Reklame poput one "Mi ne prodajemo americko djubre" jeftin su pokusaj dodvoravanja niskom ukusu. Jugoslovenski potrosaci pokazuju da jasno razlikuju da ih bombarduje NATO, a ne "Motorolini" telefoni
"Necu da kupim nijedan pirinac iz 'natovskih zemalja'", rekao je prodavacici, u samoposluzi "Pekabete" na Zelenom vencu u Beogradu, jedan stariji gospodin, odmeravajuci uredno poredjane kutije pirinca "Uncle Ben's". "Drugi nemamo", odgovorila je zena. "Zar ni makedonski?"insistirala je musterija. "I Makedonija bi da udje u NATO, gospodine, a kao sto znate, srpski pririnac ne postoji."
"Ni moja majka ne kupuje ovaj pirinac", kaze za NIN Jovan Simic, direktor "Planete", koja je "Uncle Ben's" uvezla iz Belgije jos pre pocetka rata. "Stariji ljudi navikli su da kupuju pirinac u rinfuzi, a ovaj koji ja uvozim namenjen je kupcima sa dubljim dzepom." Simic kaze da nema podatke da li je ovaj pirinac zrtva bojkota strane robe.
Pomenuti gospodin s pocetka price spada u najbrojniju kategoriju potrosaca, onih starijih od 65 godina, koji su u anketi marketinske agencije "Mark plan" na pitanje: "Na koji nacin, prema proceni potrosaca, napad NATO snaga utice na kupovinu inostranih proizvoda", odgovorili u 71,9 odsto slucajeva da su prestali da kupuju uvoznu robu. Politicki ispravan izbor
Anketa je napravljena krajem marta na kvotnom uzorku od 507 ispitanika, u Pancevu, Beogradu i Zemunu, jer nestasica benzina nije dozvolila drugacije. Agencija tvrdi da su rezultati validni i da je 90 odsto potrosaca bitno smanjilo potrosnju stranih na racun domacih proizvoda, oko 70 odsto ispitanika reklo je da veruje da jugoslovenski proizvodi mogu da zamene uvozne, a 60 odsto anketiranih smatra da je kupovina domace robe akt patriotizma u praksi.
Na pitanje da li su spremni da ucestvuju u bojkotu stranih proizvoda tako sto ih ne bi kupovali, 60 odsto ispitanih potrosaca odgovorilo je da se donekle i potpuno slaze.
"Ne verujem u validnost bilo koje ankete koja se izvodi u ovim uslovima", kaze za NIN Srdjan Bogosavljevic, vlasnik "Stratedzik marketinga". "Ocito je da kod ljudi postoji strah od politicke rasprave i tesko je zamislivo da bi neko od anketiranih rekao da ne voli domacu robu. Ovde se prvi put dogadja ono sto je u Hrvatskoj bilo uobicajeno - da se spusti glas kad se pominje Tudjman."
Demoliranje restorana "Mek donaldsa"je jedini primer usmeravanja politickog besa izazvanog NATO bombardovanjem na jednu stranu kompaniju. "To je bio signal besa koji je mogao biti usmeren i na nesto drugo", kaze Bogosavljevic."Oni sada rade sasvim normalno."
Reklame "Simensa", "Rotmansa" i ostalih stranih firmi na autobusima i na trgovima su netaknute, sto Bogosavljevica uverava da fenomen bojkota strane robe ne postoji.
U trenutku kada je anketa "Mark plana" napravljena, prosecna plata u Srbiji bila je, prema najnovijim statistickim podacima, oko 980 dinara, a izbor strane robe vec znatno smanjen. Pirinac "Uncle Ben's" kosta duplo vise od tajlandskog koji se prodaje na pijaci, a jedan uvozni sampon za kosu je dva do tri puta skuplji od bilo kojeg domaceg.
Ipak, na Slaviji se pojavila reklama za "erikson" i "nokia" telefone, na kojoj pise "Ne prodajemo americko djubre", a jedan TV sop na lokalnoj televiziji, uz robu koju nudi, emituje poruku u kojoj se kaze da "ni jedan od ovih proizvoda nije proizveden u agresorskim zemljama".
