NEMACKA

KOSOVSKE IZBEGLICE

Najveci broj Albanaca napustio Jugoslaviju bez licnih dokumenata. Medjutim, neposedovanje isprava mnogim spretnim ljudima pomoglo je da se preko reda ubace u "nemacki kontingent"

Na televizijskim ekranima svakodnevno promicu kolone izbeglica sa Kosova. Svi kanali nemacke televizije puni su prizora nesrecnika koji nocivaju na goloj, od kise smocenoj ledini. Citave doline kao u nekoj strozavetnoj sceni preplavljene ljudima koji su, napustivsi svoje domove, krenuli nekud, bilo gde. Dan za danom takvi prizori more TV-gledaoce i stoga ne treba nikoga da cudi sto je spremnost za pruzanje pomoci u nemackom stanovnistvu dostigla nevidjene razmere.Nemci su i inace poznati po tome da se spremno odazivaju na akcije pruzanja pomoci ljudima u nevolji. Ovoga puta je pet velikih humanitarnih organizacija uz pomoc televizijskih kuca u najkracem roku prikupilo basnoslovnu svotu od preko sto miliona maraka. K tome treba jos pribrojati i prihode od mnogobrojnih akcija lokalnih dobrotvornih ustanova, raznih dobrotvornih koncerata, pozorisnih predstava, fudbalskih utakmica, prodajnih bazara, podijumskih diskusija. Predvidjena je emisija posebnih postanskih maraka u korist kosovskih izbeglica koje ce biti za jednu nemacku marku skuplje od svoje nominalne vrednosti, te se racuna da ce na taj nacin biti prikupljena suma od 10-20 miliona maraka. Prema anketama javnog mnjenja, svaki treci Nemac spreman je da odmah prihvati jednog Albanca sa Kosova. Krutost berlinske vlastiU takve treba nesumnjivo ubrojati i reditelja berlinskog pozorista "Folksbine" Kristofa Slingensifa. Ne zeleci da se zadovolji proklamacijama i dobrotvornim manifestacijama, Slingensif je pre dve nedelje zajedno sa dvojicom izvodjaca iz autorske predstave "Berlinska Republika" otputovao u Makedoniju. Tamo je na granici prema Jugoslaviji obisao izbeglicke kampove sa namerom da povede sa sobom u Nemacku 50 kosovskih izbeglica i pruzi im privremeno utociste u pozoristu. Vec je bio u tu svrhu iznajmio avion, a direktor pozorista "Folksbine" Frank Kastorf je uputio pismo odgovarajuceg sadrzaja saveznom ministru inostranih poslova Joski Fiseru, ali je cela akcija propala zbog administrativne krutosti berlinskih vlasti. Ogorcen sto se toliko jadikuje nad sudbinom izbeglica, a u isto vreme onemogucavaju samoinicijativni i mastoviti potezi, 39-godisnji Slingensif je prosle nedelje podneo ostavku. Posle odigrane predstave on se recima "Rat je i ovo je moje poslednje vece", posle osmogodisnjeg rada, oprostio od berlinskog pozorista na Trgu Roze Luksemburg. "Nemacki" kontingentNekoliko dana kasnije visoki komesar Ujedinjenih nacija za pitanja izbeglica gospodja Sadako Ogata izrazila je zahvalnost nemackom stanovnistvu na velikodusnoj spremnosti da prihvati izbeglice sa Kosova, koje su, kako je rekla, docekane sa izuzetnom simpatijom. Povod za to bilo je prebacivanje u proslu subotu u Saveznu Republiku Nemacku i poslednjih pripadnika "nemackog" kontingenta od 10 000 kosovskih izbeglica. Za svega deset dana u 65 letova (ukupni troskovi transporta: pet i po miliona maraka) oni su sa skopskog aerodroma prebaceni u vise nemackih gradova, gde su u najkracem roku obavljene pripreme za njihov smestaj. To je bio ogroman organizacioni poduhvat, jer su pre polaska morale da budu prebrodjene izvesne specificne teskoce. Tako je, posto su neki makedonski drzavljani pokusali da se prosvercuju u kontingent, uvedena nesto neuobicajena praksa. Svakom Kosovaru registrovanom za transport u Nemacku utisnut je pecat na nadlanici. Prilikom ulaska u avion kontrola je obavljena pregledom ispruzenih ruku. Pecat se pokazao kao brz i efikasan metod identifikacije, buduci da je najveci broj Albanaca napustio Jugoslaviju bez licnih dokumenata. Medjutim, neposedovanje isprava mnogim spretnim ljudima pomoglo je da se preko reda ubace u "nemacki kontingent".

Za prihvatanje kosovskih izbeglica Nemacka je postavila tri uslova. Kao prvo, dolazak u Nemacku na dobrovoljnoj bazi, sto nije u svim zemljama bio slucaj. Drugi uslov je bio da se porodice ne razdvajaju, a treci da prioritet treba dati zenama i deci, starim i bolesnim osobama. Sudbina

Kada su prve izbeglice pristigle u Bavarsku i Saksoniju, ispostavilo se, medjutim, da je izbor ispao sasvim drugaciji nego sto se ocekivalo. U grupama je bilo najvise velikih, zdravih porodica sa dvadeset i vise clanova, pretezno mladjih muskaraca. Bavarska ministarka za socijalna pitanja Barbara Stam nije sakrila svoje iznenadjenje, jer je na osnovu izvestaja i televizijskih slika smatrala da u prvom redu treba pomoci bolesnim, povredjenim i iznemoglim osobama, za cije su se prihvatanje i negu bile pripremile bolnice u Nirnbergu.

Predsednik vlade Saksonije Kurt Bidenkopf je javno izneo svoje razocaranje, kritikujuci selekciju izbeglica za nemacki kontingent. Uistinu, proces odabira u opstoj pometnji nastaloj navalom nevidjeno velikog broja ljudi koji su preko granice nadirali u Makedoniju nije tekao po planu. Zato sto su izbeglice bile bez licnih dokumenata, nadlezni sluzbenici nisu mogli da provere da li su lica koja su se deklarisala kao pripadnici iste porodice zaista i u srodstvu. U medjuvremenu je otkriveno da su pojedinci placali po 200 maraka porodicama registrovanim za odlazak u Nemacku, kako bi ih one "uzele pod svoje". Tako su porodice, koje niposto nije trebalo razdvajati, naglo dobijale prirastaj, dok su sluzbenici ocajavali.

Za sada Nemacka nije spremna da primi jos izbeglica. Ona je ispunila brojku na koju se obavezala. Od 44 000 izbeglica koje je trebalo smestiti u zemljama Evropske unije, dosad je prihvaceno svega oko 11 000, od cega 10 000 u Nemackoj.

MIRJANA VITMAN