OPSTANAK

Dok lete projektili, kucni ljubimci kriju se ispod stola, stanovnici Zoo vrta jedu svoje mlade, svinje umiru od straha, a krave zaboravljaju na parenje

Jednom beogradskom psu, koji je prestao da jede, malaksao i ucutao se, veterinar je ovih dana propisao bensedin - zbog stresa. Ljubimac je, izmucen cestim potresima i zvucnim efektima, pao u depresiju.

Zivotinje, ove srpske, prolaze kroz agoniju malo poznatu njihovim srodnicima iz drugih zemalja. Mada je svaka zivotinja u stanju da predoseti prirodnu katastrofu i da se na neki nacin pripremi za odbranu, najcesce sakrivajuci se, katastrofe iza kojih stoji ruka homo sapiens-a, ostavljaju ih potpuno bespomocne. Vlasnici kazu da ne moraju ni da cuju sirenu, jer macka je vec ispod kreveta, pas zavija, a ptica lomi krila i noge leteci po kavezu. To sto zivotinje reaguju na zvuk aviona bar deset minuta pre coveka objasnjava se izostrenijim sluhom, ali i vecom osetljivoscu na beta mozdane talase cija je frekvencija slicna onoj koju ima savremeno naoruzanje.

"Postoji razlika izmedju kucnih i dvorisnih zivotinja, koje su sacuvale instinkt pa su manje uplasene, dok kucne uglavnom upijaju atmosferu oko sebe i osecaju psihozu vlasnika. Narocito je stresno ako ih ostavljaju same kada idu u sklonista, mada se oni koji imaju zivotinje uglavnom manje plase i retko odlaze u podrume. U vreme uzbune ljudi setaju pse i to je i njima terapija" kaze Nikola Stefanovic veterinar ("Vidikovac" Rakovica).

Kako su se prvi dani napada na nasu zemlju poklopili sa periodom vakcinacije pasa protiv krpelja, vecina ljudi nije odvela svoje ljubimce veterinaru, a oni koji nisu vakcinisani verovatno su uginuli.

Pocelo je masovno poklanjanje pasa, velikih i malih, starih i mladih, rasnih, pedigriranih... Vlasnici vise ne mogu o njima da brinu: ili su otisli u inostranstvo ili nemaju novca. Sve cesce trazi se i eutanazija, a broj pasa izbacenih na ulicu drasticno se povecava.

Lutalice su uglavnom pobegle iz "ugrozenih podrucja" i sve ih je vise u centru grada. Posto im je instinkt sacuvan, osetljiviji su na zvuke. Iako nisu upuceni na coveka, ispostavilo se, manje su agresivni. Znatno je veci broj povreda od ujeda pasa sa vlasnikom jer se uznemirenost ljudi prenela i na njih. Spomenik demokratiji

Oni koji ipak nisu spremni da svoje ljubimce puste na ulicu, obracaju se cesto Zooloskom vrtu koji, bez struje i vode, nije u stanju da sacuva ni svoje zivotinje.

"Nestankom struje ovde je ugaseno mnogo zivota, prvenstveno zbog inkubatora u kojima su jaja retkih, ugrozenih vrsta. Jaja emua cuvali smo 60 dana i trebalo je jos dva, ali je nestalo struje i nisu se izlegli. Cuvamo ih u friziderima kao sponmenik svetskoj demokratiji... Ti uginuli emui nisu embrioni, oni samo sto nisu ugledali ovaj svet, a mozda je i bolje sto ga nisu ugledali", kaze Vuk Bojovic, direktor Beo zoo vrta.

Zbog promene temperature jaja koja su bila pod zenkom zmije nisu se izlegla, orlovi, koji jednom godisnje snesu jaje, lezali su na njemu a onda ga ostavili...

U noci kada je bombardovan Generalstab, vrt je ostao bez mnogih mladunaca. Kanadska i evropska vucica ubile su svoje mlade, sova usara (prethodnih godina othranjivala je po cetiri, pet mladih) pojela je dva a ostale ubila, velika bela caplja, koja je vec othranila svoje potomke, ubila ih je kljunom, a tigrica je pojela dva svoja tigrica stara tri dana. Preostala dva prihvatila je koza Greta, ali specijalno mleko koje je neophodno za njihov opstanak stiglo je iz Francuske dva dana posto su uginuli. "Verovatno ih je na to naterao strah i neka njihova vizija da nema egzistencije, da nema boljitka, jer sve su one bile fantasticne majke koje su vec ranije donosile mladunce i othranjivale ih. Malo utehe nam je dala sova jer je ponovo snela jaja, jos ih cuva i ne znamo koliko ih je..."

