Tokom bombardovanja, alijansa promovisala kasetne bombe kao najvece ubice dece, a posle dva masakra u Nisu i kao najljuce oruzje protiv zivota civila. Zabranjene ili samo ogranicene upotrebe?
Devojcica Dragana Dimic (4) iz sela Staro Gacko, opstina Lipljan, poslednje je dete zrtva kasetne bombe. Zasad. Poginula je 11. maja u napadu avijacije na selo. Pre toga, u Batajnici, na nosi, od iste vrste orudja stradala je trogodisnja Milica Rakic. Kasetna bomba ubila je na Kosovu i sestogodisnju pastiricu Artu Lugic i ranila njenu bracu Egzona i Nerona i sestru Arijetu.
Od kasetne bombe koju je doneo kuci, u selu Velika Jablanica, opstina Pec, stradao je mali Adem Muncaj, a s njim su u smrt posli njegova strina, stric, njihove kceri, brat i majkaà U kosovskom selu Merdare kasetna bomba ubila je jedanaestomesecnu Biljanu Tosovic, a tragicna slika mrtve devojcice u narucju mrtvog oca Bozine obisla je svet.
Tokom mesec i po bombardovanja, statistika je kasetne bombe NATO avijacije promovisala u najcesce oruzje ubice dece u Jugoslaviji. Ali, njihove ubilacke moci nisu postedjeni ni odrasli; ginu seljaci na njivama od rasutih kasetnih bombi sa kasnom eksplozijom, ginu vozaci kad kolima nalete na njih, ginu putnici u autobusu.
Konacno, masakrom civila usred Nisa u petak u podne 7. maja, kad je poginulo 18 ljudi, gotovo svi od kasetnih bombi, postalo je jasno da je ovo orudje postalo glavni ubilacki alat zapadne alijanse. Vec u utorak 11. maja, takodje u po belog dana, industrijski kompleks u zapadnom delu Nisa zasut je tepihom kasetnih bombi upravo dok je delegacija SPS iz Beograda obilazila Nis. Teze povrede su i visokog partijskog funkcionera Dusana Matkovica uvrstile medju zrtve tog sejaca smrti i teskih rana.
Kasetne bombe su, bez premca, u agresiji NATO-a na Jugoslaviju, pobile najvise civila. Smrt silazi padobranom
- Kasetne bombe nanose velike patnje i teske rane - kaze za NIN dr Miodrag Lazic, hirurg i nacelnik Odeljenja za hirurgiju niskog Klinickog centra, koji je pre nekoliko dana zbrinjavao tesko povredjene. Za dalji tok price o kasetnim bombama potrebno je valjano predstaviti ovog lekara s neobicno bogatim profesionalnim iskustvom kojim je stekao apsolutnu prednost u ratnoj hirurgiji.
Tokom cetiri godine - od 1992. do 1996 dr Lazic je vodio srpsku ratnu bolnicu u Sarajevu, kroz koju je proslo 10 000 ranjenika i gde je izvrseno 3 500 operacija, a on je video, pregledao i lecio 6 500 ranjenika.
Sve je bilo kao i ovde sada; isto je oruzje korisceno, pa i kasetne bombe. Zakljucio sam da kasetna bomba ima potpuno isti efekat kao minobacacka granata od 90 milimetara. Proverio sam to na vise od hiljadu povreda. Na Markalama, na primer, nikako nije moglo biti povredjeno 70 ljudi. U Bosni su koristili kasetne bombe sa kontejnerom od 255 bombi, sa povrsinom sirenja na oko tri fudbalska terena, sa padobranom i bez njega.
Pre nedelju dana, NATO je iz aviona posejao kasetne bombe iznad niske bolnice, iznad Instituta za patologiju. Duvao je vetar i padobran ih je nosio cak i 700 metara dalje.
