SUBVERZIVNE DELATNOSTI

Velike opasnosti ujedno su i najveci izazovi za ljude od duha. U trenucima kad je ugrozena i sama egzistencija, duh iskazuje neobicnu budnost jer tada i njegova cena postaje mnogo veca

U ruci nam je 233. - nije greska: dve stotine trideset trece! - francusko izdanje knjige Anrija Bergsona "Smeh" (Le rire) u kojoj ovaj savremeni francuski filozof (1859-1941) raspravlja o znacenjima komicnog, o tome sta znaci smeh i sta se nalazi u osnovi onoga sto se naziva smesnim. Vec i sama cinjenica o broju izdanja govori dovoljno o znacaju teme i zanimanju koje se iskazuje za nju, ali ako se tome doda da su se drustvenim funkcijama humora bavili i drugi ugledni mislioci, filozofi, psiholozi, sociolozi - Imanuel Kant, Herbert Spenser, Sigmund Frojd, Gerson Legman, Johanes Urcidil, Zan Furastije - onda to jos vise potkrepljuje misljenje da je smeh jedna od najznacajnijih dimenzija covekova zivota. Uostalom, upozoravao je Bergson, komike i nema izvan onoga sto nije cisto ljudsko: "Pejzaz moze da bude lep, prijatan, uzvisen, ruzan ili beznacajan, ali nikada ne moze da bude smesan. Zivotinji cemo se nasmejati, ali tek kad kod nje otkrijemo nesto svojstveno coveku, ili neki ljudski izraz." Nova crvena ribica stavljena je u akvarijum gde se vec nalazila druga ribica. Posto su celog dana kruzile, pred vece se prva ribica osmeli i upita: - Izvinite, gospodjice, smem li da vas pitam sta radite iduce nedelje? Proizvodi otpora

Ljudski je, dakle, smejati se; ali koje se to situacije mogu nazvati pravim izvoristima smeha, to je vec teorijsko pitanje. Najcesci je odgovor da su velike opasnosti ujedno i najveci izazovi za ljude od duha. U trenucima kad je ugrozena i sama egzistencija, duh iskazuje neobicnu budnost jer tada i njegova cena postaje mnogo veca. Duhovita rec, iskazana u casu kad se zivot menja za smrt, cesto ostaje da zivi za potomstvo kroz dugi niz godina. Kad je ostareli grof De Malzerb, koji je kralja (Luja XVIII) branio pred Konventom i pod Terorom bio osudjen na smrt, i kad je iz tamnice poveden na gubiliste, sapleo se o kamen i odmah to propratio recima: - Oh! oh! ovo je los predznak. Na mom mestu, sujeveran covek bi se vratio kuci.

Zbog toga su i svi ratovi, bez obzira u kojem su razdoblju civilizacijskog hoda vodjeni, uvek bili prilika da se duh izrazi kroz svoj najbritkiji i najsazetiji oblik - kroz vic. Nemacki autor Hans-Johen Gam, koji ja narocito proucavao ovu vrstu malih sala, takozvane ratne viceve, kaze: "Ratni vic je, u najsirem smislu, proizvod otpora. On izrasta iz naroda, prenosi se sve dalje. On je kao neko praznjenje nagomilanog besa..."

Vic je i vise od toga. Kao "proizvod otpora", on svojom miroljubivoscu moze da iskaze otpor i protiv samog rata: Odmah po objavi neprijateljstava, narednik obilazi svoje ljude u rovovima i objavljuje im: - Sutra u pet ujutro polazimo na juris. Bojim se da cemo morati covek na coveka. Na to ce jedan slabunjavi redov iz pozadine: - Izvinite, da li biste meni mogli unapred da pokazete mog coveka? - Ne razumem? - Pa, mislim, mozda bih ja sa mojim mogao da se pomirim.

U ovom vicu, kako primecuje nemacki autor S. Fabijan, sve je sadrzano: tu je i ceznja za mirom; i saznanje koliko je glupo boriti se na zivot i smrt protiv nekog koga i ne poznajemo; kao i citav besmisao rata. Ali, rat je rat; a kad se vec ratuje onda treba podeliti i odlikovanja, makar to i ne bilo u svakom slucaju opravdano. Odlikovanja podsticu, zato ih treba deliti sakom i kapom. Ako ih svi imaju, onda je sledeca situacija u najmanju ruku cudna, mada ce dobiti svoje objasnjenje: Pretpostavljeni obilazi postrojenu cetu, ide od jednog do drugog, i na grudima svakog vojnika vidi neku medalju, neko odlikovanje. Ipak, dolazi do jednog na cijim grudima ne visi nikakvo priznanje. Pretpostavljeni se brzo snalazi: - Sta je, vojnice - kaze - mi ne umemo da sijemo?!