Tigar Princ od stresa je poceo da jede sopstvene sape, pricu o njemu prenela je americka tv stanica CNN, pa se od tada mnogi javljaju da pomognu. Konkretnu pomoc ponudio je za sada samo becki vrt koji je pomagao i u vreme sankcija ali je, kao i uvek, pitanje kako ce se tovar transportovati.

Nekoliko dana vrt je bio i bez vode. Foka se u praznom bazenu kretala kao gusenica, a labudovi, patke i guske su se koprcali na suvom. Nilski konji, kojima se bez vode otvaraju rane na kozi, bili su toliko iscrpljeni da su poceli da piju svoj urin. Gradska cistoca nije uspela da obezbedi vise od jedne cisterne (nema goriva za prevoz) pa su zivotinje polivane prljavom vodom donosenom iz bara. Meso u hladnjacama se pokvarilo, a ono koje gradjani donose iz svojih pokvarenih zamrzivaca toliko smrdi da nijedna zivotinja nece da ga jede.

Na divlje zvuke iz vazduha, divlji svet Zoo vrta uzvraca kricima, narocito nocu, kad se sve zivotinje uznemire. Prvi alarmiraju paunovi koji osecaju svaki prelet preko neba, onda im se prikljucuju vukovi, lavovi, za njima svi ostali.

Najsvetliji junak ove price je beli patak. On jedini odoleva opstoj panici jer ga detonacije takoreci uzbudjuju. Dok lete "tomahavci" on se intenzivno pari ne birajuci da li je u pitanju zenka ili muzjak. Uhvati, pa baci

U narodu se prica kako cemo zbog ekoloske katastrofe ostati i bez slobodnih zivotinja, narocito ptica. Prica o tome da su sume i gnezda popuno unistena, da ptice beze sa ovih prostora, kao i da je poremecen koridor evropskim pticama koje su ovuda prolazile i koje ce sada traziti druge puteve, mozda nije bez osnova, ali strucnjaci je jos nisu potvrdili.

U Prirodnjackom muzeju smatraju da nema vece opasnosti. Ptice se zbog detonacija uplase u trenutku, ali je u beogradskoj Banjickoj sumi i u Kosutnjaku za sada sve uglavnom uobicajeno. "Ljudi govore da ima mnogo izbacenih ptica iz gnezda ali ovo je doba godine kada se to i inace desava. Takodje je i za smukove normalno da sada izlaze i ne radi se o nekom prevremenom pojavljivanju kako neki zakljucuju", kaze dr Vojislav Vasic direktor Prirodnjackog muzeja. Ptice mogu da promene "lokal" - ili im se ne svidja ili su jake detonacije, ali to ne znaci da se nece vratiti. One na buku mogu i da se naviknu, kao one koje zive pored kamenoloma ili oko aerodroma, gde cak cesto ima problema jer ptice nece da se sklone sa piste.

Ptice napustaju mesta gde su vazduh i voda zagadjeni pa nemaju ni hrane. Kad do toga dodje, onda su vec i ljudi u opasnosti...

Pouzdano je samo da u naredna dva, tri meseca ne bi trebalo jesti ribu, sto je i zvanicno zabranjeno. Koliko ce brzo opadati koncentracija otrova akumuliranih u fauni kojom se riba hrani, niko jos ne moze da pruzi pouzdane prognoze. Pecarosi, ipak, ne odustaju od svojih aktivnosti. U Beogradu se peca nizvodno od Brankovog mosta, u Batajnici kod ciglane i, kazu, riba "radi" ovih dana... U svetu poznati sport "uhvati pa baci" kod nas postaje sve popularniji - ljudi uglavnom svoj ulov vracaju u vodu... Zemaljski problem

Zivotinje koje se nisu "kvalifikovale" za kucne ljubimce ili ukras prirode, one koje se gaje samo zbog ljudske ishrane, po svemu sudeci, najgore ce proci.

