U intervjuu sa dopisnikom NIN-a u Moskvi glavni vojni diplomata Rusije skicira anatomiju balkanskog rata, isticuci da se Zapad rukovodi prioritetom svrsishodnosti nad pravom i da mi, braneci sebe od agresije, u stvari, branimo Evropu i svet, ukljucujuci same agresore, kakvi bi morali biti, nasuprot tome kakvima zele da ih naprave Amerikanci!
Nacelnik Glavne uprave Ministarstva odbrane Rusije za medjunarodnu vojnu saradnju general-pukovnik Leonid Ivasov primio je dopisnika u cuvenom zdanju sa stubovima, u ulici Znamenka 19. Na njegovom procelju, samo nekoliko stotina metara od Kremlja, stoji spomen ploca koja svedoci da je tu bio i marsal Georgij Zukov prvi put sudbonosne 1941, kao nacelnik Generalstaba Crvene armije, drugi put kao ministar u Hruscovljevoj eri, do smenjivanja 1957. Ovu pojedinost vredi napomenuti utoliko sto u recima generala Ivasova provejava duh marsala od pre cetiri-pet decenija. Gospodine generale, vojna intervencija zapadnih sila protiv Jugoslavije i ne trazi pitanja, ona se namecu, ne samo zbog toga sto je moja zemlja u pitanju, vec i zbog toga sto s njom i svet prestaje da biva kakvim je bio. Kako vi na to gledate?
- Varvarska agresija SAD i njihovih satelita uzbudila je svet, izazvala zabrinutost miliona ljudi i navela na rasprave u politickim i naucnim krugovima. Na samom pragu novog milenijuma, covecanstvo je zbunjeno, cak i bez kontura strategije svetskog razvitka. Jugoslovenska, reklo bi se, lokalna kriza, zabrinula je politicko-strategijski establisment cak i u zemljama veoma udaljenim od mesta dogadjaja, kao sto su Kina, Indija i Japan. Namece se prirodno pitanje: otkud to? Je li to iz sazaljenja prema malim narodima, Srbima i Albancima? Mogucno je i to, ali to nije glavno. Vidite, zvanicna verzija SAD i NATO-a sastoji se priblizno u sledecem: vojna intervencija je izazvana usled neophodnosti da se albansko stanovnistvo Kosova spasi od genocida, da se spreci humanitarna katastrofa. Sta vi smatrate da se krije iza tih fraza?
- To je vidno na licima glavnih aktera. To je paradoks: sto je vise izbeglica i ubijenih Albanaca, tim jos vaznije i likujuce postaje lice Medlin Olbrajt, tim je elasticnija kicma i dublji nakloni g. Havijera Solane prema njoj. Uz to se namece i pitanje zasto su Amerikanci, koji su dotle neumorno pricali o opasnosti od islamskog terorizma, odjednom bili zahvaceni ljubavlju i brigom za teroristicku islamisticku strukturu, tzv. Oslobodilacku vojsku Kosova, u cijem sastavu ima i ne malo profesionalnih terorista, koji su prosli obuku u centru (u SAD tako omrazenog) Ben Ladena.
Ja ne monopolisem pravo na istinu, ali evo, pogledajmo na problem kompleksno, u kontekstu geopoliticke situacije.
Pocetak poslednje decenije odlazeceg 20. veka obelezio je krah bipolarnog sveta i bipolarnosti Evrope. Tek sto se to zbilo, u godisnjim porukama americkog predsednika Kongresu Strategija nacionalne bezbednosti SAD i u izvestajima predsednika Komiteta nacelnika stabova americkih oruzanih snaga Nacionalna vojna strategija, javljaju se novi tonovi: da na Sjedinjenim Drzavama lezi globalna odgovornost, da su oruzane snage SAD pozvane da stite demokratiju na celoj planeti, ukljucujuci demokratske procese u Rusiji, da SAD imaju zivotne interese prakticno u svim regionima sveta.