"To nije namenjeno potrosacima, vec je pre neko dodvoravanje nekim sitnim lokalnim vlastima", kaze Bogosavljevic. "Ljudi sasvim dobro razumeju da ih ne bombarduju americki telefoni, vec NATO."
U vec pomenutoj anketi "Mark plana" anketirani potrosaci odgovorili su da su pre rata radije kupovali proizvode iz inostranstva u 68 odsto slucajeva i da je kljucni razlog za kupovinu, u 80 odsto slucajeva, bilo poverenje u kvalitet i robnu marku. Medju takvim kupcima najbrojniji su oni izmedju 18 i 24 godine, koji jasno raspoznaju prave i lazne "najk" patike, i oni imedju 35 i 44 godine, cija je kupovna moc najveca.
"Kada se pogledaju rezultati ankete po pojedinim proizvodima, taj utisak o mnogo kvalitetnijoj stranoj robi topi se kao kocka leda", kaze za NIN Snezana Delic, pisiholog i rukovodilac "Mark planovog" istrazivanja.
"Postoji jedna vrlo nezdrava opsednutost i uverenje potrosaca da su najbolje italijanske ili grcke plocice za kupatilo, iako se i nase prave od istovetnih uvoznih materijala i na istovetnim uvoznim italijanskim masinama. Protiv toga zelimo da se borimo, i da ubedimo potrosace da su domaci proizvodi jednako dobri", dodaje, za NIN Zozef Loncar, direktor "Mark plana". Sloboda u prasku
Poznavanje stranih marki proizvoda je, smatra Bogosavljevic, rezultat otvorenosti jugoslovenskog trzista u poslednjih 20 do 30 godina. "Za razliku od Bugara, nama nije trebalo objasnjavati da postoji vise marki deterdzenta i kozmetike, ljudi su nauceni da biraju i prepoznaju kvalitet."
Ako je bilo "nezdrave preferencije stranih proizvoda", ona je pre stvar neke vrste snobizma koji je proizveo nezdrav ekonomski sistem, koji je ljudima zabranjivao da investiraju novac u biznis i podsticao ih da svoje prihode trose na sticanje luksuznih dobara koja im mozda nisu bila ni potrebna.
Anketa "Mark plana" vrlo jasno pokazuje da domaci potrosaci veruju u srpsku poljoprivredu, zestoka pica i majoneze, ali izrazavaju ozbiljnu sumnju da je domaca industrija sposobna da proizvede ves masinu koja bi mogla da se takmici sa "Kandijem", televizore nalik na "Sonijeve" ili kozmetiku "Este Loder". Jedan od najbolje prodavanih jugoslovenskih proizvoda u inostranstvu su trupci, a ne visokosofisticirane tehnologije.
"Jedna od retkih domacih marki koja je bila prihvacena jeste 'zastava', ali ne zbog kvaliteta, vec zbog cene", kaze Bogosavljevic. "Razumljivo je da domaci potrosaci vole nase poljoprivredne proizvode i struju, ali sumnjam da bi neko odbio da kupi nemacki automobil."
Loncar objasnjava da smisao kampanje koju namerava da pokrene ova agencija, uz pomoc privrede (i uz podrsku srpske vlade i privredne komore) i koja ima naziv "Kupujmo nase", nije pozivanje potrosaca da ne kupuju koka-kolu. "Mi samo hocemo da pozovemo potrosace da piju i nasu 'koktu', pice nase mladosti i nasu verziju 'milke'. To mozda nisu proizvodi za peticu, ali su za cetvorku, ili cetiri minus", objasnjava Loncar.
Sok marke"next the fruit" privatnog preduzeca "Fresh and Co." iz Subotice jedan je od retkih domacih proizvoda koji je, prema Bogosavljevicevom misljenju uspeo da kvalitetom i marketingom oduva inostranu konkurenciju. "Kojekakvi surogati 'milke' i domaca roba ciji je kvalitet nikakav, sigurno nisu aduti."