- Ko se nasao na metar do dva udaljen od bombe, dobio je, kako se to kaze na engleskom, "er blast" povrede, ili zestoko vazdusno dejstvo, od cega pucaju suplji organi: pluca, jetra, mozak. Spolja je telo vise-manje celo a iznutra se raspada. Ovde, oko bolnice, na malom prostoru, baceno je mnogo bombi, izmedju 100 i 150 dejstvo im je bilo uzasno zgusnuto. Zato je i moglo da se desi da geleri i sa daljine od 20 metara probiju pluca, trbuh, glavu. Tokom ovog rata donose nam i bolesnike sa Kosova. Ako su bili na metar i po do dva od eksplozije, nisu mogli da prezive zbog unutrasnjih povreda. I oni koji su bili udaljeni na oko 15 metara imali su teze povrede. Tek oni koji su bili dalje mogli su da racunaju da ce proci s laksim ranama.
Poredjenje potvrdjuje snagu: zrno u "kalasnjikovu", na primer, ima pocetnu brzinu od 750 metara u sekundi, a potprojektil kasetne bombe vise od 2 500 metara u sekundi. To mu, kaze dr Lazic, daje ogromnu kineticnu energiju koja je ubistvena i sirina kanala koji pravi 30 puta veca od njegovog precnika! Cilj grupni, zrtve masovne
Kasetnu bombu, kutiju zla, napravili su i otvorili Amerikanci, najpre u Drugom svetskom ratu, a potom je decenijama natenane usavrsavali IN VIVO u Kambodzi, istocnom Laosu, pogotovu u Vijetnamu, sve do Iraka i Jugoslavije. Danas je njihov arsenal kasetnih bombi - cinicno receno - sirokog asortimana, ima ih raznih tipova, vrsta, kategorija, namena, koncepcija, oblika, dimenzija, cene, dejstva, mase.
Ali, niko nije nevin: gotovo da nema armije u svetu koja nema i ne proizvodi kasetne bombe. Imala ih je i bivsa SFRJ.
- Sta je kasetna bomba? Kontejner, kaseta, kutija od 50 do 250 kilograma,cak i 454 kilograma, odnosno 1 000 funti. Ta kutija se puni sa nekoliko desetina do nekoliko stotina takozvanih potprojektila, ili "bombica". Dimenzije bombice mogu da budu razlicite, sto zavisi od namene. Kaseta se baca iz aviona, na nekoj odredjenoj visini kontejner, ili "kosuljica" napravljena od limenih plocica, otvara se, a bombice se rasejavaju na povrsini oblika elipse cija manja osa moze da iznosi 30 do 100 metara, a veca 50, 60 do 250 metara - uprosceno objasnjava citaocima NIN-a Aleksandar Lijakovic, masinski inzenjer, medju poznavaocima naoruzanja poznat po ekspertskim tekstovima za strucne vojne casopise.
Poenta je, kaze Lijakovic, u tome sto se kasetnom bombom gadja povrsinski, grupni vojni cilj, kao sto je vojna jedinica, vojna pesadija, oklopna, oklopno-mehanicka, s odredjenim brojem ljudi, plus tenkovi. Onaj ko kasetne bombe koristi, tu jedinicu (po)smatra kao povrsinu koju napada kao vojni cilj. Ako bi takvu povrsinu gadjala klasicna bomba, pogodila bi samo mali deo cilja, pa bi efikasnost bilai mala; kad se baca kasetna bomba koja se raspe u nekoliko stotina bombica, pogadja se i unistava znatno veca povrsina.
Bombica se puni eksplozivom, ima stabilizator kako bi pala gde treba, i upaljac da se aktivira kad treba. Neke imaju i padobran. Pojedine vrste bombi eksplodiraju cim padnu a neke, namerno, kasnije.
- Neke bombe eksplodiraju tek kad ih neko pokrene. To su mine; lice na konzervu od graska koja se, cim padne, uspravi. Ostavljaju se, na primer, posle razaranja piste: one ometaju da se pista popravi odmah jer cim dodje neko da je popravi, aktivira se eksplozija. Njome se docekuju i spasioci ranjenika koji i sami postaju zrtve. Neke britanske kasetne bombe, na primer, spreda izbacuju potprojektile za rusenje piste, a sa zadnje strane imaju mine koje sprecavaju da se pista popravi - kaze inzenjer Lijakovic.