General Ivasov, kao ilustraciju vojne i geopoliticke strategija SAD na smeni stoleca, citira da zvanicni Vasington, i posle raspada SSR, polazi od toga da "ostaje da vazi odredjena relnost da se u Sjedinjene Drzave polazu nade kao u svetskog lidera, da ogromno nuklearno i klasicno naoruzanje ostaje na raspolaganju (postsovjetskoj) Zajednici nezavisnih drzava i republika u njenom sastavu".
- Pitam se: A ko to polaze nade u SAD kao u svetskog lidera?
Tadasnji sef zdruzenog generalstaba SAD Kolin Pauel odgovara s vojnickom, ili generalskom, otvorenoscu: Bez obzira na to sto je geografija obezbedila SAD sigurnim stitom, kakav nemaju mnoge druge zemlje, nasa nacionalna bezbednost cvrsto je povezana s dogadjajima i mogucnostima dostupa u razne regione sveta. SAD moraju da zadrze silu neophodnu da izvrse uticaj na tok dogadjaja u svetskim razmerama. Sta to znaci, receno obicnim jezikom?
- Bez obzira na mekocu izraza, cilj je ocevidan da se pobeda u hladnom ratu ucvrsti preuzimanjem svetskog liderstva, da se svetu, vojnom silom, nametne razvoj dogadjaja kakav odgovara SAD. Ali, te 1992, jos su postojale ozbiljne prepreke, sto priznaju i sami Amerikanci kada konstatuju da Rusija i druge drzave u sastavu ZND raspolazu naoruzanjem koje ce i dalje biti glavni faktor na evroazijskom kontinentu, to jest da one ostaju faktor obuzdavanja ambicija SAD.
Nazalost, politicko-ekonomska kriza je zahvatila postsovjetski prostor.
SAD su igrale na tu kartu, kao sto su se uzdale u americke savetnike u vladama Rusije i drugih bivsih sovjetskih republika i, naravno, u aktivnost i mogucnosti svojih obavestajnih sluzbi.
Maska je skinuta u prosle godine objavljenoj Strategiji nacionalne bezbednosti SAD za novo stolece u kojoj se vec otvoreno proklamuje ideja svetskog liderstva: Mi moramo biti spremni da iskoristimo sve neophodne instrumente nacionalne moci (to jest: izvanrednu vojnu silu, istice sagovornik NIN-a) za uticaj na druge drzave i nedrzavne subjekte medjunarodnih odnosa; mi moramo jasno da pokazemo svoju volju i sposobnost za globalno liderstvo.
I nastupila je prilika da se pokaze volja u slucaju jugoslovenske krize?
- Prvo bih hteo da kazem da svako ko je citao po zlu poznati "Majn kampf", bez teskoca nalazi slicnost pozicija SAD danas i Hitlera onda. Ali, ipak, za SAD jos nije nastupio trenutak da delaju otvoreno i da cinicno celom svetu govore u oci da zele da vladaju svetom u svom i samo u svom interesu. Parola o nevino proganjanim kosovskim Albancima tek ce doci na red. Prethodno je trebalo pripremiti evropsku, a zatim i svetsku javnost, ako ne za opravdanost, onda bar za shvatanje neophodnosti upotrebe sile.
Za to je bilo potrebno vreme, s obzirom da sva sredstva javnog informisanja, na zaljenje americkih stratega, nisu pod kontrolom Vasingtona. Kako vi, u tom kontekstu, vidite uzrocne veze sa agresijom na Jugoslaviju?
- Pred sobom imamo cinjenicu: SAD su izisle kao pobednik iz visegodisnjeg hladnog rata i postale nesporni lider sveta, najmocnija drzava, kako u ekonomskom, tako i u vojnom pogledu. Poslo im je za rukom da sa svetske scene uklone svog glavnog geopolitickog protivnika SSR. Geopoliticka apokalipsa se, znaci, vec dogodila. Raspao se svet koji je pocivao na ravnotezi snaga dva pola, u kojem su svoj kutak nasle ne samo blokovske, vec i neutralne drzave (setimo se, na primer, vazne uloge Pokreta nesvrstanosti).
