JUNACI NASIH DANA

Nemacki kancelar Sreder odlucio je da napusti Hegela i da se okrene Bilu Klintonu

Psihijatrija tolerise do tri razvoda; ko zadje u tamni vilajet cetvrtog braka, taj je, kaze nauka, zakoracio u oblast patologije. Nemacki savezni kancelar Gerhard Sreder prosle godine ozenio se cetvrti put! (Psihijaar nase malenkosti u tom pogledu je bez posla, ali nasa malenkost nije Gerhard Sreder).

Desnica zamera kancelaru sto se toliko zenio, umesto da odmah zapocne rat na Balkanu. Kancelar je odgovorio da je Balkan dvoriste evropske kuce, a ni u jednoj kuci ne moze da zavlada mir dok se u dvoristu ubijaju. Dodao je kako se on licno zalaze za Evropu ljudskih prava koja "ne iskljucuje nikoga na nasem kontinentu".

Zatim je revidirao: iskljucio je Srbe iz Evrope ljudskih prava, u sadejstvu sa Bilom Klintonom, Tonijem Blerom i svojim zelenim kooalicionim kolegom Joskom Fiserom.

Gerhard Sreder je covek velike glave, ostro secene vilice, mesnatog tela; govori mirno, gestikulise zivo, u cetvrtastim sakama drzi polumesecaste naocare. Najupadljivije su mu oci - ledeno plave, a obrve svetle i cupave. Cesto se smeje i nastoji da govori iz svoje velike glave, ali bez papira.

Sreder toliko obozava Bila Klintona da tvrdi kako mu je cerka rodjena u Sjedinjenim Americkim Drzavama, a radi se, zapravo, o pastorki iz cetvrtog braka! Sadasnji kancelar u mladosti je bio radikalan, pa se u starosti pravda: "Kao sto vidite, revolucija koju sam planirao nije se dogodila i nema smisla ni da se pominje ono sto sam tada govorio".

Kancelar drzi da je "ucenje sustina politike. I nikada ne verujte politicarima koji misle da vise nemaju sta da nauce".

Gerhard Fric Kurt Sreder, sto mu je puno ime i prezime, rodio se 1944. godine, samo tri dana posle smrti oca u Rumuniji, koji se sa Vermarhtom povlacio iz Rusije. Diplomirao je pravo na univerzitetu u Getingenu, s malim zakasnjenjem, u trideset i drugoj godini, a izdrzavala ga je majka koja je radila kao spremacica. Prvi brak - 1968. sa Evom Subah, devojkom iz detinjstva; drugi brak - 1972. sa socijalistkinjom i studentskom aktivistkinjom Anom Tasenmaher. U medenom mesecu toga braka sebe je nazivao "konzistentnim marksistom".

Za treci brak izabrao je Hiltrud Hampel, velikog borca u oblasti ekologije i zenskih prava, koju je nazivao "mojom politickom savescu". Srederova "politicka savest", medjutim, posle razvoda nezno mu je uzvratila da je "kukavica, oportunista i egoista"!

U predizbornoj kampanji mladi demohriscani nosili su parolu na kojoj je pisalo: "Sreder je los izbor, jer tri zene ne mogu da pogrese".

Usledila je, ipak, i cetvrta, bivsa novinarka Doris Kepf.

Nemacki savezni kancelar iskreno je priznao: "Morao sam da se odreknem stare hegelijanske ideje da kada se teorija i realnost sudaraju, realnost je pogresna. Realnost je, medjutim, cesto tacna".

I, s obzirom na to saznanje, priklonio se svojoj omiljenoj realnosti - Bilu Klintonu, Toniju Bleru i Medlinki Olbratovoj koja kompletira to konzistentno drustvo.

Danas smo za citiranje izabrali rumunsko-francuskog mislioca Emila Siorana. Kaze Sioran:

Ustrajnost Nemaca ne poznaje granice, pa cak ni u ludilu: Nice je svoje odrzavao jedanaest godina, Helderlin - cetrdeset.

Jeste, ali su i jedan i drugi bili genijalni. Ima, medjutim, ustrajnih Nemaca cije je ludilo liseno genijalnosti.

