(nastavak sa prve strane)

PODELA KOSOVA

PRICA U POGRESNOM PRAVCU?

Novi predlozi za podelu Kosova i sve ucestaliji demantiji razmatranja takve opcije otvaraju prostor spekulacijama po principu "gde ima vatre ima i dima"

Velika i mala "holbrukovanja" sa mnogo potencijalnih Holbruka nastavljaju se uz sve vise bombi i pratecih nedaca "humanitarne intervencije" po glavi Jugoslovena. U neuverljivim traganjima za mirovnim resenjem, izmedju ostalog, na sve vise najrazlicitijih mesta pominju se i razne varijante podele Kosova.

Potpuno neocekivano, ideju podele lansirao je proslog petka predsednik Hrvatske Tudjman kao svoju mirovnu inicijativu prilikom prijema ambasadora zemalja G-8, evropske trojke, Kine i Vatikana. Kao moguce resenje kosovske krize vidi "puno povlacenje svih srpskih snaga i Vojske Jugoslavije do sjevernog dijela Kosova, gdje bi mir osiguravale mirovne snage UN", predvodjene Rusijom. U preostalom delu Kosova uvele bi se "vojne medjunarodne snage" (ne precizira se kakve), koje bi omogucile i povratak izbeglicama.

Staro i novo

Desetak dana pre toga svajcarski list "Tan" objavio je intervju sa Dobricom Cosicem, akademikom i bivsim predsednikom SRJ, u kome se navodi da se kompromis moze postici podelom teritorije. Ocenjujuci teznje i Srba i Albanaca legitimnim, Cosic podseca da je ideju podele pokrenuo 80-ih, i da je tada bio jedini. "Srbija ima na svojoj strani istoriju, a Albanci demografiju... Verujem da tako misli veliki deo srpskog naroda, ali ne vlada i opozicija, kao ni Albanci ili Evropska unija." Cosic danas nije jedini; na razmatranje ovakve opcije svojevremeno je pozvao akademik Despic, i moze se govoriti o krilu unutar SANU sklonom ovakvom resenju srpskog najbolnijeg problema. Ovakvi projekti ne bi zavredjivali narocitu paznju da eventualna podela Kosova nije postala gotovo nezaobilazna novinarska tema. U sredu je, pozivajuci se na vojne analiticare bliske britanskoj vladi, "Gardijan" objavio da se razmatra podela Kosova. Istoga dana portparoli francuskih ministarstava inostranih poslova i odbrane izjavili su da "Francuska i NATO potpuno odbacuju podelu", a ruski ministar Igor Ivanov da "niko ne namerava da podeli Kosovo". U intervjuu agenciji RAI "Novosti" Ivanov je rekao da kriza moze biti resena samo uz ocuvanje teritorijalnog integriteta SRJ i da svaka prica o podeli ima za cilj da "nas usmeri u pogresnom pravcu". Prethodno je generalni sekretar NATO-a Solana izjavio "Vecernjem listu" da "medjunarodna zajednica nece prihvatiti podelu Kosova". Uprkos svim ovim demantijima, tema je dovoljno intrigantna za otvaranje prostora raznim spekulacijama po principu "gde ima vatre, ima i dima". Najkonkretniji povod zapravo su nagovestaji formiranja posebnih zona odgovornosti snaga koje ce na Kosmet posle usvajanja rezolucije Saveta bezbednosti UN doci iz Rusije, neutralnih i NATO zemalja. Dugo nespremni za ukljucivanje bilo koga osim NATO-a u resavanje kosmetskog problema, lideri Albanaca snazno se protive definisanju ovakvih zona smatrajuci da se albanske izbeglice nece vracati u delove pokrajine koji ce biti zona odgovornosti ruskih mirovnih jedinica, odnosno da to predstavlja uvod u podelu teritorije.

