URGENTNI CENTAR

Posle najzesceg raketiranja centra Beograda povredjeni sugradjani se oporavljaju. Sireci spisak svojih meta, NATO stratezi sve cesce onemogucavaju lekare da obavljaju posao

Beograd je Prvi maj docekao pretrpevsi najzesci udar. Posle raketiranja zgrade Generalstaba VJ i stambenih zgrada na Vracaru povredjeno je cetrdesetak osoba od kojih je 19 zbog teskih povreda smesteno u Urgentni centar. Ekipa NIN-a posetila je povredjene i od dr Dragana Pavlovica, zamenika direktora ove ustanove, uspela da sazna nesto vise o prirodi povreda i sadasnjem stanju nasih sugradjana. Najcesce se radi o povredama ekstremiteta, stomaka, grudnog kosa i glave. Rane su udruzene sa zagadjenjem iz neposredne okoline od obrusenog gradjevinskog materijala i dima eksplozivnih dejstava. Cesto nastaju infekcije ovih povreda koje zagorcavaju zivot posle postoperativnih zahvata. "Sestoro operisanih nalaze se na intenzivnoj nezi i oporavljaju se. Nazalost, sinoc nam je preminula zrtva iz Vardarske ulice, Romkinja od 23 godine. Iako smo ulozili sve napore, geleri su na cetiri mesta povredili njene unutrasnje organe i preponsku jamu sa velikim krvnim sudovima. Nije bilo spasa."

Generalstab u ulici Kneza Milosa gadjan je sa cetiri krstarece rakete u dva navrata. Najteze je prosao Ratko Bulatovic, covek iz Staba civilne zastite, gradski sekretar za inspekcijske poslove:"Taj udarac sam doziveo kao neko ostro uzareno secivo koje mi je otpozadi pokosilo noge. Posto sam kod sebe imao dve motorole, s jedne sam pokusao da zatrazim pomoc. Upao sam u crn i gust oblak dima i prasine. Pomislio sam da cu biti ostavljen i zaboravljen, da mi je ostalo toliko vremena koliko je dovoljno da se izdahne." Kada je shvatio da je nemoguce dobiti vezu, osvrnuvsi se oko sebe video je krv koja lipti iz nogu. Nastupa prekid filma. Bio je u soku od jake eksplozije i velikog gubitka krvi. Amputacije

Sledeci detalj kojeg se seca je dolazak lekara Hitne pomoci. Prenuo se kad su ga ljudi u belim mantilima podizali sa tla. "Ta mocna ruka spasa me izvlaci iz mrtvih. Osetio sam i video ubrzane reakcije ljudi iz Hitne pomoci. Cuo sam uzvike: povuci, pocepaj, skini..." U spasavanju zivota Ratka Bulatovica ulogu su igrale sekunde. Amputirane su mu obe noge.

Vest da je neophodna amputacija nogu Ratko je, prema recima dr Pavlovica, primio stoicki, bez ijedne grimase na licu. To nije mir ravnodusnosti i pomirenosti, on odbija pesimizam. Ratko prihvata nastavak borbe, i ne bilo kakve. Oseca ljude oko sebe, belezi napore osoblja: "Vidim doktora Djukica rano ujutru, tri, pola cetiri on obilazi odeljenja. Zaista za svako postovanje. Ove sestrice misle da se plasim detonacija kad negde grune, ne ostavljaju me." U vreme nestanka struje posle zvuka agregata hteo je da pridje prozoru:"Svetlo je odmah doslo u bolnicu, ali sestra mi je rekla da je grad u mraku."

Pored Ratkovog uzglavlja aparat koji prati rad srca, krvni pritisak, disajne funkcije pusta naizmenicno tanke ali ostre zvukove. Na uglu ekrana aparature naslonjena je ikona. Doktor Pavlovic je pun optimizma: "Na svu srecu, tehnika je napredovala, ne samo ova neprijateljska nego i humana, tako da danas imamao vrhunske proteze. Ratko ce normalno ziveti". Avetinjska tisina

Na istom mestu teske povrede zadobio je i Nebojsa Starcevic, gradski sekretar za privredu. Jos traje borba da mu se sacuva noga a za sada su izgledi na strani lekara. Svakodnevno se primenjuje terapija barokomore. "Nisam gubio svest nijednog trenutka. Sa Bezanijske kose smo posmatrali prvi udar i automobilima krenuli prema mestu eksplozije. Samo sto smo dosli, stigao je i drugi udar. Blesnulo je i cuo se uzasan zvuk. Potom, nista se nije videlo, smrdelo je na fosfor." Izuzetna prisebnost Nebojsi je spasila glavu. Zaustavio je vece krvarenje sopstvenim rukama a posle tri, cetiri minuta stigla je pomoc. "Neverovatno je koliko covek u tim trenucima moze biti trezven. Nijedne trunke bola nije bilo, nisam se uplasio ni za jedan promil. Jednostavno, mozak radi trista na sat. Neposredno posle tragedije secam se samo avetinjske tisine."

U trenutku udara ljudi iz kriznog staba rastrkali su se na razne strane, Nebojsa nije video svoje kolege ali cuo je njihove glasove. Medjutim, utonuo je u olujni kovitlac jer je bio dvadesetak metara od mesta eksplozije. Sada ima stalne bolove u nozi. Ozenjen je i kuci ga ceka decak od sest meseci.

U gusto naseljenom delu grada, Vracaru, rakete su ostavile zgariste na mestu kuce porodice Djuric u Vardarskoj ulici. Bomba, koja je pala u prolazu izmedju dve kuce, napravila je krater dubok dva metra. Djordje Djuric je zadobio teske povrede. Prema recima dr Pavlovica, nastupila je kontuzija celog tela sa povredama glave i lica. Zadobio je povrede ramenog pojasa i prelom nadlaktice.

Samo smo se pogledom pozdravili jer ruke nije smeo da pomera. Novinarsko pitanje nije ni sacekao, Djordje je bio nestrpljiv u ispovedanju svoje nevolje: "Bio sam sa zenom u kuci kada su eksplodirale dve granate. Jedna je pala na ulicu a druga neposredno pokraj kuce. Bili smo zatrpani i probudio sam se pod teretom rusevina. Komsije su nas otrpavale a potom su suprugu prebacili u bolnicu u ulici Narodnog fronta jer je u sedmom mesecu trudnoce. Ona se oporavlja i kazu mi da je mnogo bolje prosla nego ja."

Od pocetka agresije, u Urgentnom centru se docekuju svi ranjeni i povredjeni. Ova ustanova je najvaznije utociste za sve postradale. Medjutim, na meti NATO-a do sada su se nasle i 33 bolnice sirom Srbije. Lekarska ekipa koja je zurila na mesto pogodjenog autobusa "Nis ekspres" kod sela Luzina onemogucena je da pruzi pomoc jer NATO stratezi sire spisak "obelezenih" objekata. I vozila Hitne pomoci.

TANjA NIKOLIC