Unistavanjem energetskog sistema ubija se pravo i sadasnjih i buducih generacija na razvoj i ukida svaki vid medjusobne komunikacije
Hleb je bio malo gnjecav a novine taze, prvo jutro posto je NATO, izmedju nedelje i ponedeljka, oglasio da su termoelektrane i trafo-stanice legitimni vojni ciljevi "jer se koriste za potrebe vojnih i policijskih snaga u Srbiji".
Deo prehrambene industrije radi na gas, stamparije od kad je sveta i veka imaju agregate "za incidentne situacije", ali naftni embargo koji je uveden prosle nedelje i grafitne bombe kojima NATO ima nameru da rutinski izaziva kratke spojeve u elektromrezi, ucinice nas zivot znatno tegobnijim od prvog jutarnjeg predskazanja.
Iako je, s retkim izuzecima, cela Srbija bila bez struje, na koferenciji za novinare u Briselu receno je da je NATO "pazljivo birao samo one delove energetskog sistema koji su vazni za funkcionisanje Miloseviceve vojne masinerije". Domet te suptilnosti je ocigledan jer su bez struje ostali i bolnice i porodilista. Vojni rezon
"Destrukcija energetskog sistema u Jugoslaviji se ne moze opravdati ni sa jednog strucnog i civilnog stanovista", kaze za NIN dr Petar Djukic, ekspert za energetiku sa Tehnoloskog fakulteta u Beogradu. "Vojni razlozi za tako nesto verovatno pocinju tamo gde prestaje rezon globalizacije, medjunarodne ekonomske i tehnoloske saradnje i kulturnih veza medju narodima."
Iako se neumiveni srpski civili (s nestankom struje, nestalo je i vode) sigurno nisu prepoznali u "vojnoj masineriji" bilo koje vrste, od ponedeljka ujutro pocela je prava groznica za kupovinom resoa na gas, baterija, sveca i neskafe.
Proradili su recepti iz prethodnog rata o zalivanju mesa u mast, domace televizije pocele su da emituju uputstva o upotrebi hrane koja se otopila u pokvarenim zamrzivacima, mali primusi cija je cena od mirnodopske do ratne trostruko porasla prosto su zbrisani sa pijaca, a na "crnom" trzistu litar benzina dosegao je gotovo pet maraka.
Rat je usao u novu fazu u kojoj ce stanovnistvo i privreda uci u novi krug iscrpljivanja. Standard stanovnistva je, pre uvodjenja ovih najnovijih mera "za sprecavanje humanitarne katastrofe na Kosovu", opao za najmanje 50 procenata. "I ranije je u Srbiji bilo gladnih ljudi, sada ce ih biti verovatno jos vise", kaze dr Djukic.
Destrukcija energetike kao taktickog vojnog cilja ima tri nivoa, objasnjava dr Djukic. Prvi je unistavanje sistema za proizvodnju energije (unistavanje rafinerija i energana), iscrpljivanje rezervi tecnih goriva (bombardovanje skladista sa naftnim derivatima i zalihama sirove nafte) i unistavanje ili blokada elektroinstalacija "grafitnim mrezama".
"Konsekvence takvih akcija su davljenje ekonomije zemlje, finansijsko iscrpljivanje privrede i dalje degradiranje energetskog sistema i obezvredjivanje nasih kapitalnih fondova", kaze dr Djukic.
Prodavnice i dalje rade iako su u mraku, a proizvodnja hleba se normalizovala. Na sastanku najvisih jugoslovenskih funkcionera sa predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem razmotrena su glavna pitanja vezana za ostvarivanje mera vlade, za funkcinisanje infrastrukture i rad javnih preduzeca organa i sluzbi od interesa za stanovnistvo u ratnim uslovima, i konstatovano je da se u svim sektorima iskazuje visok stepen radne discipline, pozrtvovanosti i mobilizacije.
Tri sata posle prvog dejstva grafitnim bombama ekipe Elektrodistribucije Srbije su pocele da popravljaju kvarove na elektromrezi, ali energetski sistem je tehnoloski slozena celina i za popravku treba vreme. Tesko je zamisliti bilo koju industrijsku granu koja bi mogla da organizuje proizvodnju u takvim uslovima, a prebacivanje na alternativno koriscenje gasa, koji se redovno isporucuje iz Rusije, bilo bi verovatno veoma slozeno. Naftni embargo
Uvodjenje naftnog embarga, koje se u slucaju Srbije ne odnosi samo na derivate vec i na postrojenja i delove za energetski sistem, "zavodi onaj koji misli da samo sila vlada i da samo zakon najjaceg moze vladati u svetskim odnosima", prokomentarisao je Zivko Soklovacki, predsednik Upravnog odbora Naftne industrije Srbije i visoki funkcioner Jugoslovenske levice.
