SECANJA

Miodrag D.Pesic, bivsi pripadnik Jugoslovenske vojske u otadzbini opisuje evakuaciju saveznickih pilota u srcu okupirane Evrope

Da agresija NATO snaga ne bira ciljeve, potvrdjuje i nedavno bombardovano selo Pranjani u zapadnoj Srbiji, sa cijeg je malog improvizovanog aerodroma 1944. godine evakuisano oko 350 avijaticara, iz Amerike i drugih saveznickih zemalja: Britanaca, Kanadjana, Francuza, Poljaka, Italijana i Rusa. Spasavanje avijaticara sa tri improvizovana aerodroma trajalo je od januara 1944. godine, do februara 1945.godine, kada je spaseno 600 americkih i 100 pilota saveznickih zemalja.

Bivsi pripadnik Jugoslovenske vojske u otadzbini i neposredni ucesnik tih dogadjaja Miodrag D. Pesic nedavno je napisao knjigu "Operacija Vazdusni most" u kojoj opisuje evakuaciju sa improvizovanih aerodroma iz srca okupirane Evrope.

Da podsetimo: posto su pocetkom 1944. godine, intenzivirana bombardovanja ciljeva u Bugarskoj a narocito u Rumuniji, americki avijaticari sve cesce su napustali ostecene avione iznad Srbije. Iznad Rumunije i Bugarske napustali su ih u krajnjoj nuzdi.

"Prirodno je sto se javila potreba da se organizuje njihovo sistematsko spasavanje, prihvatanje i smestaj. Vrhovni komandant djeneral Draza Mihailovic je poslao raspis svim svojim stabovima korpusa da u saradnji sa narodom organizovano prihvataju, smestaju i sklanjaju na sigurno mesto americke pilote", priseca se Miodrag D. Pesic.

Kao clan Ravnogorske omladine, nas sagovornik dobija zadatak da organizuje kurseve engleskog jezika, jer se u to vreme sasvim izvesno ocekivalo iskrcavanje Angloamerikanaca na jadransku obalu. Petnaestoj vazduhoplovnoj armiji, baziranoj u juznoj Italiji, glavne mete su bili izvori nafte u Rumuniji. Marsruta svih letova odvijala se preko centralne Srbije. Tako se najveci broj posada iz ostecenih aviona nasao na tlu Srbije.

"Bilo je posada koje su boravile po tri - cetiri meseca po seoskim kucama. Stalno smo ih seljakali i sklanjali od Nemaca, sve dok nismo uspeli da nagovorimo Britance i Amerikance da ih evakuisemo. Vecinu pilota cinili su Amerikanci, medju kojima je bilo i ljudi naseg porekla: Nik Lalic, Majkl Rajacic - potomci nasih iseljenika ciji su preci otisli u Ameriku pre jednog veka. Posle dugotrajnih pregovora, komanda saveznickih snaga iz Barija i Komanda Petnaestog vazduhoplovnog korpusa SAD salje obavestajnog oficira, kapetana jugoslovenskog porekla - Djordja Musulina, radi koordinacije u spasavanju i evakuaciji americkih vazduhoplovaca."

Na osnovu uputstava vrhovnog komandanta u istocnoj Srbiji je formirano nekoliko sabirnih centara za spasene avijaticare. Formirani su i sabirni centri u Pomoravlju i zapadnoj Srbiji, u neposrednoj blizini Vrhovne komande. Izgradnja aerodroma

