(nastavak sa prve strane)

NATO NAD SRBIJOM

Namera Amerike skrivena iza agresije na Jugoslaviju je da vojno blokira veci deo Evrope, pa zbog toga dovlaci sve vise aviona u region, iako zbog slozenih uslova ne moze da organizuje vise letova nego sto ih izvodi vec sada

Posle cetiri nedelje bombe i dalje padaju po nama. Mnogi u svetu sada uvidjaju da u pozadini brutalne agresije NATO-a na Jugoslaviju postoje prikriveni planovi SAD da vojno u potpunosti blokira najveci deo Evrope. Iako je to poslednja stvar koju bi portparoli zapadnog vojnog saveza priznali u svojim svakodnevnim nastupima ispunjenim bujicama praznih reci, cinjenice govore drugacije.

Broj agresorskih aviona ukljucenih u operaciju "Saveznicke snage" popeo se prosle nedelje na 1054, sto je u apsolutnoj nesrazmeri sa tvrdnjama neprijatelja da je bitno ostetio jugoslovensku protivvazdusnu odbranu. Medjutim, dve trecine tih aviona pripadaju americkom ratnom vazduhoplovstvu i za vreme dejstava po ciljevima u Jugoslaviji smesteni su u vazduhoplovnim bazama devet zemalja, kao i na tri nosaca aviona u Jadranskom i Sredozemnom moru, a aerodromi jos tri zemlje koriste se kao rezerva. Zakrcenje

Spisak vazduhoplovnih baza u kojima se obavljaju pripreme za razaranja dug je i prilicno zamoran. Najgore je prosla Italija. Okupirano je jedanaest njihovih vazduhoplovnih baza (Avijano, Gedi, Istrana, Djoja del Kole, Praktika di Mare, Sigonela, Trapani, Amendola, Brindizi, Ankona, Milano Malpaneza), a glavni stab citave operacije smesten je u Vicenci. Po dve baze ustupile su Velika Britanija (Ferford, Mildenhal), Spanija (Moron, Rota), Francuska (Istr, Avor), Nemacka (Spandalem, Brugenau), Po jednu bazu Grcka (Preveza), Madjarska (Tasar), Albanija (Rinas) i Makedonija (Petrovac). Aerodromi u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji, u potpunoj kontroli NATO-a, sluze za prinudna sletanja. Na njih su sletali avioni koje je ostetila jugoslovenska protivvazdusna odbrana: dva u Maribor, jedan F-15 na sarajevski Butmir, F-16 u Tuzlu.

Zakrcene vazduhoplovne baze Evrope, ne samo zbog velikog broja novih aviona koji su doleteli u njih, vec i zbog stalnih, svakodnevnih letova, postaju problem za vlade mnogih zemalja. Ipak, izgleda da NATO trazi nove aerodromske piste za novu grupu aviona koju bi agresorski komandant general Vesli Klark zeleo da ukljuci u napade. Zahtevi za stvaranje americkih baza ispostavljeni su Rumuniji, Bugarskoj, Ceskoj i Slovackoj.

Sem sto je okupirao aerodrome mnogih evropskih zemalja, NATO je potpuno blokirao vazdusni prostor nad citavom juznom Evropom. U zoni koja obuhvata sve zemlje nastale na teritoriji bivse SFRJ, deo Madjarske od jugoslovenske granice do ispred Budimpeste, velike delove u dubini teritorija Rumunije i Bugarske uz granicu sa SRJ, citavu Albaniju, Jadransko more i delove Italije uz jadransku obalu, NATO je zabranio letove bilo kakvih aviona iznad visine od 4000 metara. Ta zabrana je neprekidna. Zona se prosiruje povremeno nad oblastima iz kojih avioni polecu ka Jugoslaviji. Cak su za koordinaciju agresorskih letova u region dovedeni i americki kontrolori letenja. Incidenti

Zabrana je nanela direktni udarac civilnom vazdusnom saobracaju gotovo svih evropskih zemalja. Avioni na linijama izmedju zemalja zapadne i juzne Evrope moraju da lete zaobilaznim vazdusnim putevima, a kada se priblize odredistu, dugo lete na maloj visini. Sve to znatno je povecalo potrosnju goriva i poremetilo redove letenja, a putnika je sve manje zbog blizine ratnih dejstava. Isti razlog naterao je osiguravajuce kompanije da znacajno povecaju premije osiguranja za avione koji lete na linijama u siroj zoni dejstava.

Vazduhoplovne kompanije dobro znaju da su smrtonosni incidenti moguci i cak i kada lete nad teritorijom na kojoj se odvija vezba, a kamoli u blizini ratnih dejstava. Karakteristicni istorijski primeri te vrste su obaranje JAT-ovog aviona DC-9 nad Cehoslovackom 1972. godine, ili aviona "Er Italije" koga je 1973. srusio americki brod. Zbog toga se ovih dana znacajno redukuju redovi letenja sirom Evrope.