Ali, pojavilo se jedno ali. Dotadasnji svetski poredak, zasnovan na sistemu medjunarodnih principa i normi i odgovarajucim institucijama, izgradjivan je tokom decenija bipolarne ravnoteze, u sta su i SAD da bi blokirale sirenje uticaja Sovjetskog Saveza, ulozile ne malo napora. Na primer, kada je SSR, decembra 1979, na poziv legalne vlade i u skladu sa dvostranim sporazumom, uputio svoje trupe u Avganistan (ali nije bombardovao mirne gradove), u dejstvo je pustena snazna politicka, ekonomska i informativna masinerija delovanja na svetsku javnost. Korisceni su svi tipovi klisea da je to mesanje u unutrasnje stvari drzave, pa sve do krsenja prava coveka. Medjutim, vremena su se promenila, kao i geopoliticka situacija, i danas su postojeci medjunarodni principi, pravila i institucije postali tesni za SAD. Postavlja se, medjutim, pitanje zasto je to Amerikancima, kao i njihovim saveznicima, uopste potrebno, ako su vec, kako kazete, bili pobednici u hladnom ratu i postali nesporno jedina supersila. I niko im to i ne osporava?
- U pitanju je briga za neodredjenu buducnost svetskog razvitka, zbog situacije u Kini, u Rusiji i nekim drugim drzavama, koje bi kako se i navodi u pomenutoj Strategiji, u buducnosti mogle da ugroze SAD. U stvari, Rusija i Kina su vec ugrozile Sjedinjene Drzave kada su predlozile model multipolarnog sveta, s dominacijom prava, nasuprot americkoj ideji jednopolnog sistema sa osloncem na diktat sile. Zato Vasington sada, nanoseci Rusiji politicke, a Kini vojne udare, nastoji da njihovu buducnost ucini odredjenijom, da ih podvede pod svoju kontrolu.
Da, SAD su danas nesporni ekonomski lider koji uziva plodove svog liderstva radi ocuvanja i podizanja nivoa unutrasnje potrosnje. Stanovnistvo SAD, koje cini samo pet odsto covecanstva, trosi 30-40 odsto svih resursa nase planete. Americki udeo u svetskom otpadu takodje je visok, vise od 40 odsto. Svaki Amerikanac trosi koliko osam prosecnih stanovnika Zemlje ili 20 stanovnika zemalja Treceg sveta, ukljucujuci Rusiju. Medjutim, savremene koncepcije stabilnog razvoja u svetu predvidjaju da postojeci izvori mogu da obezbede potrebe (na nivou SAD i zemalja Zapada) za maksimalno 1,5 do dve milijarde ljudi. A sta onda sa ostale cetiri milijarde? Vi hocete da kazete da sve sto SAD i ostali razvijeni rade, da je to borba za opstanak?
- Vidite, mogucne su dve varijante svetskog razvoja. Prva, da zemlje sa izuzetno visokim standardom i nivoom potrosnje moraju da smanje svoje apetite, u korist ostalog sveta. Druga da se sacuva postojeci nivo potrosnje bar za zlatnu milijardu, na racun potreba naroda drugih zemalja, pri cemu bi neke bile svedene na nivo priblizan ljudskom!
Uostalom, vec danas se stvaraju neki modeli druge varijante: tehnosfera najrazvijenije zapadne zemlje, sfera prljave proizvodnje, sfera zemalja-resursa, prehrambena sfera. Zemlje zlatne milijarde grade takav arhitektonski model sveta 21. veka u kojem ce ostatak svetske zajednice imati samo usluznu ulogu, da obezbedi zadovoljavanje njihovih potreba.
Ocigledno je, takodje, da se stvara i odgovarajuca hijerarhijska struktura drzava. SAD i njihovi saveznici, pre svega clanice NATO-a, kao i Japan, Juzna Koreja, Izrael (uz bespogovorno americko vodjstvo), zatim grupa drzava koje zele da udju u taj elitni klub i koje bez ograde podrzavaju politiku SAD i NATO-a, grupa zemalja koja mirno ceka da dodje na red i, na kraju, grupa drzava koja se suprotstavlja politici drzava prve grupe. Tu su Jugoslavija, Belorusija, Iran, Irak, Sirija, Libija, Kuba, Korejska NDR i druge. Posebno mesto u tom nizu pripada Rusiji, Indiji i Kini.
