DVE VERZIJE MARSALOVOG PLANA ZA BALKAN

Uporedo sa jacanjem mirovnih inicijativa, sve cesce se razmatra neka vrsta mini Marsalovog plana. Jugoslovenski susedi racunaju da ce im saradnja sa NATO-om omoguciti da se nadju na listi za pomoc, a Jugoslavija treba da pokaze demokratske kapacitete

Pedeset godina hvaljeni i kritikovani Marsalov plan, kojim je americkim novcem obnovljena posleratna Evropa, a pre svega Nemacka, mogao bi da, preuredjen i modernizovan, dozivi svoju dugo ocekivanu premijeru na Balkanu.

U ovom trenutku u opticaju su dve verzije tog plana: jedan je namenjen zemljama jugoistocne Evrope, pre svega jugoslovenskim susedima cije su ekonomije, vec ranije nacete posledicama sprovodjenja sankcija prema SRJ, sada znacajno ugrozene sukobom na Kosovu, a drugi je namenjen samoj Jugoslaviji u kojoj je u prvih 45 dana rata poruseno, izmedju ostalog, 27 kljucnih mostova.

Mogucnost sprovodjenja jednog mini Marsalovog plana prvi put je pomenuta na proslavi 50-godisnjice NATO-a. Americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt rekla je 20. aprila, na konferenciji za stampu, da americki i evropski saveznici razmatraju buducnost Balkana i da mogucnost Jugoslavije da bude deo tih planova zavisi od toga na koji nacin ce sukob na Kosovu biti okoncan i da li ce SRJ na demokratski nacin izabrati vladu.

Iako je za zemlje NATO-a vodjenje rata u Jugoslaviji, s ekonomske tacke gledista, za sada veoma jeftino, Ekonomska komisija za Evropu (ECE) Ujedinjenih nacija izlozila je u svom izvestaju za ovu godinu uznemirujuce podatke o dosadasnjim privrednim posledicama konflikta na Kosovu. Ekonomski sok

"Taj konflikt, s ekonomske tacke gledista, predstavlja jedan spoljni sok za zemlje u tom regionu, koje su izgubile trziste ili ne mogu da nabave repromaterijal za svoju industriju", izjavio je Iv Bertel predsednik ECE cije je sediste u Zenevi.

Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Rumunija i Makedonija izgubile su konfliktom u SRJ i znacajno trziste i vaznog isporucioca sirovina. Transportne veze ka jugoistocnoj Evropi i od nje tesko su ostecene: unistavanjem mostova kod Novog Sada zatvoren je plovni put Dunavom, a sav saobracaj kroz Jugoslaviju, drumski, zeleznicki i vazdusni je potpuno obustavljen, konstatuje se u tom izvestaju, objavljenom 4.maja.

Trgovinski promet izmedju Zapadne Evrope i zemalja "u balkanskoj klopci" je drasticno opao jer su alternativni pravci trasporta malog kapaciteta.

Dr Milan Kovacevic, konsultant za strana ulaganja, izjavio je nedavno da bi iskljucivanje Jugoslavije iz plana za Balkan bilo neprirodno i nelogicno jer smo mi "vrlo vazni i jako uticemo na polozaj drugih zemalja u regionu". Srpske vlasti uvek su isticale vazan geostrateski polozaj zemlje, a kabinet premijera Mirka Marjanovica je neposredno pred rat doneo odluku da raspise medjunarodne koncesije za dva dela autoputa ka Bugarskoj i Makedoniji. Autoput od madjarske granice do Makedonije smatra se glavnom vezom Zapadne Evrope sa Turskom i drugim zemljama na Istoku.

Odluka NATO-a da u poslednjih nedelju dana sistematski unisti mostove na autoputu Beograd - Nis i prugu Beograd- Nis- Skoplje, govori mozda o politickoj odluci da se veza izmedju Zapadne Evrope i Male Azije uspostavi preko Rumunije i Bugarske (ta alternativa razmatrana je tokom poslednjih pet do sest godina). Izgradnja takvog autoputa bila je skuplja (zbog vece duzine autoputa) i znatno komplikovanija (zbog nekoliko uskih grla na toj deonici) pre rata u Jugoslaviji, ali posle najnovijih razaranja, taj racun mozda nije vise validan.

Ukoliko bi plan za Balkan podrazumevao takvu opciju, Jugoslavija bi dugorocno postala skrajnuto i neatraktivno trziste, jer slicne varijante postoje i za druge infrastrukturne projekte.

Jugoslovensko drzavno rukovodstvo se za sada nije izjasnilo o svojim planovima, ali je savezna vlada izasla sa metodologijom procene stete od posledica NATO bombardovanja, koje bi verovatno, kao dokumentacija, moglo da posluzi u razmatranju nekog plana za SRJ. Balkanska carsija

Ni u jednom medjunarodnom razmatranju Marsalovog plana ne pominje se znacaj ekonomskih veza privrede Kosova sa ostatkom Srbije, niti se za sada razmatraju potencijalni ekonomski konfliktni interesi balkanskih suseda.

Dr Danijel Cvjeticanin, iz Ekonomskog instituta u Beogradu, rekao je da ce uloga Jugoslavije u nekom novom Marsalovom planu zavisiti od toga da li SRJ bude namenjena uloga resursa ili trzista. "Ako nam je namenjena uloga trzista, onda je vrlo verovatno da ce uslediti plan razumnog investiranja u sve ove prostore. Ako nam je namenjena sudbina prostora-resursa ili vojnog poligona, onda ce taj plan sigurno biti skromniji ili ga uopste nece biti."

Razlika izmedju te dve sudbine je veoma znacajna: "Kapital zainteresovan za trzista zalagace se za institucije trzista, a kapital zainteresovan za resurse zalagace se za pravo jacega", objasnio je Cvjeticanin.