Podela na zone

Plan sacinjen za Rambuje predvidjao je da vecinu buducih medjunarodnih snaga daju Britanci (8000 vojnika), smesteni u zoni najvaznijih saobracajnih i privrednih centara kao sto su Pristina, Kosovska Mitrovica, Urosevac i Podujevo. Ruske jedinice su bile planirane u istocnom delu, oko Gnjilana i Kosovske Kamenice. Sada se, medjutim, i mimo Tudjmana, govori o ruskim jedinicama u nekakvom severnom sektoru. Jos se ne zna tacno sta bi on obuhvatao, ali se pretpostavlja da svakako podrazumeva Srbima naseljene opstine Leposavic, Zvecan, Zubin Potok, mozda Kosovsku Mitrovicu...

Clan albanskog pregovarackog tima s kojim smo razgovarali smatra da ipak nece doci do striktnih podela na zone kao svojevremeno u Berlinu, da je rec samo o komandama dok ce patrole biti mesovitog sastava, osim eventualno na mikronivou, u cisto srpskim selima. On naglasava da pomenute opstine na severu imaju mali broj stanovnika, da veci broj Srba zivi u selima oko Pristine, Peci, oko Gnjilana i Kamenice, shvatajuci pricu o Rusima na severu pokrajine prvenstveno kao o zastitnicima puteva za povlacenje ka uzoj Srbiji.

Prema nekim izvorima, u pregovorima o sastavu i rasporedu buducih mirovnih snaga, u opticaju je bila ideja o ruskim jedinicama kao o svojevrsnoj sirokoj zelenoj liniji izmedju snaga Vojske Jugoslavije u povlacenju i jedinica iz zapadnih zemalja koje bi iz Makedonije i Albanije ulazile na Kosovo prateci povratak izbeglica.

- Sigurno je da u ovim okolnostima Rusi nece dozvoliti da budu samo dekor, kao sto se desilo u Bosni - kaze za NIN dr Dusan Batakovic, istoricar, predvidjajuci osetnije prisustvo ruskih snaga u ostvarivanju sporazuma, i to posebno u onim delovima Kosova gde su Srbi vecinsko stanovnistvo. Autor projekta kojim se Srbima i Crnogorcima na Kosmetu obezbedjuje lokalna uprava u pet kantona, kao i mesovita uprava u gradovima, gospodin Batakovic smatra da ce situacija na terenu nalikovati njegovom modelu.

- S obzirom na resenje postignuto u Bosni i Hercegovini, neka vrsta podele na entitete bio bi kompromis koji bi davao satisfakciju obema stranama, ali se bojim da je sada za to prekasno i da takvo resenje nije u opticaju zbog problema koji bi nastali u Makedoniji - kaze, naglasavajuci da zagovaranje grube podele smatra politicki nepromisljenim.

Da ostvarivanje ideje podele u ovom trenutku nije realna opcija, misli i drugi domaci ekspert za Kosovo dr Dusan Janjic.

- Podloga za ove spekulacije nalazi se u cinjenici da dolazak nekakvih vojnih jedinica uvek podrazumeva plan njihovog teritorijalnog rasporeda i da je to, izmedju ostalog, predmet pregovora. Postojala je, takodje, ideja o stvaranju prioritetnih zona za povratak izbeglica, odnosno o postepenom ulasku NATO jedinica u njihovoj pratnji. Mislim da ce povratak izbeglih iz Makedonije i Albanije biti precizno dogovoren u smislu njihovog broja, ritma, podrucja i svega ostalog, i da ce se to morati postovati bez obzira cije ce jedinice biti na terenu - kaze dr Janjic za NIN.

- S obzirom na preseljenja unutar Kosova, moguce je da ce biti uspostavljena nova etnopoliticka demografija i etnopoliticka geografija Kosova, odnosno da ce doci do trajnih promena teritorijalnog rasporda stanovnistva. Bezbednosna situacija i stepen ostecenja kuca u svakom pojedinom mestu takodje ce imati uticaja na kretanje stanovnistva. Dakle, podele nece biti, ali je moguca neka vrsta nove administrativne organizacije prostora, sto umnogome zavisi od nacina uspostave civilne vlasti, odnosno od toga ko ce i na koji nacin formirati pokrajinsku vladu - procenjuje Janjic podsecajuci da se etnonacionalisti redovno javljaju u ovakvim situacijama.