I upravo su drzave koje ispoljavaju izrazito antihegemonisticke teznje danas podvrgnute snaznom politickom, finansijsko-ekonomskom i vojnom pritisku od strane Amerikanaca i njihovih najblizih saveznika. Za te i druge zemlje vec je lansirana ideja ogranicenog suvereniteta posto ne prihvataju zapadne vrednosti. Znaci, vi predvidjate da ce svet u 21. veku biti vise kopija 1984. negoli carstvo demokratije i prosperiteta?
- Evo sta je pisao Dzosua Strong, jedan od utemeljivaca americke ideje, koja se, uzgred, granici s fasizmom: Ta rasa (Anglosaksonci) predodredjena je da neke rase istiskuje, a druge asimilise i tako sve dotle dok citavo covecanstvo ne bude anglosaksonizovano. Opet moram da podsetim na Hitlera. I on je smatrao da svaki Nemac, kao predstavnik vise rase, mora da zivi u blagostanju i sigurnosti.
S pojavom Sovjetskog Saveza, a potom i svetskog socijalistickog sistema, Anglosaksonci su morali da se pomire sa ulogom ravnopravnih suparnika u bipolarnom svetu. Medjutim, nade da su imperijalna politika i imperijalna svest americkog establismenta, sa raspadom SSSR i socijalistickog lagera, otisli u proslost (u mnogim zemljama, u vreme hladnog rata, na SAD se gledalo kao na simbol borbe za demokratiju i prava coveka), pokazale su se neosnovanima. Teza o nadmoci zapadnih Evropljana, imanentna zapadnom svetu, u Novom svetu se transformisala u tezu o nadmoci SAD nad drugim drzavama. Tome su, medjutim, stajali na putu odsustvo zelje mnogih naroda da ispovedaju anglosaksonske vrednosti i aktivna teznja da sacuvaju svoj nacin zivota, svoju kulturu, razvoj privrede u skladu s nacionalnim interesima.
Zato se SAD sve vise oslanjaju na vojnu silu. Danas slobodno moze da se govori ne samo o finansijsko-ekonomskoj ekspanziji SAD vec i o svetskoj vojnoj ekspanziji americkog imperijalizma, koji se jos uvija u primamljive omote tipa krsenja prava coveka, ugrozavanja stabilnosti u regionu ili humanitarne katastrofe. Kako je moguce da se citav svet s tim miri? Jer, ocigledno je da se SAD stavljaju iznad svih, konkretno UN. Cinicno zvuci objasnjenje da su ignorisane Ujedinjene nacije zato sto njihov plan o vojnoj intervenciji ne bi dobio saglasnost. Znaci, UN su dobre ukoliko odobravaju americku politiku, a kad to ne cine, mogucno je ne obracati paznju na svetsku organizaciju?
- Da, covecanstvo koje je prezivelo dva svetska rata, hiljade konflikata koje su izazivali autoritarni rezimi u ime visih interesa, bilo je naslo efikasan nacin da se spasi od ratova i tirana, istakavsi kao najvazniji princip medjunarodnog poretka PRAVO. Bio je nadjen i recept za beskrajne teritorijalne promene - princip garantovanja posleratnih granica. Ujedinjene Nacije su nastale kao kompromisna forma usaglasenih pozicija dva suprotstavljena drustveno-politicka sistema, koja ne dopusta da medjudrzavne protivrecnosti i konflikti prerastu u novi svetski rat.
Zato je medjunarodno pravo danas za SAD, kada im se ukazuje mogucnost da ostvare vekovni san o gospodarenju svetom, kao konopac za Gulivera.
Uspostavljanje novog svetskog poretka neminovno ce prerasti u rusenje starog. Zato Amerikanci ponovo uvlace svet u oblast prioriteta svrsishodnosti nad pravom, sto na kraju moze da se prosiri i na unutrasnje pravo bilo koje drzave.