Kako se socijaldemokrata Gerhard Sreder, zvani Gerd, usudio da prvi posle Hitlera posalje "Luftvafe" i nemacke trupe u inostranstvo? "Na genocid u Jugoslaviji ne moze se odgovoriti pacifizmom" - smislio je Sreder - "i Nemacka mora da stane iza etnickih Albanaca, zrtava proterivanja, silovanja i ubijanja".

Mora biti da mu je to dosapnuo Dzejmi Sej koji je istu informaciju dobio od proverenog Hasima Tacija!

Nisu svi delegati poverovali Srederu i njegovom govoru, mnogi su rekli da je rat inherentno pogresan, a Hening Foserman je naglasio da je vojna operacija NATO pakta zasnovana na godinama staroj zabludi da postoje pravedni ratovi!

Nije vredelo: Srederu, kao i njegovom zelenom partneru Joski Fiseru, svidela se magicna rec silovanje koja otkljucava sva vrata sa "tomahavcima".

I otpocelo je, prekomernom silom, silovanje Srbije.

Gerd i Adolf konacno su se, zahvaljujuci sili, susreli u istoriji.

Dugo je nemacka posleratna mantra bila da ce samo mir izlaziti iz dobrih dusa Nemaca. Srederova "crveno-zelena" koalicija doskora je, takodje, tvrdila da se Nemacka posle pada Hitlerovog rajha mora drzati dve osnovne doktrine: bez rata i bez genocida.

Dve osnovne nemacke doktrine ipak su se susrele i skladno se saglasile u Srbiji: rat i genocid protiv "rata i genocida"!

Sioran, drugi put:

Kad se olos ovenca mitom, ocekujte neki pokolj ili, jos gore, novu religiju.

Sioran, na kraju:

Kakva tuga videti velike nacije da prose dodatak buducnosti!

Nedeljnik Jahaci Apokalipse Petar Ignja

Za nepuna dva meseca, Klinton, Bler, Solana i Klark, cetiri jahaca Apokalipse (glad, kuga, rat i smrt), ubili su, u Jugoslaviji, vise od hiljadu i trista civila. Ubijanje civila u ratu - zabranjeno je. Oni koji gadjaju ljude hladnokrvno, kao da su glineni golubovi, ne oskudevaju u cinizmu i svoje zlocine pravdaju nehumanom sintagmom - kolateralna steta. A sta znaci rec - kolateralno? Latinskog je porekla i oznacava nesto sto je pobocno, usputno.

Kad svetske ubice, naoruzane najstravicnijim oruzjem danasnjice, izmisljaju nove reci radi pravdanja zlocina genocida, onda nije rec o jeziku, nego o nemoralu sile. Zar se, nekada, kolonizacija dalekih juznih mora nije izvodila pod parolom misionarstva? Tom engleskom protestantskom milosrdju dugujemo i roman o aparthejdu - Placi voljena zemljo.

Nema nikakve sumnje da se agresori prema nama ponasaju kao da smo svetske parije. Kolonijalni sindrom? Englezi, izuzev liberala Gledstona, na Srbiju su uglavnom gledali - onako. Za njih je 1914. godine glavno pitanje u Evropi bilo pitanje Albanije. Nije engleska diplomatija, sa serom Nikolsonom na celu, ni pomisljala da ce doci do svetskog rata. A zasto nije? Evo zasto: "Na kraju krajeva, ko je mogao, s pravom, i da pomisli kako ce, zato sto Austrija misli da kazni Srbiju, sve najvece nacije i carstva da izgube pamet..." - tumacio je istoriju Cercil.

I danas, Amerikanci i Englezi, pre svega, prave razliku izmedju Srba, Albanaca i ostalih. Dokazuju to primeri.

Pogodili su, bombama i raketama, Aleksinac i od njega napravili novu Gerniku. I sta su rekli svetskoj javnosti posle zlocina? Nista. Osim sto su priznali gresku i kolateralnu stetu.

Ima u tom njihovom priznavanju gresaka apsolutne metodicnosti. Oni prvo kazu da je sve to srpska propaganda i da njihovi avioni na tom terenu uopste nisu dejstvovali. Kad laz pocinje da izlazi iz boce, oni kazu da upravo istrazuju sta se desilo. Kad laz eksplodira, kad se vise ne moze kontrolisati, oni onda priznaju gresku, ali uvek smanje broj zrtava. Posle priznanja, sve se ovo skida sa dnevnog reda i novinarima, u Briselu, ne preostaje nista drugo nego da slusaju nove lazi sarlatana Seja.

