INTERVJU: MOMCILO BAJAGIC

Mnogi su mi trazili da napisem neku prigodnu patriotsku pesmu. Medjutim, sada nisam u stanju da napisem ni "Ringe, ringe, Raja", jer nemam koncentraciju da se time bavim. U ovom trenutku napraviti dobru patriotsku pesmu vrlo je tesko, jer pod temperaturom lako se sklizne u kic

"Nikada nisam bio clan nijedne partije, niti sam ikada svirao nekoj politickoj partiji u promotivnoj kampanji. Politika me nikada nije interesovala. Dnevnik sam poceo da gledam od kada su krenuli da nas bombarduju.

Ovo sto se sada desava nema veze sa politikom. Ovo je pitanje opstanka ljudi koji zive u mojoj zemlji.

Kada je rec o takvim stvarima, a nazalost jeste, na mene i moj bend mogu uvek da racunaju kao, mogu slobodno to da izgovorim, i na sve rokere Beograda", kaze Momcilo Bajagic koji za NIN govori o gostovanju u Rusiji, kao i o svom sadasnjem rok angazmanu. Kako je bilo u Moskvi?

- Super. Inicijator za nase gostovanje u Rusiji bila je Tamara Zamjatina dopisnik Itar-TASS-a iz Beograda. Domacin nam je bio g. Jurij Luskov, gradonacelnik Moskve, jedan od vrlo ozbiljnih kandidata za sledeceg predsednika Rusije.

U Moskvi smo odrzali pet koncerata od kojih dva u zatvorenom prostoru. Sav prihod od ta dva koncerta isao u dobrotvorne svrhe, za postradale u nasoj zemlji. Ostali su bili na otvorenom. U parku "Gorki" nas, na prvom koncertu, nije posluzilo vreme, padao je sneg i bilo je mozda oko sest-sedam hiljada ljudi. Uvece istog dana na Crvenom trgu, kako su javile neke agencije, bilo je od sto do dvesta hiljada ljudi. Tesko je proceniti, ali vise od sto hiljada ljudi je bilo sigurno...

Na ovom koncertu bina je bila "ukrasena" znakom "target" i pisalo je "Zaustavite NATO bombardovanje Jugoslavije". Mi smo svirali samo tri-cetiri peseme kao glavni gosti iz Jugoslavije, a svirali su, da pomenem samo neke bendove, "Nana" koji su gostovali i kod nas na Trgu Republike, DDT i jos neke ruske grupe... Skoro sedam godina niste nastupali u Moskvi, kako ste prosli?

- Nisam ja tamo neka velika zvezda, ali sama najava da smo dosli iz Jugoslavije i da se sutra vracamo za Beograd, izazvala je ovacije kao kada se pojave "Stonsi' na nekom stadionu. Izuzetan dozivljaj. Gostovali ste i na njihovoj televiziji?

- Da, bio sam gost Aleksandra Ljubimova, njihovog Larija Kinga, na televiziji Stankino, gde sam govorio o svemu sto se desava ovde. Bilo je dosta inserata sa koncerata u Beogradu... I onda se odjednom javio Dzulijan Lenon. Kako je doslo do toga da se javi Lenon junior?

- Ne znam. Odjednom je Ljubimov rekao: sada cemo da ukljucimo jednog gosta, imamo direktnu vezu sa Njujorkom na liniji je Dzulijan Lenon. Koji nije po zanimanju samo sin.

- Naravno. On je izuzetan muzicar. Bas ovih dana ima promociju svog novog albuma i prilicno mu dobro ide. Elem, pojavi se on sa mobilnim telefonom u ruci i iz Njujorka odgovara na pitanja. Ljubimov ga pita: da li biste svirali na Trgu Republike u Beogradu, a on odgovara da nijednog trenutka ne bi razmisljao i da bi odmah dosao ali ga niko nije pozvao. Iskoristim priliku i kazem mu da iako nisam nikakva vlast, da ga kao kolega pozivam da dodje.

Sada pokusavamo preko privatnih veza da ga dovedemo u Beograd. Naime, njegov bubnjar svira na bubnjevima koje pravi bivsi bubnjar "Ekatarine Velike" Ivan Fece Firci i preko Fircija cemo uspostaviti kontakt.

On je pravi naslednik svoga oca koji je uvek bio protiv rata. Dovoljno bi bilo da dodje i odsvira samo dve strofe "Giv pis a cens" i mislim da bi to u znatnoj meri uticalo na svet. Verovatno bi onda i mnogi drugi istaknuti muzicari dosli u Beograd. To bi moglo da bude od velike koristi. Na koncertu u Moskvi svoju pesmu, himnu nase mladje emigracije, "Moji su drugovi...", posvetio si vojnicima RV i PVP.