"Pokazali smo da mozemo da napravimo sokove na nivou svetskih ili bolje od toga", kaze za NIN Zivojin Djordjevic, vlasnik "Fresh and Co." "U oblasti hrane Jugoslavija sigurno moze da izbaci svetski kvalitet jer su vrhunske sirovine alfa i omega proizvoda, ali je isto tako tacno da se i od dobre sirovine moze stici do loseg soka."
Djordjevic smatra da je kljucno pitanje da li menadzment jedne firme zeli da postigne vrhunski cilj ili ne. "Ako neko hoce da pravi proizvod na donjoj lestvici kvaliteta i da mu firma samo prezivljava, to je drugo pitanje. Mi smo zeleli sve vrhunsko, od otkupa voca do marketinga", kaze Djordjevic. "Sve pise u knjigama, ali da je lako, svi bi uspeli."
Loncar smatra da je sada pravo vreme da se potrosaci pozovu da podrze domacu privredu time sto ce kupovati robu s markom "proizvedeno u Jugoslaviji" u ravnopravnoj trzisnoj utakmici sa stranom robom. "Daleko od toga da mi trazimo neko zatvaranje trzista", kaze on. Prizemne "zice"
Ipak, svi dosadasnji pozivi na bojkot strane robe, ukljucujuci i onu koja je dolazila iz bivsih jugoslovenskih republika, zavrsavali su se udaranjem na prizemnu patriotsku zicu, begom domace privrede od zdrave konkurencije, insistiranjem na velikim privilegijama i zatvaranjem trzista.
Voleo bih, kaze Simic, da kampanja kupovine domace robe uspe, jer bi onda trziste jasno pokazalo sta mi mozemo da proizvodimo, a sta ne. "Pirinac i kvalitetne cokolade svakako ne", kaze Simic.
Put do domaceg kvaliteta, kaze Loncar, morace da bude dug i pre 2000. godine ne treba ocekivati prave rezultate kampanje za koju je NATO "oslobodio" teren. Optimizam bi, mozda, trebalo da bude jos odmereniji jer privreda u ratnim uslovima funkcionise u teskim uslovima i sva raspoloziva domaca roba je dobro dosla jer druge nema. Tako ce biti i dugo posto pocne obnova.
Vecina privatnih uvoznika je jos pre rata obustavila rad, a drzavna administracija, u strahu od trosenja deviza, koji u ovo vreme nije nerazumljiv, nametnula je takve administrativne spoljnotrgovinske okove koje privreda tesko moze da izdrzi.
Srpski ministar trgovine Zoran Krasic obecao je pre neki dan da ce uskoro biti omogucen uvoz juznog voca, sto nas za jedan, ali dragoceni korak odvaja od ekonomski nakaradnog, antitrzisnog stava da nam ne trebaju banane kad imamo domace jagode. Zene ne prastaju
Nasledjena socijalisticka inertnost privrede i NATO bombardovanje guraju zajednickim snagama domacu privredu u izolaciju i samodovoljnost.Tesko je ocekivati da ce domaca preduzeca, koja se ni ranije nisu utrkivala u ulaganju u marketing, niti su respektovala domace potrosace, bas sada pokazati druge kvalitete.
Najbolja odeca koja je nudjena jugoslovenskom potrosacu, obicno je bila ona namenjena ivozu, ali 's greskom' zbog koje nije mogla da se pojavi u holandskim robnim kucama.
Zene, koje u srpskoj porodici donose odluke o kupovini, pokazale su se u "Mark planovoj" anketi kao snazan "antipatriotski element", koji dugo pamti grudve u domacem prasku i lako donosi odluku da belinu jednog "arijela" u ratnim uslovima plati trostruko vise.
"Samo u slucaju da su domaca i uvozna roba jednakog kvaliteta, razumeo bih izbor potrosaca za ono sto je nase. To bi se jedino moglo smatrati gestom 'normalnog patriotizma'", kaze Bogosavljevic.
TANjA JAKOBI
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.