Pogodili su i putnicki voz, poubijali mnoge ljude i osim priznanja da pilot nije video voz, usred bela dana, nista drugo nisu rekli. Kad su unistili centar Surdulice, opet su, prvo, lagali da nisu to uradili njihovi piloti, onda su rekli da nisu hteli, i prica ima poznati kraj.

Kad su poubijali prve Albance, kod Peci i Djakovice, slagali su da su to ucinile srpske snage. Onda su priznali da su to ucinili njihovi avioni, ali da su gadjali srpski vojni konvoj. A kad su dokazi postali jaci od svetskih lazova (otkud u vojnom konvoju taljige, konji i traktori), priznali su gresku i izrazili zaljenje. Ovih dana pobili su vise od osamdeset civila Albanaca i ponovo su, kao papige, rekli da njihovi avioni toga dana i na tom mestu nisu leteli, nego da je to ucinila srpska artiljerija. Konacno su i ovo nedelo morali da priznaju, pravdajuci se da su nisanili srpske snage i naoruzanje, i izrazili duboko zaljenje albanskoj strani.

Posle napada na kinesku ambasadu, bilo je i zaljenja i izvinjavanja.

Sad dolazimo do onoga sto je pisac hteo da kaze: kad poginu Kinezi, Amerikanci, sa Klintonom na celu izrazavaju i zaljenje i izvinjenje - rodbini, narodu, vladi, sefu drzave. Kad nastradaju Albanci, sledi samo zaljenje. Kad pobiju Srbe, civile, decu u kolevci, nema zaljenja, nema izvinjenja (posebna je prica sta znaci to izvinjavanje kad nekoga ubijes, koje medjunarodno pravo ili bilo koje ratno pravo smatra to irelevantnim, a ne trazi da krivci i zlocinci odgovaraju!).

Oni sto su nas napali zbog navodnog etnickog ciscenja, upravo na tome sto je etnicko i insistiraju, praveci etnicke razlike medju ljudima, cak i kada su mrtvi. Sta je to ako nije rasizam?

Kazu, danas, da srpske snage koriste Albance kao zivi stit, da bi mirno mogle da sprovedu svoje vojne konvoje. To je, kazu, ucinjeno i u selu Korisu, kad je poginulo vise od osamdeset albanskih civila. Ali, kad bi tako bilo, onda bismo, mirne duse, mogli da posumnjamo kako srpske snage imaju svog coveka u stabu generala Klarka, koji, pravo iz Brisela (ili iz okoline), javlja jugoslovenskoj vojsci sta ce, kada ce i kako ce natovci gadjati. Pa onda ta nasa vojska pocinje da manevrise Albancima kao zivim stitovima, koji samo zbog toga stradaju. Naravno da je sve to natovska propaganda. Cak da tu ima i nesto istine, opet se toj gospodi moze postaviti pitanje: sme li se, radi unistenja jednog topa ili tenka, pobiti sto civila? Meri Robinson, visoki predstavnik Ujedinjenih nacija za ljudska prava, kaze da se to ne moze, da se to ne sme. Mogu se gadjati samo cisti vojni ciljevi i - tacka. Englezi, dok demonstriraju protiv suludog bombardovanja nase zemlje, otvoreno pitaju - Blere, koliko si dece danas ubio?

Nama se cini da su se generali Severnoatlantskog pakta oteli politicarima. Kao vojnici, nisu polozili ispit (njihovo vojno bauljanje mozda razumeju samo Medlin Olbrajt i Toni Bler, zbog slicnosti hormona), jer jugoslovenska vojska nije ni posle dva meseca pobedjena, a spiskane su tolike milijarde dolara. Konacno, Solana i Klark nisu izabrana vlast, nego postavljeni cinovnici, koje Klinton uvek moze nogom u zadnjicu. Njima se zuri. Zato sve manje vide. Zato gadjaju sve sto se mrda. Onda lazu, obuceni u odore Apokalipse.