Podeljenja misljenja

Osporavajuci Cosicevu tezu o legitimnosti albanskih aspiracija oglasio se i akademik Miodrag Jovicic, pozivajuci se na istoriju srpsko- albanskih odnosa od turskih osvajanja. "Vrsenje neprava - ubistvom, kradjom, prevarom i pretnjom - ne moze ni pod kojim uslovima biti osnov za sticanje prava", odnosno Albance sa Kosova i Metohije zbog njihovog istrebljivanja Srba "svakako ne mozemo nagradjivati podelom Kosova".

Akademik Jovicic je najbolje definisao svojevremena zalaganja dela srpske inteligencije da se drugacijim ustavnim organizovanjem Srbije resi i kosovski problem. Njegov koncept regionalizacije, prihvacen i od strane nekoliko opozicionih stranaka, pravno je korektan i politicki mudar, ali podrazumeva duboke promene politickog sistema i bar minimalni pristanak Albanaca, cega nije bilo.

Od usvajanja Ustava iz 1990. godine legalisticki pristup imaju i republicke vlasti, insistirajuci na cinjenici da je autonomija definisana postojecim zakonima.

Kako konflikt zbog dubine spora nije resen nijednim od ova dva u srpskoj javnosti prihvacena pristupa, dr Slobodan Samaryic, istrazivac u Institutu za evropske studije, smatra da je nuzno pribeci radikalnim, makar i nepopularnim resenjima.

- Predlog o podeli ima dve velike prednosti: duboki, stari istorijski srpsko-alabanski spor resava se trajno, a resenje je pravicno jer obe strane dele i korist i zrtvu. Srbi zrtvuju deo teritorije sadasnje drzave zarad trajnog mira, zarad cega i Albanci odustaju od dela teritorije na kojoj pretenduju da osnuju sopstvenu drzavu.

Naravno, morali bi se dogovoriti kriterijumi. Dr Samaryic smatra da su to etnicka struktura, teritorijalni raspored spomenika kulture, svojinska struktura i materijalna ulaganja od 1945. godine.

- Ova cetiri kriterijuma uzeta kumulativno daju nekakvo resenje, sto bi bilo usaglaseno tokom pregovora. To bi bio test za medjunarodnu zajednicu da li zeli da uspostavi trajan mir ili joj treba stalno konfliktno zariste. To iskace iz uobicajenih nacina resavanja etnickih konflikata i standarda manjinske zastite, ali postojeci standardi se vec uopste i ne uzimaju u obzir kada je rec o Albancima na Kosovu, ni od strane medjunarodne zajednice, ni od njihovog nacionalnog pokreta. Presedan je opravdan kada je problem neresiv, kako se ranije cinilo u slucaju Grcke i Turske, Indije i Pakistana. Ne bi se zadiralo u princip nepovredivosti granica jer one jesu nepovredive, ali nisu nepromenjive ako do toga dodje obostranim dogovorom.

Samaryicev protivargument na primedbu da se od ovakvog poteza zazire kao moguceg loseg primera za Albance u Makedoniji, Madjare u Transilvaniji ili Turke u Bugarskoj, jeste da medjunarodna zajednica onda mora prinuditi Albance na Kosovu da prihvate status i standarde kakvi postoje u Makedoniji, Rumuniji, Bugarskoj...

Naravno, cak i ova ogromna srpska zrtva imala bi smisla samo ako se polazi od toga da je NATO-u stalo do trajnog mira, u sta je sada teze verovati cak nego u mogucnost podele srpske juzne pokrajine.

Svetlana Djurdjevic-Lukic