Most slobode u Novom Sadu za mene je najvazniji most koji sam ikada projektovao. Kad sam cuo da je srusen, u prvom trenutku sam bio oduzet, u soku. Ali ta oduzetost dosta brzo me je prosla. Pribrao sam se i posto se moja profesija sastoji u gradnji a ne u rusenju, odmah sam poceo da razmisljam o tome sta bi se moglo uraditi. Obisao sam most, isao camcem od jednog do drugog dela, prosetao preko njega uzduz i popreko, celog ga pregledao i zakljucio da se moze popraviti. Oko 90 odsto stubova je neosteceno i prema mojoj proceni, obim obnove bio bi izmedju 35 i 40 odsto.
Rec je o mostu najveceg raspona koji je napravljen na Dunavu; u odnosu na njega ostali su pravi kepeci. Jugoslavija se posle Drugog svetskog rata intenzivno bavila problemom izgradnje mostova i to je jedan od retkih tehnickih domena u kojima smo dostigli svetski nivo. Na Dunavu smo imali 11 mostova, dok Rumuni i Bugari na celom toku imaju samo dva, a Madjari jedan ili dva tih raspona u Budimpesti.
Izgradnja je trajala pet i po godina, a zavrsen je 1981. Pripada novom sistemu koji se tada javio u porodici mostova - mostova sa kosim uzadima. Po spoljnjem izgledu oni podsecaju na visece mostove, ali su u odnosu na njih superiorniji zbog vece ekonomicnosti, manje osetljivosti na vibracije, jednostavne montaze, estetskih kvaliteta...
Svaki most mora da se uklopi u sredinu, da ne strci. Ono sto posebno krasi Most slobode, jeste sto je srecno ukomponovan u prirodu; sve je okolo zeleno, s jedne strane je grad, a sa druge tunel...
I. JANKOVIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.