Agresija protiv Iraka i Jugoslavije samo je prvi korak u tom smeru. Sta ceka svet u buducnosti, moze samo da se nagadja: da u ime plemenitih i humanih ciljeva ujedine Severnu i Juznu Koreju, da rese konflikt Tajvana i Kine, da uspostave istinsku demokratiju u Belorusiji, Iraku, Siriji i Libiji, da kardinalno rese palestinsko pitanje, da spasu svet od iranskih raketa; Na kraju da spasu civilizaciju od ruskih raketa! Vizija je prilicno stravicna, da se cini neverovatnom, nemogucnom?
- Zasto? Potrebno je samo malo. Da bi globalni i regionalni problemi zahtevali intervenciju upravo SAD, potrebno je stvoriti takvu situaciju da izgleda da su medjunarodne institucije potpuno bespomocne. I tada ce americki predsednik moci da uverava i sopstvenu i svetsku javnost da je na pleca SAD palo novo nezeljeno breme odgovornosti i SAD su ponovo spremne da daju i sredstva i vojnike u ime covecanstva. Zar to nije lepo od njih?
Nadam se da se vasi citaoci nece naljutiti sto cu ponovo citirati pomenutog Stronga. Analizirajuci svecanost u Vasingtonu, povodom 50. godisnjice NATO-a, setio sam se njegove teorije, jos iz 1885. godine, o predodredjenoj sudbini i sledece recenice: Zvezda hriscanstva se zaustavila nad americkim Zapadom i tu ce zauvek ostati. Ovde, pred kolevku mlade imperije Zapada, prinosice dana sve nacije sveta, kao sto su nekada prinosili darove pred Isusovu kolevku. Sa sigurnoscu se predvidjalo da ce NATO uciniti sve samo da pre svog jubileja okonca jugoslovensku krizu.
- Da, vi Jugosloveni ste im dobrano pokvarili veselje. Jer, americki stratezi su planirali ne samo da sprece humanitarnu katastrofu vec i da izbave vasu zemlju od diktatora Milosevica. Ali, vi ste se pokazali necivilizovanima, nikako da prihvatite americku pozrtvovanu velikodusnost i svi, ceo vas narod, i mladi i stari, nastavlja da se suprotstavlja natovskoj humanoj akciji. Skinuli ste ponos SAD, njihov nevidljivi avion, i jos tancujete na njegovim ostacima. Ali, sami smo.
- Vi znate sta sam ja govorio jos od samog pocetka zaostravanja konflikta na Kosovu, u septembru-oktobru prosle godine. Sve zavisi od politicke odluke. Ali najvaznije je da vi Jugosloveni branite svoju slobodu, svoju nezavisnost. Vi, kao niko drugi u Evropi, znate cenu te slobode. Medjutim, mozda vi i niste potpuno svesni svoje uloge u ocuvanju svetskog poretka, u onemogucavanju nove (preras)podele sveta i uspostavljanja autoritarne diktature Sjedinjenih Drzava. Vi se uistinu borite za buduci mnogostrani svet koji ce pocivati na prioritetu medjunarodnog prava a ne na vojnoj sili.
Pruzajuci otpor natovskoj agresiji, jugoslovenski narod brani samostalnost razvoja Evrope, ukljucujuci zemlje ciji avioni sada bombarduju mirne gradove i sela vase zemlje. Mislite li da Evropa, koja je tako pokorno krenula za Amerikom u ovoj besprimernoj najezdi na Jugoslaviju, moze da se osvesti, da ponovo postane svoja?
- Jeste, istina je da je Velika Britanija verni satelit SAD. Zar nisu i Francuska i Nemacka jos nedavno govorile o evropskoj samosvojnosti, o odgovornosti Evropljana za stanje na kontinentu, o jacanju evropskog elementa u sistemu evrobezbednosti, itd. Danas su i one izgubile svoju rundu, poverovavsi u velikodusnost i nesebicnost Sjedinjenih Drzava, kojima su te fraze posluzile samo kao ideolosko pokrice za krajnje koristoljubive ciljeve, poverovasi u brzu pobedu, posle koje ce slavodobitno deliti lovorike pobednika. Osim toga, Nemcima je bilo stalo da se izbave od poluvekovnog sindroma krivice pred svetom i Evropom i ponovo demonstriraju svoju vojnu snagu. Ali, zasto im je Jugoslavija kriva, sta su skrivili obicni ljudi?
