategorijama: dokumentarni film, kratki igrani, animirani, eksperimentalni i mini-film (cije je trajanje do tri minuta). Ziri (u sastavu: Trifu Doru, predsednik, Zarko Dragojevic, Nikola Rudic, Goran Terzic i Radoslav Vladic) pregledao je ukupno 129 filmova, od kojih je 49 svrstano u zvanicnu selekciju. Poslednjeg festivalskog dana saopsteno je i koje je nagrade dodelio ziri: deset Zlatnih medalja "Beograd" za pojedinacne autorske doprinose filmskim stvaraocima; sedam Zlatnih plaketa "Beograd" za najbolje filmove u celini.
Iako su nagrade podjednakih vrednosti, izrazito snazni aplauzi culi su se prilikom saopstavanja nagrada dodeljenih filmu "Takmicenje" u proizvodnji V 92, za montazu i za dokumentarni film.
Ostaje ono najvaznije: Grand prix, Velika nagrada, festivala. Ona je ovog puta pripala reditelju Mihailu P. Ilicu "za moralnu hrabrost, istrazivacki rad i vrhunsko majstorstvo u profesionalnom razoblicavanju medijskih manipulacija u filmu 'Markale' u proizvodnji EXP produkcije i RTS TV Beograda".
Film "Markale" govori o dogadjaju od 5. februara 1994. godine kad je od minobacacke mine, koju su, navodno, ispalili Srbi, na sarajevskoj pijaci poginulo 68 ljudi, a 197 ranjeno. I sami gledaoci pronalazili su u filmu niz dokaza o velikoj medijskoj podvali: sredjene tezge, nerazbijene boce, i slicno - sve sto bi, u slucaju stvarne eksplozije, moralo da pretrpi znatna ostecenja. Teza koju Ilic brani svojim filmom prosto je frapantna: nikakve eksplozije nije ni bilo! Takva je moc dokumentarnog filma.
DjORDjE DIMITRIJEVIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.