NEDELJNIK

VREME PROROKA

Sve velike nesrece, osim sto su to same po sebi, donose i mnostvo nusproizvoda. Rat, kao jedna od najvecih mogucih nesreca, izvodi na pozornicu silu protuva i hohstaplera spremnih na svaki maheraj - samo ako ce od toga biti kakvog cara. U Nusicevoj komediji pominje se "ratni liferant" koji se obogatio prodajuci vojsci crvljivo brasno; za liferantima idu zabusanti, zabusante prate dezerteri, lesinari i kokosari koji "ratni plen" kupe preskacuci komsijsku tarabu... a nisu mala nesreca ni proroci koji pleve na sitno po sujevernom narodu dajuci mu (za dve pare) ono sto bi on hteo da dobije (malo nade).

I u ovom ratu, sto se vise produzuje, prorocka bratija sve vise se umnozava i hvata svoje mesto. Tehnologija se promenila - vise ne torbare po kucama, sad imaju svoje stolice po redakcijama dnevnih i nedeljnih listova, u televizijskim kucama i radijskim centrima. Svako malo iskoci neko od njih i isprorokuje da ce se ovaj rat zavrsiti tad i tad... a tad i tad prodje, rat se nastavi, traje - i nikom nista.

Kad su nekidan jednog ozbiljnog analiticara politickih i vojnih prilika zamolili da kaze kad ce se ovaj rat zavrsiti, on je odgovorio: "Pa, ja ne nastupam u emisiji Vanje Bulica." Ocigledno je mislio na onu nedavnu emisiju - kazu da je "na sveopsti zahtev publike" cak i reprizirana dva ili tri puta - u kojoj se neki profesor nalupetao raznih gluposti o parapsihologiji, masonima, kataklizmicnim predznacima (mi pobedjujemo, naravno, svi drugi su nagrebali), da bi u svemu tome izrekao i maglovitu tvrdnju da ce se rat zavrsiti izmedju 20. i 24. marta ove godine. A danas je 4. maj. Koliko juce, prekjuce, raspalise po Surdulici, Varvarinu, Novom Sadu, Bezanijskoj kosi (dva puta), pa cak i po Krkinom Bunaru (nedaleko od Prizrena). Daj, Vanja!

Ima i drugih proroka, opreznijih od profesora, koji svoje formulacije izgovaraju - misle oni - pitijskim jezikom. Mir ce, kazu, doci "kad padne drugi sneg". Koji drugi sneg (koji je prvi?), gde, kad? Ako se i desi da u maju padne na Kopaoniku, prorok ce reci: A, ne, ne, mislio sam na Budvu.

Jedan od proroka, takoreci Lav medju njima, donedavno je imao svoje mesto u visokotiraznom nedeljniku i gotovo je postao slavan po svojoj izjavi (prepricavamo) da ce se 11. aprila znati da li ce se rat produziti ili ce stati. Savrseno precizno - i tacno! Jedanaestog aprila zaista se znalo - rat se produzio. Lav je u pravu! Znamo da se produzio. A da je stao? Lav bi opet bio u pravu! Znali bismo da je stao.

Ohrabren visokim procentom tacnosti svojih predskazanja, podrzavan ushicenim prepricavanjima citalaca koji s nadom ocekuju svaku njegovu rec, Lav je izjavio da iz ove zemlje nikud ne ide! On nije drzavljanin Jugoslavije, ali iz ove zemlje niko ga isterati nece! Ponjatno.

Jedino je, izgleda, ovih dana iz jednog nedeljnika presao u drugi. Transfer, bogati!

Zasto su proroci zlo?

Moglo bi se navesti trista moralnih razloga koji bi opravdavali tu tvrdnju. Nama je milije da podnesemo na uvid jednu fresku nastalu uz veliku pomoc nepoznatog proroka kome je pred kraj prvog milenijuma gotovo ceo hriscanski svet poverovao da s poslednjim danom milenijuma nastaje i - kraj sveta.

Zbog tog prorocanstva, potkraj 999. godine, Evropom je pocelo da se siri nesto nalik na masovnu histeriju. Ma sta da su ljudi radili - sve je cinjeno pod utiskom predstojece sveopste propasti. Kako se godina priblizavala kraju, trgovina izmedju sela i gradova najvecim delom je zamirala, stanovi su zapustani, kuce su prepustane propadanju...

U decembru te 999. godine, masovna psihoza i fanatizam poceli su da se iskazuju kao tamnija strana ljudske prirode. Flagelanti (oni koji se bicuju) u grupama su se vukli zemljom, bicevali se medjusobno, okupljali se na gradskim trgovima i na svom putu ka crkvenim dvorovima ostavljali su krvavi trag za sobom. U mnogim krajevima gomila se okupljala i trazila - ne uvek bezuspesno - smrt bogatih trgovaca, zajmodavaca i navodnih vestaca, da bi preostalo stanovnistvo posle pogubljenja tih nepozeljnih sugradjana moglo na Strasnom sudu reci da je njihov kraj oslobodjen gresnika...

Stoka iz torova i domace zivotinje pustene su na slobodu, da bi se njihovi vlasnici, oslobodjeni briga za njih, pripremili za izlazak na Strasni sud. Nesto je od toga lutalo okolinom, nesto je ostalo u blizini stala i obora, oglasavajuci se na svoj nacin. Nepomuzene krave tuzno su mukale, konji su njistali, psi su lajali i zavijali. U seoskim domacinstvima zavladao je veliki nered jer se u ocekivanju poslednjeg dana godine nije vise nista radilo vec je sve vreme posvecivano molitvama...

Jednom reci - haos. U malo revolucionarnijem iskazu, haos zbog cijeg se izazivanja u ratnom stanju preti prekim sudovima. Jer, prorocanstva ovakve prirode - kakva su ovde opisivana - jednostavno nisu moguca. Njihove sporadicne podudarnosti sa istinama (Ciceron: "Najbolji prorok je onaj koji najbolje pogadja") duguju se samo slucajnostima, ali najcesce samo bude lazne nade, pogubni fanatizam i lazni patriotizam...

Zbog toga, goni proroke! Cim vidis proroka, vici: ua, prorok!

Jer, mnogo bi bolje, korisnije i delotvornije bilo da umesto proroka pred narod izadje onaj ko zna pouzdanije cinjenice i ko mu ih moze saopstiti - a narod ce tada umeti (ta toliko je puta to ponovljeno!) da shvati gde je istina.

Sto se rat vise produzuje, prorocka bratija sve vise se umnozava i hvata svoje mesto. Tehnologija se promenila - vise ne torbare po kucama, sad imaju svoje stolice po redakcijama dnevnih i nedeljnih listova, u televizijskim kucama i radijskim centrima. Svako malo iskoci neko od njih i isprorokuje da ce se ovaj rat zavrsiti tad i tad... a tad i tad prodje, rat se nastavi, traje - i nikom nista

DjORDjE DIMITRIJEVIC