- Teznja SAD da postignu bespogovorno potcinjavanje Evrope jeste cilj sam po sebi i u tome je posebna tragedija agresije na Jugoslaviju: sada je Evropa povezana krvlju, ona je na Balkanu dobila ranu koja ce dugo krvariti i sada joj nije ni do samosvojnosti ni do samostalnosti. I ona zna da bez pomoci Vasingtona tu ranu nece zaleciti.
Sa svoje strane, Vasington ce diktirati uslove, ukljucujuci izbor modela evropske bezbednosti koji ce u potpunosti morati da odgovara nacionalnim interesima SAD, i jos direktnije uticati na privrede evropskih zemalja, takodje u svom interesu.
Sve se to vec dogadja. Kao posledica avanture u Jugoslaviji, evro je vec pao za 10 odsto, poremecene su ekonomske veze, gubitke trpe najvece evropske kompanije, uocljivo je zagadjivanje vazduha, vode, tla. To znaci da ce Evropa spasti na americka jasla. I SAD ce briznog lica pruzati pomoc Evropi, izvlaceci velike profite i, naravno, jos ustrajnije garantovati bezbednost Evropljana. Kako ta avantura moze da se okonca?
- Imajuci u vidu istorijsko iskustvo, jedino mogu da kazem da je koncentrisanje funkcija medjunarodne bezbednosti u rukama samo jedne drzave uvek vodilo u negaciju bezbednosti drugih zemalja, a liderstvo kojem je sve dopusteno uvek je vodilo u krvave drame na kontinentu, ponekad i na celoj planeti. Beograd sada, prakticno sam, pokusava da spreci buduce svetske kataklizme, da zastiti buduce potencijalne zrtve americkog globalizma, ukljucujuci Rusiju. Prilicno paradoksalno?
- Da. I mozda najparadoksalnije u toj situaciji jeste to sto vas predsednik Slobodan Milosevic i ceo jugoslovenski narod brane buducnost samih Sjedinjenih Drzava! Jer, vi svojom nepokolebljivoscu obuzdavate raspomamljenost americke strategije koja ce, ako ne bude zaustavljena, neminovno imati katastrofalne posledice po SAD. Kineski studenti vec pokazuju mogucnu reakciju svetske zajednice na agresivne akcije Sjedinjenih Drzava. Sta biste rekli o ataku na ambasadu NR Kine u Beogradu, posebno o tome da je to tragicna greska usled pogresnih obavestajnih podataka?
- Tim napadom, kao sto sam vam rekao, SAD su uputile vojnu opomenu Kini, a svetu strateski izazov koji, medjutim, nasu planetu moze da pretvori u apokalipsu. To je jos jedan, potpuno ogoljeni primer demonstracije neobuzdane sile koja tezi uspostavljanju neogranicenog diktata. Sto se greske tice, jadno i smesno zvuci objasnjenje americkog ministra odbrane Koena da je stab za izbor ciljeva imao mapu Beograda iz 1992. godine. Samo Amerikanci tako nesto mogu da nam serviraju i samo Amerikanci u tako nesto eventualno mogu da poveruju da vojna masinerija koja raspolaze satelitskim snimcima svakog santimetra jugoslovenske zemlje, i koje svakodnevno obnavlja i uporedjuje, bira ciljeve na turistickoj karti grada, staroj sedam godina.
Ali, njih mozda uopste ne zanima da li im se veruje. Znaci, nama preostaje da se uzdamo samo u sebe?
- Danas su Srbi i (kosovski) Albanci, Crnogorci i Madjari, i svi ostali narodi SR Jugoslavije samo sitan ulog u velikoj americkoj igri, a Balkan poligon za isprobavanje prakticnih nacina za njenu realizaciju.
Nazalost, svet to jos nije shvatio i zato se sve do sada pita ko je vise kriv - Srbi ili kosovski Albanci.
Veliki ruski basnopisac Krilov je, medjutim, vec odgovorio na to pitanje (u basni Vuk i jagnje): Ti si krivo samo zato sto sam ja gladan.
A Vasington vise od svega zeli da proguta citav svet.
BRANKO STOSIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.