STA MI SE DESAVA

46. Za M. Djukanovicem, Predsednikom Crne Gore, izdata je poternica. Sa raznih strana i od svake ruke.

Borci Narodnooslobodilackog rata sekcije Cetvrte proleterske brigade i njenih 27 sekcija sirom Crne Gore i Srbije, kao i antifasisticki patrioti Savezne Republike Jugoslavije ODLUCNO ZAHTEVAJU (podvlacenje nase) da se smeni... aktuelni predsednik Crne Gore Milo Djukanovic. "Predsednik Milo Djukanovic leti na krilima krvnika NATO pakta i OBIJA PRAGOVE (podvlacenje nase) fasista Amerike, Nemacke, Engleske i drugih satelitskih drzava koje ubijaju nasu neduznu decu, gradjane, i ruse nase gradove, bolnice, skole, mostove, istorijske spomenike... on prima instrukcije od zlocinaca NATO alijanse, sto je protivno Ustavu...", kaze se, izmedju ostalog, u tom karakteristicnom saopstenju. Od saopstenja slicne sadrzine mogla bi se sastaviti debela knjiga - poternica, deblja i od one uistinu mufljuske knjige koja je na nasu adresu ovih dana stigla iz Haga.

S casnim starinama iz Cetvrte proleterske crnogorske ne kanim polemisati: njihov boracki staz za mene je ravan imunitetu.

Samo smo u obavezi (prema svojim tekstovima) da predlozimo nekoliko napomena. Polazimo od nesporne cinjenice da je M. Djukanovic punovazni Predsednik Crne Gore (kao legitimne drzavne tvorevine) s ovlascenjima izborne vecine gradjana Crne Gore. Ostavljamo mogucnost da parlamentarni izbori u Crnoj Gori nisu bili kao u Srbiji te da je moglo biti izvesnih nepravilnosti (brojanje glasova i sl.), ali pustimo to sad - malo li nam je ovog jada, ovih ludaka iz vasione? Naucimo (s ucenjem se ni u ratu ne prestaje) da skrtarimo na recima i kvalifikacijama IZDAJNIK, NEPRIJATELj, PLACENIK - teske su to reci i za onoga kome su upucene i (nista manje) i za onoga koji ih tako stedro rasipa. Srpsko iskustvo satiranja inoplemenika celom svetu sluzi za primer. To iskustvo, ako ikom, znano je borcima ne samo Cetvrte proleterske (crnogorske), nego i svim drugim borcima, antifasistima i patriotima, kako onim partizanske, tako i onima cetnicke provenijencije. Vise je Crnogoraca palo od crnogorske bratske ruke nego od turskih, talijanskih, nemackih i inih ruku sveukupno. Po zlu i nesreci upamceno PASJE GROBLjE nije od stranog dusmanina, domaca je tekovina. U cuvenoj Petrovoj rupi na Golom i mucenici i mucitelji bili su istog roda, ista krv, kost, kumstvo, panaija, isti Njegos. Od te silne istosti niko se nekom popustu nije nadao. Naprotiv; sto blizi, to suroviji. Tesko tebi ako dopadnes bratu, govorase mi jedan (coek) koji je imao brata.

Od pausalnih izjava i saopstenja u ovim danima velikog stradanja nikome nece biti bolje. Naprotiv, svima ce biti gore.

Imamo samo dve federalne jedinice, Srbiju i Crnu Goru, i sad odjednom prvi covek jedne od njih ni manje ni vise nego - izdajnik!? "... zato sto je isao NA NOGE nasim neprijateljima Francuzima, Nemcima, Amerikancima itd..."

Moze na to i ovako da se gleda (ne mora samo onako): Ako je, u svojstvu Predsednika Crne Gore, prilikom tih ODLAZAKA NA NOGE IZMOLIO (bas tako - IZMOLIO!) da se ne bombarduju Budva, Kotor, Bar, Sveti Stefan, Ulcinj, utvrda (brana) jezera Pive, Virpazar, i jos Cetinje i druga cudesa i ljepote Crne Gore, bezbeli je imao rasta ici na noge i malo se posaviti ako treba. Koji je izabran (od vecine) u obavezi je i da se ponizi (za vecinu) ako to tragicne okolnosti od njega iziskuju.

Da li ce "leteti na krilima NATO pakta" (kao sto precizira metafora iz gore navedenog saopstenja, metafora koja ce se dugo ponavljati) ili ce ici na konju (zaboravljamo ko je isao na magarcu), za ovu paskvilicu manje je vazno od poslova koji su tamo obavljeni. Ako je sasvim izvesno da je M. Djukanovic isao (na noge) po pozivu nasih aktuelnih neprijatelja, onda se na to moze gledati i ovako: Poziv od "aktuelnih neprijatelja" i upravo od njih ne sme se odbiti. Ni mi ne mislimo da je velika sreca razgovarati s ljudima direktno odgovornim za ludjacko bombardovanje Srbije (i Crne Gore), (i sigurni smo da se ni M. Djukanovic tim razgovorima nije preterano radovao), ali jedno je licni komfor a nesto sasvim drugo opsti narodni interes. Ako je osnovni cilj svake drzave da iz nametnutog rata (koji i nije rat) izadje sa sto manje gubitaka, onda su pregovori s neprijateljima jedini relevantni pregovori. S prijateljima se vode razgovori a s neprijateljima pregovori. Od pregovora s neprijateljima zavisi mnogo vise nego od razgovora s prijateljima. Nema (jos) nijednog relevantnog dokaza da je M. Djukanovic ZLOUPOTREBIO pregovaracke prezencije koje su mu ponudjene. Ako je IZMOLIO (znam kako su Crnogorci, obaska ucesnici NOB, alergicni na ovu rec) izvesne "olaksice", "postede" za Crnu Goru, to (niposto) ne znaci da je time naskodio Srbiji. Naprotiv. Srbiji, izlozenoj rusilackom bezumlju, ne bi moglo biti bolje ako bi Crnoj Gori bilo gore. O nekom "vojnom rasterecenju" Srbije ukoliko bi se i Crna Gora izlozila razaranju, razmisljaju samo ordinarne budale. Ovo nije rat gde vaze stara pravila ratovanja i vojevanja. Ovo je simulakrum prirodnih nepogoda, zemljotresa, vulkana, sudara s meteoritima. Istorija Zivojina Misica, Stepe Stepanovica, kralja Pere Oslobodioca, knjaza Nikole i Janka Vukotica vec je legenda koja greje iz sasvim drugog vremena. Ovo, sad, vreme, nije vreme koje je ikad bilo. Stara pravila ne vaze, nova jos nisu napisana. Ko se icemu dobrom nada, dobricina je - plati mu rakiju.

Nije vreme za prenagljenosti, za isterivanje mak na konac.

Ako je sto i "receno", ne mora se svaka meriti. Nije se ni na onom drugom stedelo - nasi smo.

Sacuvajmo se sami od sebe.

Neka to bude prvi put u istoriji, nek pocne od nas.

Za medjusobne obracune bice vremena kad ovo prodje - mir ce (nadati se) potrajati duze od ovog cudovenija.