32.Bilo je neceg doista fantasticnog u noci kad su Srbija i Beograd, kao u onoj bizarnoj njujorskoj reziji Orsona Velsa, ostali bez struje. Na beogradske krovove posle duzeg izbivanja po belom svetu bejase nalegao Mesec, taj ukras lirske poezije svih naroda i u svim vremenima. (Uzmi jedno povece AH i nekoliko svezih OH, dodaj za saku jace mesecine, i evo te uz Pindara i Bokaca.)
Gotovo u zenitu, tek malo juznije, prema fluorescentnoj Rakovici (kako rece fluorescentni Dusan Matic po svedocenju fluorescentnog (kad pre?) Boze Timotijevica), Mesec je sijao iz sve snage, kao u starim vremenima, kao da bi da nadoknadi i Kostolac i Obrenovac na koje te noci udarise nasi americki prijatelji.
Nasa mala dorcolska terasa u krovovima iznad kojih su svu noc leteli avioni, bila je tako osvetljena da se moglo i s carem i s patrijarhom vecerati bas kao na svetlosti prstena carice Milice koji se cuva u Ravanici.
Beograd je te noci i video, a ne samo osetio, svetlost bozjeg prisustva.
33. Americani, nasi osvedoceni prijatelji i saveznici u dva svetska rata (neki istoricari to vec stavljaju pod znake navoda - mi jos teramo po starom), da li su i oni u svom kukavicluku videli tu svetlost iznad Beograda, vis' Srbije po nebu vedrome?
34.U ovim rizicnim i hazardnim nocima Beograda pomisljam, cesto, na sarajevske dane, noci i godine iz poslednjeg naseg nesrecnog bratoubilackog i srpskog rata. Cetiri pune godine gradjani Sarajeva ziveli su ovo sto sad Beograd, evo bice vec i dva meseca, zivi. Da li nas je, ovde u Beogradu, bolelo Sarajevo kao sto nas sad Beograd boli?
Beograde, opomeni se Sarajeva, bice ti lakse.
35.Pred svakom srusenom kucom (pa i da nije od granatiranja) setim se naseg srpskog Vukovara. Srbijo, opomeni se Vukovara, bice ti lakse.
36.Filip Visnjic je ziveo u junackom okruzenju, ali ne i u junackom vremenu. Vec s Renesansom junackom vremenu zazvonila su zvona. Kad je video pusku i isprobao njeno dejstvo, i Marko Kraljevic je shvatio da je junackom vremenu istekao rok. Veliki srpski rapsod, kao covek osamnaestog i devetnaestog veka, Visnjic je u promociji i agitaciji dakako tudjeg junastva uocio znacajne primese podlosti, koristoljublja pa i kukavicluka. Vec je receno da je svaki NAGLASENI (manifestacioni) patriotizam PRIBEZISTE HULjA, a mi bismo dodali i pribeziste pesnika najnizeg reda. Kroz DRAZENjE (izraz je Filipa Visnjica) drugih da se zrtvuju i junacki poginu, najlakse se prodire u citanke i lektire, bronzu i spomenike. Ali kad bi narod malo dublje upoznao svoje korifeje i velicine, trgovi bi ostali bez spomenika (Branko Miljkovic). Biti junak, naravno, samo po sebi je i sreca i slava; bez svojih junaka nijedan narod ne bi se odrzao. I slaviti junake vec je slava. Ali pohvala junastvu ako je iz kukavicke zavetrine, jeste podlost, jeste kako Filip Visnjic (od majke Visnje) kaze.
Srpski narod sada je bukvalno primoran na JUNASTVO. Biti i ne biti, istovremeno. Srpski narod je i bukvalno izlozen apokalipsi. Za razliku od pesnika, pevaca, muzikanata, knjizevnika, dobrotvora (i dobrotvorica), politikanata, agitatora, komsomolaca i aktivista koji se cuju do neba, ratnici se zivi ne cuju.
Istinskim junacima smeta galama.
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.