On je rekao da ne veruje u potpuno no sprovodjenje naftnog embarga jer ga nece postovati sve zemlje. "Dunav je plovni put kojim legitimno moze da se isporucuje nafta, odnosno naftni derivati,a ne verujem da ce se neko usuditi da zaustavlja i proverava ruske brodove", rekao je Soklovacki.
Tokom sankcija, najveci deo nafte ulazio je u Jugoslaviju iz Makedonije i Albanije, ali su tamo sada stacionirane jake NATO snage, Rumunija i Bugarska koje zele da se pridruze alijanski najavile su da ce strogo kontrolisati svoje granice i obeshrabrile svoje "preduzetnike" zeljne da se upuste u novu trgovinu s kanistrima.
Mostovi kod Novog Sada su sruseni, cime je plovni put do prve jugoslovenske luke zaprecen pa se postavlja tehnicko pitanje pretovara s ruskih brodova. Iako je Crna Gora izuzeta iz embarga, tesko da bi se pod strogom medjunarodnom kontrolom neko usudio da krsi takvu zabranu. Cak i da hoce, nejasno je cime bi naftni derivati bili prebaceni od Podgorice ka Beogradu kad su pruge, putevi i mostovi (prakticno se dopunjuju s energetskim sistemom) razruseni u napadima NATO-a.
"Ako su zemlje koje su proglasile embargo odlucile da ga strogo sprovode, one ce to i ostvariti. Bojim se da nece biti mesta za nekakve domisljatosti niti za nasilno probijanje blokade", kaze dr Djukic.
U mirnodopsko vreme Jugoslavija je godisnje trosila oko 16 miliona tona ekvivalentne nafte (to je mera kojom se izrazava potrosnja iz svih energetskih izvora u nafti), ili 1,5 tonu po stanovniku, i time se po razvijenosti svrstavala u red sa zemljama u razvoju. U sferi energetike, nasa zemlja je uvozno veoma zavisna iako i sama raspolaze izvesnim nalazistima nafte i gasa, i ima zalihe lignita na kojima se bazira gro proizvodnje struje.
"Ubijanje energetike moglo bi izazvati znatno povecanje troskova proizvodnje. Privredni zivot bice visestruko unazadjen, a sa socijalne i razvojne tacke, posledice ce osetiti cela populacija", kaze dr Djukic. "Ni ekoloski aspekt unazadjivanja kvaliteta zivota stanovnistva ne treba smetnuti s uma jer je bombardovanje postrojenja za preradu naftnih derivata izazvalo hemijsko zagadjenje."
To, kaze Djukic ne moze da se opravda ni sa stanovista univerzalnih ekoloskih prava ljudi na zdrav zivot, ekoloski cistu okolinu i odrziv razvoj, prema deklaraciji iz Rija koju su 1992. godine potpisale i sve zemlje clanice NATO-a. Moralni aspekti
Unistavanje energetskog sistema je istovremeno i duboko antikulturni cin koji nas odvaja, lisava i izoluje od normalnih tokova domace i svetske materijalne i duhovne kulture, i od prijema elementarnih informacija, smatra dr Djukic.
Onaj ko se nadje u mraku ne moze da cuje ni informacije jugoslovenske drzavne televizije i radija koje je NATO takodje proglasio legitimnim vojnim ciljevima, niti poruke koje NATO na "osvojenim" frekvencijama emituje srpskom stanovnistvu, uveravajuci ih da nijedna od njihovih akcija nije usmerena na ugrozavanje civila.
Konacno, destrukcija energetskog sistema ima i pravni i moralni aspekt jer ukida pravo na normalan zivot, nekima i bazicno pravo na zivot, a nasoj deci redukuje buduce ekonomske izglede. "Kako bi to rekao cuveni ekonomista Dzon Majnard Kejnz, podriva se koncept odrzivog socijalnog i ekonomskog razvoja zasnovan na medjugeneracijskoj pravdi. Taj koncept prihvacen je kao globalno nacelo na nivou Ujedinjenih nacija", objasnjava Djukic.
Rat je, kaze on, ne samo nehuman vec i neekonomski i antiekoloski politicki projekat.
Medjunarodna zajednica je do sada u Jugoslaviji isprobavala samo recept koji bi u se u nasoj interpretaciji verovatno zvao "na ljutu ranu, ljutu travu". Rezultati su bili obostrano frustrirajuci, ali nasilni nacin komunikacije nikada nije promenjen. Zato smo sada i stigli dotle da razum trazimo svecom.
TANjA JAKOBI
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.