Kao sto izrazava ironiju, vic moze da izrazi i velicanstveni prezir prema nadmoci koju neprijatelj ima u oruzju i borbenoj tehnici, uopste: - Jel, bre, Milosave, 'el znas ti koliko kosce jedan "tomahavk"? - Jok ja. - Ovi kazu mileon dolara. - I, slavu mu njegovu, sto ne' da mi padne u avliju!

Ili ce, pak, vic reci kako se u ratnim razaranjima i sveopstoj bedi koju ona donose klasicni pojmovi vrednosti zamenjuju nizerazrednim osecanjima, kako organolepticka svojstva u coveku uzimaju prevlast nad njegovim moralom i etikom. Covek se vraca kuci i zatice zenu u krevetu s njemu nepoznatim covekom. - E, maco - kaze on prekorno - ti se tu izlezavas a u gradu se dele cigarete.

Na isti nacin vic moze da ismeje i nastojanja da se svim pripadnicima jednog naroda ulije osecanje da su oni nesto drugo, da su mimo obicnih ljudi i mimo ovog sveta, da su u svakom pogledu nadmocni, cak i bioloski. Pa tako: Mali Amerikanac pita oca: - Tata, da li je istina da muskarci ne mogu da radjaju decu? - Ne mogu, sine. - Sta? Zar ni mi Amerikanci?! Kad medjutim

Svejedno o kojoj vrsti vica da je rec, mehanizam njihovog delovanja ostaje uvek u pozadini, ali se moze reci da je uglavnom (taj mehanizam) prepoznat i da je sveden na nekoliko kratkih formulacija. Imanuel Kant je govorio: "Smeh dolazi od nekog ocekivanja koje se odjednom pretvara ni u sta." Herbert Spenser je rekao isto to, samo malo drukcije: "Smeh bi bio indicija nekog napora koji je odjednom otisao u prazno."

Onoliki napor, sredstva, koncentracija naucnih umova da bi se americki avion F117 A nacinio nevidljivim, kad ono - tras iznad Budjanovca: - Izvinite, nismo znali da ste nevidljivi!

Jesu li Kant i Spenser bili u pravu sa svojim teorijama?

U novije vreme, ovoj dvojici mislilaca pridruzio se i francuski akademik Zan Furastije sa svojom teorijom o "prekidu determinizma", kao glavnom ciniocu koji jedan dogadjaj cini smesnim, to jest izaziva na smeh. Sta je "prekid determinizma"? Najprostije receno, to je ona situacija u kojoj svako ocekuje da se po zakonima neumitnosti desi jedno, a dogadja se drugo. NATO bombarduje Beograd po noci i ocekuje da ce sutradan svi Beogradjani izaci podignutih ruku, s razvijenim belim zastavama. - A kako se oseca Beogradjanin ujutro? - Promaseno.

Ili jos bolje: - Kako se oseca Beogradjanka ujutro? - Dvaput promaseno!

Dvostruki prekid determinizma, rekli bi cinici.

Isto to vazi i za vic u kojem se postavlja pitanje i daje odgovor:

- Sta se dobije kada se ukrste Klinton i ovca?

- Bleeeeeeeeer!

Napor pogadjaca morao je otici u prazno; prekinut je determinizam po kojem su Klinton i ovca mogli izroditi samo neku vecu ovcu - ili ovna - a dobijen je neki novi blejavac sa Britanskih ostrva. Nisani u temelje!!

Od jednog do drugog, citaocu svakako nije izmaklo iz vida da pomenuti primeri ukazuju i na korozivno, podrivacko, svojstvo humora koji istovremeno omogucuje da se "zigosu i, eventualno, uklone slabosti koje pogadjaju (ljudsko) drustvo" (dr Milos Ilic, "Sociologija kulture").

U vreme "budjenja narodne svesti u Rusiji", dakle u vreme koje je prethodilo velikoj ruskoj revoluciji, pisuci o ruskom humoru tog vremena Kornelij Zelinski je rado navodio primer Mihaila Jefgrafovica Saltikov-Scedrina, za koga je govorio: "Nas je Mihail nisanio u temelje. Udarao je po mracnoj rusistini. Tresao je presto. Uopste, pripremao je stvar Revolucije..."

Razume se, niko nece humoru, ili njegovom najpopularnijem pojavnom obliku - vicu, pripisivati presudnu ulogu u oblikovanju drustvenih kretanja, ali se bar moze uputiti na oprez da se ta forma ne ocenjuje olako i da se ne progoni lakomisleno, jer je ona, po pravilu, viseslojna i uglavnom je proizvod narodnog duha (koji, valjda, nece ici protiv sebe).

U svakom slucaju, kad je rec o vicu, s mnogo vise razloga nego u onom cuvenom stripu o Mirku i Slavku, danasnji urotnici protiv Jugoslavije mogu da opominju jedni druge malo preformulisanom opomenom:

- Bile, pazi vic!

Verujemo da ce primeri na ovim stranicama podrzati to misljenje.

DjORDjE DIMITRIJEVIC