- Da, na svakom gostovanju u inostranstvu tu pesmu posvecujem nasima sirom sveta. Ovaj put sam ucinio obrnuto. Kad smo se vracali, sve nase vojne kontrole su - Tanjug je preneo tu informaciju pa su svi saznali - nas onako s izuzetnim simpatijama, po vojnicki pozdravljali. Nekoliko dana od pocetka bombardovanja rokeri su se odmah aktivirali. Koliko je to bilo spontano?

- To je u pocetku zaista bilo spontano. Postojala je samo inicijativa gradske vlade, ali prvog dana sve je bilo apsolutno spontano. Opremu, vrlo skromnu za takve potrebe, dala je DzU grupa, sto je samo po sebi svojevrsna simbolika. Nije bilo nikakve nasresnice... svega sto je posle doneto. To je nesto sto nikada necu zaboraviti... Bilo je oko dvadeset hiljada ljudi. Starije zene i ljudi, koji sigurno nisu nasi fanovi, i koji su netom izasli iz sklonista, ljubili su nas kao svoju decu.

Kasnije je krenulo sve to da se pretvara u nesto, da tako kazem, sto nije spontano. Rok je cesto bio angazovan. Medjutim, ponovo je kod nas doslo do primenjenog rokenrola, do ad hoc pesama-pamfleta bez prave vrednosti?

- Mozda je i normalno da se u ovakvim situacijama pojavljuje jeftini patriotizam koji, kao i sve sto je jeftino, nema dug vek. Jedina pesma tog tipa u kojoj sam ucestvovao jeste pesma "Samo sloga Srbina spasava" Bore djordjevica. Bora je moj drug i kolega i kod njega vrlo retko ima tog jeftinog patriotizma. Da li si imao predloge i ponude da napises i snimis neku prigodnu pesmu?

- Dosta ljudi mi je to trazilo. Medjutim, sada nisam u stanju da napisem ni "Ringe, ringe, Raja", jer nemam koncentraciju da se time bavim. Mozda cu nekad uspeti da svu negativnu i pozitvnu energiju i emocije koje mi je podarilo ovo vreme pretocim u neku pesmu, plocu. U ovom trenutku napraviti dobru, kvalitetnu patriotsku pesmu jeste vrlo tesko, jer pod temperaturom lako se sklizne u kic.

U poslednjih deset godina napisao sam nekoliko pesama koje direktno mogu da se primene na ovu situaciju. Da pomenem "Balkan", "Samo nam je ljubav potrebna", "Budjenje ranog proleca"... Sada da na brzinu radim nesto ne mogu a i necu. Svojevremeno smo se smejali "cuvenoj" hrvatskoj pesmi "Danke Dojcland"?

- Velika je razlika izmedju pesme "Danke Dojcland" i ovoga o cemu govorimo. Mi nikom nismo pevali "Danke". To je velika razlika. Kada se to dogodilo u Hrvatskoj, procitao sam komentar jednog engleskog novinara, u kojem kaze - kad je cuo tu pesmu, imao je osecaj kao da je progutao zabu. Tako nesto se, ipak, kod nas nije pojavilo. Rokeri su uvek bili medju prvima kada je trebalo ucestvovati u nekoj dobrotvornoj, humanitarnoj akciji, kada je trebalo pomoci drzavi. Medjutim, drzava nikada nista nije ucinila za rokere, cak nije ni regulisala prava intelektualnog vlasnistva. Nasi rok sastavi se izdrzavaju od svirki po disko klubovima.

- Da, to je tacno. Ne secam se kada sam poslednji put dobio honorat od autorskih prava. Tantijeme kod nas gotovo da ne postoje kao izvor prihoda. No, o tome cemo kad se zavrsi rat.

Bez obzira sto nikada nismo imali bogzna kakav tretman kao muzicari i umetnici u mirnodopskom stanju, kad god su neke frke uvek nas zovu i mi se uvek odazivamo. Ovo sto se desava sada je bez presedana i mogu slobodno da kazem da su rokeri dali svoj maksimalni doprinos, sta god ko o nama mislio. Sada uglavnom svirate dobrotvorne koncerte, a tantijema nema?

- Zelim da kazem da smo kao i vecina ljudi u velikim teskocama. Momci iz grupe mi cesto govore hajde da negde sviramo, da se uzme koji dinar. Ali, danas malo ko ima da plati. Nedavno je dosao kod mene Toni Montano i rekao mi da bi u nekom mestu u Vojvodini voleli da dodjemo, ali da nam mogu platiti tako sto ce nam dati po dzak brasna, neku sunku i suhomesnate proizvode. Momci iz benda to uopste nisu shvatili kao neozbiljnu ponudu... Placanje u naturi. Kao nekada klavir za kantu masti?

- Nazalot, dolaze takva vremena.

Luka Miceta