PETI PUT NA METI: RAFINERIJA U PANCEVU

Arhitektonske kompozicije kojima bi se ponosio svaki veci evropski grad nasle su se na udaru bombaskih eskadrila, a jos nije vidljivo dokle ce ici naum bezumnih koji se vec pretvorio u civilizacijski skandal

Posle ljudskih zrtava kao najtragicnijih posledica ratova, gradjevinski objekti su najveci stradalnici vojnih sukoba, a danasnji Beograd svakako je jedan od najizrazitijih svetskih primera njihovog pogubnog dejstva na dela materijalne kulture. Osim Kalemegdanske tvrdjave i dzamije u Jevremovoj ulici, u gradu cija se istorija proteze na vise od dva milenijuma, nema druge gradjevine starije od dva veka. Tek od sredine proslog veka Beograd se intenzivnije razvijao i od siromasne balkanske varosi prerastao u danasnji evropski velegrad. Njegov relativno stabilan arhitektonski rast bio je prekinut rusenjima tokom Drugog svetskog rata a nadu da se to vise nikad nece ponoviti razbio je ovih dana varvarski napad NATO-ovih bombardera. Udar na svetske vrednosti

Prvi razorni projektil usmeren prema samom centru Beograda pogodio je zgradu MUP-a Srbije na Guberevcu - delo akademika Ivana Antica. Sagradjen 1983. godine, ovaj objekat spada u bogat niz Anticevih ostvarenja na cijem celu stoji Muzej savremene umetnosti na Uscu kao delo svetske vrednosti. Samu zgradu MUP-a Srbije, pored visokih funkcionalnih i fasadnih kvaliteta, posebno je krasilo gabaritsko prilagodjavanje brezuljkastom terenu sa vestim variranjem visinskih nivoa i horizontalnim pracenjem izohipsi. Hortikulturno okruzenje predstavljalo je jedan od najprijatnijih gradskih pejzaznih prizora. Potpuno unistenje najviseg bloka zahtevace kompletnu rekonstrukciju i, naravno, mnogo materijalnih sredstava.

Zgrada Saveznog MUP-a prekoputa, u istoj Kneza Milosa ulici, gradjena odmah posle Drugog svetskog rata po projektu slovenackog arhitekte Ludviga Timorija, nosi u sebi oplemenjene odlike socrealizma i vazan je reprezentant tog perioda naseg graditeljstva. Pogodjena istovremeno sa Republickim MUP-om, ona je dozivela vecu unutrasnju nego fasadnu havariju, ali ce i tu biti potrebno mnogo napora za vracanje u prethodno stanje. Suludoscu protiv Moderne

Dom vazduhoplovstva u Zemunu bio je sledeca meta letilica cija je razarajuca moc bila van domasaja maste u vreme kada je 1935. godine ova gradjevina podignuta kao simbol covekovog osvajanja nebeskih prostora. Arhitekta Dragisa Brasovan postigao je to simetricnom kompozicijom u kojoj bocna krila i uzdignuti centralni segment asociraju na formu aviona. Uz zgradu BIGZ-a i palatu Skupstine Vojvodine u Novom Sadu, Dom vazduhoplovstva pripada najvecim graditeljskim poduhvatima arhitekte Brasovana, jednog od najznacajnijih aktera nase Moderne. Suluda agresija pretvorila je ovo reprezentativno zdanje u tragicnu rusevinu na kojoj bi mogao da stoji ovoga puta sramni znak "made bdz US-air force".

U vreme kad je nastajao ovaj tekst, zgrada Skupstine Vojvodine u Novom Sadu - nekadasnja Banovina - jos se u sedistu NATO-a nije brojila u "vojne ciljeve". I to se promenilo u noci izmedju 18. i 19. aprila. Proizvoljnom odlukom komande NATO-a delo arhitekte Brasovanija proizvedeno je u "vojni cilj" - dakle u target. Poglavlje Banovina

Banska palata ili Banovina jedna je od najlepsih gradjevina na Balkanu i najuspesnije delo arhitekte Dragise Brasovana. Maketa prve verzije buduce Banske palate bila je izlozena 1931. godine na Prvoj izlozbi savremene jugoslovenske arhitekture u Beogradu, i bila je njegov prvi projekat posle faze luksuznih vila, javnih gradjevina monumentalnog karaktera, crkava, industrijskih i drugih hala na kojima je koristio elemente srednjovekovne arhitekture.

Banska palata je bila sediste Dunavske banovine, jedne od devet administrativno-teritorijalnih jedinica Kraljevine Jugoslavije ustanovljene odlukom kralja Aleksandra 3. oktobra 1929. godine.

