NEDELJNIK

Nikad Amerikanci nisu toliko puta pokusali da ponize Kinu kao ovog proleca. Prvo je, takoreci, propalo "strategijsko partnerstvo" izmedju dve drzave, sto je za Kinu bilo bolno u smislu smanjenja novih kredita, a onda su Amerikanci poceli i direktno da ih vredjaju. Krajem aprila Djijang Cemin je posetio Evropu i tom prilikom sleteo i u Rim. Prilikom sletanja aviona u kome je bi Cemin, NATO avioni su leteli uokolo. Zatim je u Bernu upao u zasedu demonstranata. Tom prilikom je istocnjacki mirno rekao : "Izgubili ste dobrog prijatelja."

Mesec dana kasnije NATO avijacija je pogodila kinesku ambasadu u Beogradu.

Slicne uvrede i pokusaje javnog ponizavanja doziveli su i Rusi, nebrojeno puta prosle godine.

Diplomatski gledano, cak i ukoliko nasa (SR Jugoslavije) borba protiv NATO alijanse i njeni razlozi, i mogu da se precute, precuju ili bar jedno oko zatvori, mala je mogucnost da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija moze da donese bilo kakvu rezoluciju o Jugoslaviji (narocito o upotrebi sile snaga UN) bez ruskog i kineskog veta. Niti moze da se donese bilo kakva rezolucija, cak ni preporuka ili saopstenje, bez americkog veta (Francuska i Velika Britanija su vec odavno pokazale da nemaju svoje misljenje i da su samo prirepak americke politike). A to znaci da je dalji rad Saveta bezbednosti UN blokiran.

Ujedinjene nacije se, vec godinama, suocavaju sa sve vecim problemima. A ti problemi su postali, takoreci, svakodnevni jos od vremena kada su Savet bezbednosti i Generalna skupstina izglasali rezoluciju o upucivanju medjunarodnih snaga u Irak, pocetkom 1991.godine.

"Put za pakao poplocan je najboljim namerama", kaze stara izreka. Tako su skoro sve zemlje sveta zelele da zastite mali Kuvajt od velikog Iraka i time otvorile put nevidjenoj agresiji jedne velike sile. Iako je pocetak agresije najavio tadasnji predsednik SAD Dzordz Bus, skoro stidljivo, formulacijom o novom svetskom poretku, "na prostoru izmedju Eufrata i Tigra", polako je postajalo jasno da se taj "novi svetski poredak" nece zadrzati samo na prostoru gde je civilizacija pocela, vec ce se kretati prema prostorima gde je civilizacija uopste postojala.

Svima je postalo jasno da se organizacija nazvana Ujedinjene nacije i, narocito njen organ Savet bezbednosti moraju menjati. Bilo je jasno da svetski poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata vise ne moze da se odrzi. Nekada pobedjene zemlje krenule su u ostru ekonomsku borbu i ponovo postale svetske ekonomske sile. Mnoge bivse kolonije su se oslobodile i krenule putevima nauke sa brojnim, istina siromasnim stanovnistvom, iza sebe. Mislilo se i racunalo da u nekom "novom svetskom poretku" svoje mesto, bar mesto u Ujedinjenim nacijama, u Savetu bezbednosti, mogu da ocekuju Indija, Egipat i Brazil, ili Nemacka i Japan.

Ubrzo je postalo jasno da u nekim novim Ujedinjenim nacijama u nekom novom Savetu bezbednosti ima mesta samo za Amerikance i one koji ih podrzavaju. To bi bio taj "novi svetski poredak". Kako je vreme proticalo, oni su, uz pomoc NATO alijanse, ili zapadne demokratije, kako sami vise vole da kazu, godinama vredjali i ponizavali male zemlje, koje su na svoj nacin, prema svojoj istoriji i kulturnoj tradiciji, pokusavale da podignu neki stepen demokratije.

Sada su na red dosle Rusija i Kina, osiromasene u svom nacinu borbe za demokratiju i usamljene zbog nekadasnjih neuspelih pokusaja. Medjutim, nije tako jednostavno poniziti ove dve velike sile. Naravno, mogu se vredjati i to skoro bezgranicno, jer im, u suprotnom, ostaje samo da otpocnu rat. A ko moze da otpocne rat zbog jedne srusene zgrade i nekoliko ubijenih ljudi? Niko. Zato "novi svetski poredak" i dalje belezi poene.

Ujedinjene nacije su tu nemocne. Telo koje je smisljeno i uspostavljeno da bi se ocuvao mir u svetu postalo je instrument vladavine jedne volje, jedne sile, ma koliko se ona krila iza NATO-a, tj. veceg broja drzava iz Evrope, "stare dame", koja bezuspesno prikriva svoju nemoc. Neusvajanjem "predsednickog saopstenja" koje je Kina zahtevala i kineskim obecanjem da ce blokirati sve odluke Saveta bezbednosti, Ujedinjene nacije prestaju da postoje. Zapravo, prestale su odavno da postoje, jos od trenutka kada je NATO preuzeo ingerencije Saveta bezbednosti, samo je bilo potrebno naci faktickog krivca, a kao jedini logicni "krivci" su se "nametali" Rusija i Kina. Valjalo ih je samo provocirati.

Bez obzira na to koliko ova igra bila prozirna i nedostojna, narocito jedne velike sile, ona je ocigledno uspesna, jer u nekom medjuvremenu, koje ce nastati izmedju postojanja sadasnjih Ujedinjenih nacija, koje prakticno vise i ne postoje, i nekih novih kojima se jos ne zna oblik i nacin organizacije, novi svetski poredak ce pokusati da zavrsi svoj davno zapoceti posao,a na Rusiji i Kini, kao i na brojnim zemljama koje su u Generalnoj skupstini, ostaje da pokusaju da stvore uslove za stvaranje novog "novog svetskog poretka" koji bi bio daleko pravedniji prema covecanstvu, a ne samo prema zlatnoj, srecnoj milijardi odabranih.

Milan Damnjanovic