Pocetkom marta 1944. godine, priseca se Pesic, po naredjenju djenerala Dragoljuba Mihailovica, pristupilo se izgradnji aerodroma sa kojeg je trebalo da se evakuisu americki piloti. Teren na planinskoj visoravni u selu Pranjanima u zapadnoj Srbiji odabrao je komandant Prvog ravnogorskog korpusa kapetan Zvonko Vuckovic sa americkim kapetanom Musulinom. Stotine seljaka iz okolnih sela radile su svakodnevno sa volovskim zapregama tokom celog marta te godine. Uz ogroman napor i ljudi i stoke, koja je pod teretom skapavala, izgradjeno je mesto namenjeno improvizovanom aerodromu. Seljaci su radili na iskopavanju cetvrtastih busena trave, koje su slagali preko nabijanog kamena i poravnatog zemljista. Dovlacili su granje iz obliznje sume i palili signalne vatre oko aerodroma za vreme nocnih sletanja aviona. Avioni koji su nocu sleteli zaglavili su se u blatu i ljudi su ih golim rukama izvlacili. "Ljudi su ulagali natcovecanske napore da spasu svoje saveznike, sa uverenjem da je to najmanje sto mogu za njih da ucine."

Djeneral Mihajlovic je pocetkom septembra 1944. napustio Pranjane i zadrzao se u Koceljevu, u Macvi. "Tu je izgradjeno improvizovano uzletiste, sa kojeg je tokom septembra evakuisano pedesetak ljudi", kaze Pesic.

Sredinom oktobra 1944. godine djeneral Mihailovic prelazi sa svojim raspolozivim snagama u istocnu Bosnu. Sa njim se povlaci i americka vojna misija, predvodjena pukovnikom Mekdauelom i kapetanom Nikom Lalicem, koji je bio zaduzen za organizaciju evakuacije posle odlaska kapetana Dzordza Musulina. U podrucju planine Ozren u Istocnoj Bosni, u rejonu sela Boljanici, takodje je improvizovan aerodrom sa koga je pukovnik Mek Dauel odleteo za Italiju. Tada je djeneralu Mihailovicu ponudjeno da podje sa njima, ali on nije zeleo da napusti zemlju. "Sa ovog aerodroma, krajem februara 1945. godine u najtezim zimskim okolnostima i surovim uslovima, obavljena je i poslednja evakuacija preostalih americkih pilota." Jedinstven podvig

U okupiranoj Evropi u Drugom svetskom ratu nije zabelezen ovakav podvig. Sta je motivisalo ljude, pripadnike vojske djenerala Mihailovica, i srpski narod da se nesebicno i prijateljski odnose i zrtvuju za pripadnike naroda koji su ih napustili i uskratili saveznistvo, pomoc i zahvalnost ?

"Naviknuti na rat, zrtve smo dozivljavali kao neizbezne u sukobu sa zajednickim neprijateljem. Srpski narod je vojnicki narod, slobodoljubiv i osetljiv prema vojniku s kojim ce podeliti i poslednju koru hleba. Za nas vojnicki narod, obaveza prema savezniku je svetinja, zato je razocaranje u saveznike bilo mnogo vece."

Operacija je izuzetna i po smelosti, jer odbrana aerodroma nije raspolagala nikakvim protivavionskim orudjima za zastitu od eventualnog napada iz vazduha.

"Bez obzira na to sto su saveznici ostavili na cedilu Jugoslovensku vojsku u otadzbini, srpski narod je decu svojih saveznika gledao kao svoju i o njihovim zivotima brinuo zrtvujuci cesto svoj zivot", istice Pesic i dodaje da je srpski narod veoma cesto i sam isao da spasava pilote, ako u blizini nije bilo boraca djenerala Mihailovica. Pruzao im je prvu pomoc i sklanjao u svoje domove dok o tome ne bi bila obavestena najbliza komanda. Cak i u najsiromasnijim krajevima, gde narod nije imao dovoljno ni za sopstvene potrebe, sa njima je deljen poslednji zalogaj hrane.

"Sav taj teret podneo je srpski seljak. Ako su ikome ostali duzni zahvalnost za prezivljavanje i opstanak, Amerikanci bi tu zahvalnost trebalo da izraze u vidu spomenika srpskom seljaku", istice Pesic.

NADjA ANDREJEVIC