Potvrda americkog pokusaja da u agresiji na Jugoslaviju preuzme ulogu gospodara, a Evropa treba da joj bude sluga, stigla je u ponedeljak. Americki pilot iz italijanske baze Avijano, brigadni general Den Lif priznajuci da su americki avioni ubili civile u konvoju na putu Djakovica-Prizren, opisao je na konferenciji za novinare snage upotrebljene u tom napadu. On tvrdi da je tokom napada u vazduhu u rejonu Djakovice bilo jedanaest americkih aviona i dva francuska "jaguara". "Jaguari su neuspesno dejstvovali" - rekao je u jednom trenutku general. Svih deset laserski vodjenih bombi GBU-12 tezine 227 kilograma na kolonu su izbacili americki avioni. Francuski nisu hteli da gadjaju civile, a navodno je i britanski "herijer", koji general Lif ne spominje, upozorio americke avione da se radi o civilnim ciljevima.

Taj zlocin u kome su americke bombe ubile sedamdeset cetvoro kosovskih Albanaca otkrio je nekoliko zastrasujucih cinjenica vezanih za upotrebu avijacije u agresiji na Jugoslaviju. Prvo, pokazalo se da je americkim pilotima dato pravo da sami odluce koje ciljeve ce gadjati. To naravno nema nikakve veze sa ratovanjem, vec je obicno divljastvo koje se posle pedeset minuta nadletanja kolone i deset izbacenih bombi zavrsilo sumnjom da se mozda radi o civilima, pa je "napad prekinut".

Drugo, javnost je saznala da americki piloti donose odluku o tome sta je vojni cilj na osnovu dva podatka kojima raspolazu - sopstvenim vidom sa visine od 5000 metara i infracrvenom kamerom koja emituje sliku terena na ekranu velicine 11 puta 11 santimetara. Ekran je postavljen vrlo nisko, uz koleno pilota. U takvim uslovima, kada se plase za sopstvene zivote jer se mnoge njihove kolege prethodnih noci nisu vratile u jedinice, americki piloti u sustini nemaju ni najjasniju predstavu gde se nalaze, a kamoli da razlikuju vrste ciljeva koji su samo tackice na zemlji. Suoceni sa naredjenjima pretpostavljnih da sami moraju da pronadju ciljeve, pocinju da bacaju bombe nasumice, po civilima. Takav je bio i slucaj sa vozom 393 u Grdelickoj klisuri. Neki Evropljani se, vidi se to po izvestajima iz prethodnih nedelja (NIN br. 2519), a i potez francuskih "jaguara" to potvrdjuje, sasvim drugacije ponasaju i cesto se vracaju u bazu sa bombama pod krilima. Izgleda da i to smeta americkim komandantima pa dovlace sve vise svojih aviona u region. Doktrina

Bas na tragediji voza u Grdelickoj klisuri i ubistvu kosovskih izbeglica juzno od Djakovice nazire se doktrina upotrebe avijacije koju razvija americko ratno vazduhoplovstvo, a najveci zagovornik nove doktrine je general Majkl Rajan, nacelnik staba. Njegova namera je da pocetkom narednog veka dodeli prvorazrednu ulogu americkom vazduhoplovstvu, kao cuvaru novog svetskog poretka. General Rajan je vec jednom u nedavnoj proslosti pokusavao da promovise vazduhoplovstvo u poziciju svetskog policajca: komandovao je operacijom "Deliberated force" kada je avgusta i septembra 1995. godine bombardovana Republika Srpska. General Rajan je pre pocetka udara na Jugoslaviju ubedio svoje pretpostavljene da je vazduhoplovstvo vodeca sila koja u prvim danima napada, u nasem slucaju agresije, moze da postigne odlucujuce rezultate, tj. da bez upotrebe kopnenih trupa slomi vojnu moc jedne drzave. General Rajan je precutao, ipak, bar jednu cinjenicu: da americkom ratnom vazduhoplovstvu nedostaje oko 2000 pilota. Zato ovi koji lete nad Kosovom ne smeju da se spuste nize od 5000 metara, jer ih tamo ceka jaka jugoslovenska protivvazdusna odbrana (general Lif je tvrdio da su se prilikom nadletanja civilne kolone kod Djakovice protivavionske granate rasprskavale samo 600 metara ispod F-16). Pritisnuti naredjenjima, odbacuju bombe bez ozbiljne analize ciljeva. Monstruozne ideje generala Rajana vuku zapadnu vojnu masineriju u propast.

Za razliku od generala Rajana, koji zeli da pokaze superiornost americkog ratnog vazduhoplovstva nad svim vojskama sveta, neki drugi americki generali bi najvise voleli da izvedu bilo kakvu ogranicenu kopnenu operaciju sa ciljem da se bar malo sacuva obraz u ovoj bici koja je za njih vec izgubljena. Ali i u tom slucaju, americki generali bi voleli da Albance iz takozvane OVK iskoriste kao topovsko meso. O tome ce se detaljnije raspravljati na sastanku sefova NATO agresora u Vasingtonu, krajem ove nedelje.

Mada su razaranja, koja su u poslednje cetiri nedelje americki avioni bezocno sejali na Jugoslaviju, u oko 2 000 borbenih naleta, velika, mnogo je veca sramota za generala Rajana i njemu slicne da priznaju da su strateske bombardere B-2, placene po 2,3 milijarde dolara, razvijane da u ratu visoke tehnologije unistavaju mobilne nuklearne interkontinentalne rakete u Sibiru, koristili da gadjaju njima stare tenkove T-55 u juznoj Srbiji. Mora da je tamo, preko okeana, zavladalo ozbiljno ludilo.

ARTUR DEMEK