Vijetnamci, koje su Amerikanci besomucno ubijali ovim orudjem, pojedine kasetne bombe zvali su "ananas" i "guava", jer su ih oblikom podsecale na to voce.
Ne treba ni reci da su od onda do danas kasetne bombe znatno usavrsene i standardizovane. Sporna zabrana
Svaka nova tragedija u ovom ratu, izazvana kasetnim bombama, povlaci moralnu osudu koja se potkrepljuje zakljuckom da su te posebno smrtonosne bombe zabranjene.
- Kasetne bombe nisu izricito zabranjene. Opsti je princip humanitarnog prava oruzanih sukoba da je zabranjeno oruzje koje deluje bez diskriminacije, sto znaci da pogadja bez razlike i civile i vojnike - tvrdi profesor Univerziteta u Beogradu dr Konstantin Obradovic.
Drugi princip, nastao sredinom 19. veka, glasi da treba izbaciti sto vise neprijateljskih vojnika iz stroja, te treba gadjati samo borce i vojne objekte. Kasetne bombe nisu zabranjene, to je normalna, obicna bomba, samo ima seriju malih bombi i sme da se upotrebi tamo gde, pretpostavlja se, nece povredjivati civile, smatra Obradovic.
- Bilo je zahteva za zabranu kasetnih bombi, ali nema konvencije koja to zabranjuje. Jedino je ogranicen nacin upotrebe. Moze da se koristi u polju, na frontu, ali ne u gradu, cak ni na vojni objekat jer ce time biti ugrozeni civili. Godine 1868. zabranjeno je oruzje koje izaziva nepotrebne patnje. Na primer, zabranjuju se "dum-dum" meci .
Profesor u Centru visokih vojnih skola dr Miodrag Starcevic, ekspert za medjunarodno pravo, smatra da je kasetna bomba zabranjena. Ne postoji, kaze i dr Starcevic, nijedna konvencija koja izricito zabranjuje upotrebu kasetnih bombi, ali postoji opste pravno nacelo iz obicajnog prava, kojim se zabranjuju sredstva koja imaju nediskriminisano dejstvo, odnosno da jednako pogadjaju i ratnike i civile. Uostalom, dodaje, kad se bomba rasprskava, niko ne moze garantovati da ce na tom prostoru da pogadja samo vojne ciljeve jer se, zbog sirine dejstva, ne moze kontrolisati.
- Najveci problem je sto ta bomba ne mora da eksplodira cela i odmah vec ostaje na terenu i izaziva kasnija dejstva. Najcesce zrtve tih bombi su radoznala deca i slucajni prolaznici - kaze dr Starcevic.
I inzenjer Lijakovic govori o kompleksnosti kasetne bombe s moralnog stanovista - priroda upotrebe , koncept resenja, po pravilu, mogu lako da izazovu ljudske zrtave. Nazalost, kao sto se vidi u ratu na nasim prostorima."Uzgredna steta" je velika, Amerikanci se vise ne hvale preciznoscu. A zlocin nad civilnim, bez obzira na to da li je greska ili ne, uvek je zlocin.
- Danas je osnovna tendencija da municija kasetne bombe postane "inteligentna", da svaka bombica u kaseti dobije senzor ne bi li se tako obezbedilo da neizostavno pogodi cilj û tenk, vozila koja se krecu. Da ga prepozna i da ga unisti - kaze inzenjer Lijakovic.
Poptuno drugo vidjenje ratnog smisla ove bombe ima dr Lazic.
- Kasetna bomba je, stvorena iskljucivo za zivu silu. Ne moze da srusi zid, ne moze da ugrozi kucu, moze da probije crep i moze samo da ubija ljude. Napravljena je za zivu silu na malom prostoru. Gledao sam to u Bosni, sada gledam to ovde. Sve je to isti scenario, isto oruzje. Umesto da neprijatelj baci 200 granata od 90 milimetara, baca jednu kasetnu bombu sa 200 bombica. Mnogo jevtiniju i mnogo ubitacniju, namenjenu ubijanju ljudi - zakljucuje dr Lazic.
MILENA DRAZIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.