On je takodje rekao da prostoru koji naseljavaju Albanci ocito nije namenjena uloga trzista jer bi se "u tom slucaju preorala zemlja na koju bi oni trebalo da se vrate".

Vodeca investiciona banka "Salomon Smit Barni" objavila je 7.maja izvestaj svojih eksperata Hosa Luisa Alzole i Pola Horna u kojem se razmatraju moguce posledice mini Marsalovog plana za Balkan. U tom izvestaju kaze se da bi takav plan predstavljao pravi "bum" za sektore kao sto su gradjevinarstvo, telekomunikacije, inzinjering i isporuka transportne opreme. Istovremeno, takav plan bi "znacajno povecao ekonomsku aktivnost u Evropskoj uniji", konstatuju autori. Ipak, kazu oni, kompanije koje imaju nameru da zarade kes obnavljajuci mostove, naftne rafinerije, i elektromrezu koje je porusio NATO, ne bi trebalo da racunaju da ce se brzo obogatiti.

"Slicna inicijativa koja je preduzeta u bivsoj Istocnoj Nemackoj i istocnoevropskim zemljama u ranim devedesetim omogucila je konomski rast, ali je donela ostru konkurenciju i smanjila profite", konstatuju Alzola i Horn.

Prema sada dostupnim podacima EU, procenjuje se da bi u ovaj region trebalo uloziti oko 30 milijardi dolara. Iako suma izgleda znacajna, ona predstavlja, kazu eksperti ove investicione banke, tek 0,4 odsto ovogodisnje ekonomske produkcije 15 zemalja clanica Unije. Jeftin plan

Ceski ministar inostranih poslova Jan Kavan izjavio je nedavno da smatra da bi i Jugoslavija, ako krene putem demokratije, trebalo da bude deo tog plana. Nesto slicno nagovestio je i Pol Rajmen, vodeci ekonomista ECE, koji je rekao da ce velicina ekonomskog paketa za Jugoslaviju i region zavisiti od duzine sukoba. "Za rekonstrukciju Bosne Svetska banka je izdvojila pet milijardi dolara u tri godine. Pretpostavljam da bi za Jugoslaviju tu sumu trebalo uvecati bar pet puta."

Koncept nekog Marsalovog plana za Jugoslaviju se jos ne nazire. Umesto toga, Evropska unija je paralelno sa prosirivanjem vazdusnih akcija NATO-a, odlucila da poostri sankcije za SRJ koje je usvojila jos 1998.godine. Za razliku od do sada najcesce sprovodjenih sankcija (od kojih su mnoge jos na snazi), najnoviji paket je personalno usmeren na jugoslovenski i srpski partijski i drzavni vrh.

Ta odluka je verovatno na liniji iznesenih politickih stavova lidera EU. Predsednik najvece nemacke opozicione stranke Hriscansko demokratske unije Volfgang Sojble izjavio je prosle nedelje u intervjuu listu "Velt am zontag" da je "preduslov za davanje pomoci za obnovu SRJ da se politika srpskog rukovodstva temeljno promeni".

Ako se ne nadje resenje iz krize koje bi nas uvelo u Marsalov plan, "moglo bi se dogoditi da iz njega budemo potpuno izostavljeni i da nam budu zavedene jos ostrije sankcije", upozorava dr Milan Kovacevic. Radne akcije

Cak u najboljoj varijanti po Jugoslaviju,iskustvo Bosne govori da se na novac svetskih donatora dugo ceka. Predsednik srpskog drzavnog sindikata Tomislav Banovic najavio je nedavno da ce posle rata biti organizovani masovni javni radovi da bi se obnovilo ono sto je poruseno i da ce ucestvovanje u radnim brigadama biti obaveza za sve radno sposobno stanovnistvo.

Dr Danica Popovic, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i clan Grupe nezavisnih ekonomista G -17, kaze za NIN da je za sve zemlje u ratu karakteristicna stabilna monetarna situacija, ali da velike inflacije nastupaju posle rata, kada stanovnistvo pocinje da pokazuje sve aspiracije koje su tokom sukoba bile potisnute i vrsi politicki pritisak na vlast da tim potrebama bude udovoljeno. "Volela bih da skrenem paznju srpskoj vladi na tu opasnost", kaze dr Popovic.

Vlada Srbije upravo je usvojila brojne programe koji bi trebalo da omoguce radnicima koji su ostali bez posla da steknu sigurne prihode, a kako pise "Politika", od oko hiljadu investicionih planova za sada je odobreno nesto preko stotinu, i za njih su, ako je receno, obezbedjeni realni izvori finansiranja.

Ekonomisti ipak skrecu paznju da smo se i ranije suocavali sa inflacijom takvih planova, koji su se do kraja pokazivali kao ekonomski neutemeljeni. Na takva upozorenja treba obratiti paznju, tim pre sto ce verovatno jos mnogo ljudi ostati bez posla, a privreda i u posleratnom perodu prolaziti kroz duboku recesiju.

"Ako uzmes, kajaces se, ako ne uzmes, kajaces se", cini se da ce ta kletva u narednom periodu visiti nad Jugoslavijom. "Sad kad svi govore o tom eventualnom Marsalovom planu, zelim ipak da skrenem paznju na cinjenicu da je Jugoslavija, uprkos sankcijama, uspevala da ostvari veci privredni rast od zemalja u svom okruzenju, Rumunije, Bugarske, Albanije i Makedonije koje su bile miljenice Svetske banke i Medjunarodnog monetarnog fonda", kaze dr Popovic. "Ako ove medjunarodne finansijske institucije ostanu pri takvim receptima pomoci, onda je veliko pitanje da li bi ona bila svrsishodna."

TANjA JAKOBI