Sem beline i lepote, palata se isticala najracionalnije projektovanim administrativnim prostorom. Gradjena je od 1936. do 1939. godine, u gradnji je ucestvovalo sedam stotina graditelja, a radove je nadzirao sam Brasovan.

Banovina je sagradjena od armiranog betona, tada jos retko koriscenog materijala, i prostire se na povrsini od 28.000 kvadratnih metara, duzina joj je 185, sirina 42,5 metara. Prvobitno je imala suteren, visoki parter i dva sprata, a sedamdesetih godina je dogradjena.

Banovina je "pustena u rad" sa 570 odeljenja, a prvi ban koji je u njoj "sedeo" je bio dr Jovan Radivojevic.

Neobicnog oblika sa kulom (42 metra) koja je decenijama bila najvisa tacka Novog Sada, oblozena plocama najplemenitijeg belog brackog mermera, Banska palata u kojoj je posle Drugog svetskog rata smesteno Izvrsno vece i Skupstina Vojvodine, jedan je od najautenticnijih simbola grada. Ka civilizacijskom skandalu

Nekadasnje Ministarstvo gradjevina u Nemanjinoj 9 sazidano je pred sam Drugi svetski rat po projektu arhitekte Gojka Todica. Eklekticka monumentalnost pridodala je ovu zgradu tadasnjem impozantnom kompleksu javnih ustanova, istoricisticki oblikovanih, uz raskrsnicu Miloseve i Nemanjine ulice. Zanimljivo je da je ova zgrada dugi niz godina bila sediste vojnih nadlestava i da je pre godinu dana ustupljena za pravosudne svrhe, pa je neobavestenoscu obavestajnih organa NATO-a "pogresno" razorena kao vojni cilj.

Tesko je reci sta su dalje naumili (uzgred: mogu li da naume - bezumni?) NATO-ovi generali ali na Internetovim stranicama u spiskovima potencijalnih targeta (ko kod nas danas ne zna tu rec?) cesto se pominjalo Ministarstvo odbrane (kod nas poznatije kao Generalstab). Ovo grandiozno delo Nikole Dobrovica sa pocetka sezdesetih godina predstavlja jedno od najznacajnijih beogradskih znamenja. Veliki graditelj i teoreticar, bujnog stvaralackog temperamenta, ostvario je ovde dinamicnu prostornu kompoziciju kojom bi se ponosio svaki veci evropski grad. Bombaski napad na ovaj kompleks bio bi civilizacijski skandal pocinjen delom i od sunarodnika nekadasnjih Dobrovicevih saboraca (ali olovkom i idejama!) za modernu arhitekturu. Jer, upravo holandska grupa DE STIJE bila je zacetnik arhitektonskog pokreta kome je idejno pripadao i Dobrovic.

Bombaska pretnja ovih dana neprestano visi i nad velelepnom neponovljivom Gracanicom vec delimicno ostecenom. Ne moze ni da se zamisli sta bi znacilo rusenje ovog spomenika koji je preziveo skoro sedam burnih stoleca. Samo nesto mladji Rakovicki manastir je visestruko izranjavljen, a ozbiljno su mu ugrozeni i zidna struktura i unutrasnje uredjenje. Od ponosa do ruine

Iako u strucnoj klasifikaciji pripadaju niskogradnji, mnogi mostovi su, zahvaljujuci svojim estetskim vrlinama, usli i u arhitektonske enciklopedije. Ovoj vrsti inspiracijskih uzleta pripada i Most slobode u Novom Sadu akademika Nikole Hajdina, strucnjaka priznatog u svetskim razmerama. Po svojim tehnickim svojstvima ovaj most pripada najmodernijoj generaciji konstrukcija kojima se spajaju recne obale. Sa svojim rasponom od trista pedeset jednog metra, on za vise od sto metara nadmasuje sledeci po velicini most na Dunavu, a cenjen je kao najlepsi objekat ove vrste na celom toku najvece evropske reke. Bio je, nazalost, dovoljan jedan pritisak na dugme i lansirani projektil pretvorio je u ruinu graditeljski ponos Novog Sada i nase mostogradnje.

Novosadjani ovih dana svojim telima brane delimicno ostecen, jedini preostali, Zezeljev most, takodje jedno od znacajnih dela naseg gradjevinarstva ciji je tvorac bio akademik Branko Zezelj, nekada poznati protagonista primene prednapregnutih betonskih konstrukcija kod nas.

I tako, dan za danom, jedan za drugim, projektili lansirani osionim ignorantskim umom nemilosrdno unistavaju dragocene stranice nase i svetske kulturne istorije.

MILORAD H. JEVTIC