POMORAVLJE

U velikom srpskom turistickom centru i lecilistu bilo je i sto hiljada gostiju godisnje. Rat je ucinio da sada bude skloniste za mnoge stanovnike okolnih mesta i Kosova

Putovanje za Vrnjacku banju nema vise onu dozu opustenosti. Svakodnevna bombardovanja promenila su trasu autobusima koji idu prema tom delu Pomoravlja. Zadrzavanja u Kragujevcu i Kraljevu, narocito, svedena su na najmanju meru. Preostali mostovi prelaze se brzo i s velikim rizikom jer avijacija NATO-a ne bira mesto i vreme. Mnoga sela u ovom podrucju pretrpela su velika razaranja, to je utisak koji se stice pogledom iz autobusa.

Ogromne stete

Setnja parkovima Vrnjacke Banje navodi vas na pomisao da je priroda sebi dala velikog oduska. No, vremena su drugacija. Cini se, prema pricama lokalnih mestana, nikada toliki nemir nije bio unet u ovaj kraj. Oglasavanje sirena, potmule kao i jake detonacije iz pravca Kraljeva, zvuci bombardera i njihovo probijanje zvucnog zida postali su svakodnevica. Lekoviti izvori mineralnih voda ogranicili su rad do 18 sati. Nema muzike sa terasa kompleksa hotela, a kafici rade do 8 sati uvece. Na popularnoj strafti nedostaje ona razdragana i vesela guzva.

Rodoljub Dzamic, predsednik SO Vrnjacka Banja, kaze nam da ce stete biti merene milionima dinara. "To ce se najvise osetiti u saobracaju, trgovini, zanatstvu, usluznim delatnostima. Zbog praznih hotela nece biti prihoda od boravisnih taksi, poreza", kaze Dzamic. Godisnje je, prema njegovim recima, bilo i po sto hiljada gostiju. Ove godine se ocekivalo i vise. Kao predsednik Udruzenja banjskih i klimatskih mesta, Dzamic nam kaze da je izmedju 12. i 15. maja trebalo da se odrzi berza banja na kojoj bi se izaslo s turistickom ponudom. "Republicka vlada je posle duzeg vremena ispunila zahteve za davanje stimulativnih mera za razvoj turizma. Dobili smo i olaksice za opremanje hotelskih i turistickih objekata, a trebalo je i da pocne sa radom Odeljenje za hotelijerstvo - Ekonomskog fakulteta u Beogradu", rekao nam je Dzamic. Festival TV drame, sportske manifestacije, naucni simpozijumi, dovedeni su u pitanje. I pored toga sto je veliki broj ljudi angazovan u odbrani zemlje, banjski parkovi, cvetne povrsine i drvoredi se redovno odrzavaju bez obzira na probleme s naftom i gorivom. Od privrednih kapaciteta najvise posla ima za "Mineralnu vodu" - Vrnjci, "Autoprevoz" i pekaru "Sumadija". Kao i u drugim gradovima u Srbiji ima i restrikcije struje.

Skloniste

Utociste u ovom kraju nasli su mnogi Srbi sa Kosova i Metohije. Oni se nalaze kod rodjaka, prijatelja a neki od njih imaju i vikendice. Veliki je i broj Srba iz Hrvatske i Republike Srpske koji su se prethodnih ratnih godina sklonili u ovom delu Srbije. Kako nam je rekao predednik opstine, njihov broj iznosi vise od dve hiljade. Istorija se, dakle, ponavlja. U Drugom svetskom ratu bila je slicna situacija. Osim nasih sunarodnika preko Drine, bilo je i Slovenaca. Nas nobelovac Ivo Andric izvestan period proveo je kod nadrealiste Marka Ristica u njegovoj porodicnoj kuci. Ali, jedna gosca zbog aktuelnosti zasluzuje posebnu paznju. Sticajem okolnosti, ona je postala jedan od gospodara zivota i smrti u ovom ratu - Medlin Olbrajt.

Americki drzavni sekretar provela je jedno leto sa svojom majkom i bakom kod Zarka Popcica, trgovca i ugostitelja, vlasnika vile "Rivijera" (danasnja zgrada Opstinskog suda). Njegov sin Ljuba Popcic, ekonomista, objasnio nam je kako je doslo do "Medlinine posete". "Moj stric Radoslav - Duja Bogdanovic, inace brat od tetke moga oca, bio je ugledan advokat i zamenik ministra pravosudja izmedju dva rata. On je zavrsio prava na Sorboni, kao i otac Medlin Olbrajt, kako sam procitao u hrvatskom casopisu 'Glorija'. To poznanstvo ucinilo je da njen otac odluci da ih skloni pred nemackom invazijom na Cehoslovacku 1939. godine u vilu 'Rivijera' u Vrnjackoj Banji. Bili su jedno leto i secam se, tada sam imao cetiri godine, da su je zvali 'Ljiljana-Jana'. Znam da mi je majka govorila pre 20-30 godina da su to 'ambasadori' o kojima bi trebalo vise da saznam. Sve je to tako teklo dok je nisam video za govornicom UN. Onda sam joj napisao pismo i poslao tri fotografije. Ona se nije javila. Znam samo da je jednoj nemackoj TV stanici rekla da se seca toga kao kroz san. Neki put u sali kazem: Prvi muskarac koga je zagrlila bio je Srbin.

Zlocin na dan Svete trojice

Praznik Svete trojice se slavi u mnogim mestima u ovom kraju. U nedelju 30. maja crkve su bile ispunjene narodom koji je u hramove uneo svezu zelenu travu i cvece. Bio je to i pazarni dan za mnoge. Ljudi su se spremali da podju na rucak kod prijatelja i rodjaka bez obzira na vazdusnu opasnost. U Trsteniku je bila velika litija jer je to i dan ovog grada. Radnik "Prve petoletke" Dragan Djukic pripremio je kolac za ovu priliku. Silazak Svetog duha medju apostole, koji se po obicaju slavi tri dana, obelezen je u mnogim selima u Pomoravlju. Bogdanje, Odzaci, Ratina i ostala mesta, iako izlozena opasnosti, nisu odustala ni u ovo ratno vreme od tradicije.

Onda je kao grom iz vedra neba usledio sok. U 13.20 srusen je most u Varvarinu. U tom trenutku na mostu je bio veliki broj ljudi koji su iskoristili pijacni dan u ovom mestu na obali Velike Morave. Cetiri projektila i eksplozije cule su se sirom ovog podrucja. Prema prvim izvestajima lokalnih medija, poginulo je 11, a tesko i lakse je ranjeno 40 ljudi. Prema kazivanjima ocevidaca, posle prvog udara, ljudi koji su se zatekli u okolini potrcali su da spasu unesrecene, a onda je usledio jos jedan udar. Mnogi automobili su zavrsili u reci, bezivotna tela razbacana. Kazu da je na mostu bilo i dece. Mnogi strahuju da ima mnogo vise zrtava. U potragu su krenule spasilacke i ronilacke ekipe.

Ovaj zlocin vratio je sve na dno realnosti. Nema mira ni kad je praznik. Iako neki saljivi mestani kazu da "nas je NATO sve dobro upoznao iz vazduha", mnogo je gorcine i zabrinutosti u dusama nasih Moravaca.

VLADIMIR MARTINOVIC