U velikim torovima, gde je smesteno od 100 do 300 svinja, pojavio se kanibalizam, narocito medju velikim tovljenicima od oko 100 kilograma. Inace kanibalizam se javlja kad se spoje razlicita legla. Napadi medju svinjama povecali su se posle prvog zemljotresa a sada narocito uzeli maha.

Kao izuzetno inteligentne zivotinje, svinje su veoma osetljive na stres. Neke rase su toliko osetljive da prilikom utovara, kad se uobicajeno koriste elektrosokovi, neke uginu. Probijanje zvucnog zida ima slican efekat. Samo za nedelju dana u jednom toru oko deset tovljenika i dve krmace nadjeni su mrtvi.

Prema recima Jelice Bugarski, veterinara iz Sapca, agresivnost zenki prilikom prascenja primecena je u 60 odsto slucajeva, narocito kad su u pitanju prvopraskinje. Ukoliko se ne primeni dovoljno narkotika da se oprase, majka zadavi mladunce. Povecan je i broj uginuca plodova u telu, pa se umesto 11 do 15 prasica, na svet iznese jedan ili dva.

Vec je bilo deset slucajeva da pred prascenje krmace odbijaju hranu, pa su prehranjivane infuzijom, a njihovi mladi, posle sedam do deset dana zivota, takodje su vestacki hranjeni.

"Problem su i zvucni efekti, a i 'zemljani problemi', nedostatak struje i vode, jer svinje nemaju termoregulativni centar, one zive u uslovima koje im covek obezbedi, takodje i nedostatak komponenti za pravljenje koncentrata, sto utice i na prirast i na kvalitet mesa", kaze Jelica Bugarski.

Proizvodnja stocne hrane (riblje brasno, suncokretova sacma, mleko u prahu neophodno za svinje) ili je stala ili se tesko transposrtuje u sva mesta. Tako se i period tova, koji se postize kvalitetnom ishranom, produzava sa pet na sedam ili osam meseci, pa se smanjuje finansijska opravdanost uzgoja.

Zbog pustanja u baste na dohranu mogucna je pojava trihinele, koja je vec nadjena i to kod prasica starih dva meseca... Navika

Manja seoska domacinstva u kojima su zivotinje naviknute da izlaze i prate prirodan tok, jos i mogu da se snadju, ali ne i velike farme gde je stoke naviknuta na zatvoreni prostor i vestacke preparate.

U noci kada je gadjano Pancevo, 1 800 krava u PKB-u pocelo je da skace i trese lance kojima su vezane. Ujutru je ispod njih pronadjeno dosta mleka, koje u normalnim uslovima ne moze da se pusti bez stimulansa. Medju 32 steone krave bilo je cetiri pobacaja i nekoliko embrionalnih mortaliteta (pobacaj ploda od mesec dana, koji jos nije oziveo).

Mada je sada period kad krave traze zelenu masu, hranu koja ih provocira da se pare, ove godine polna aktivnost je izostala. Stresa kod muzjaka moze da promeni proces stvaranja spermatozoida, utice na smanjenje kvaliteta sperme i zelju za parenjem.

"Svaka farma ima svoj agregat koji radi na naftu, ali kad nema nafte, neophodna je rucna muza. Medjutim, tesko je zameniti aparat koji za deset minuta izmuze oko 20 do 30 litara", kaze Dejan Vukovic veterinar u PKB-u. Ukoliko se muza ne bude obavljala kako treba, mogu da se jave upale, bakterije.. I sve u svemu sto smo pili mleko pili smo...

Zivotinje divlje i pitome, korisne i "beskorisne", one o kojima brinemo i one o kojima ne brinemo, placaju za gresku svojih predaka koji su, veoma nesmotreno, izabrali za staniste mesto sasvim nepovoljnog geostrateskog polozaja. Strah, panika i stres prate ih koliko i njihove gospodare i uzgajivace koji im, izgleda, sve manje mogu pomoci.

Plemenite vrste, koje jos veruju ljudima za sada se najbolje drze. Na beogradskom hipodromu nedeljom se redovno odrzavaju trke. Uzgajivaci i vlasnici kazu da se zivotinje uznemire kada pocne bombardovanje, reaguju na zvuk i okrecu glavu u pravcu iz koga ce malo kasnije da doleti avion, ali osim toga nikakvih promena nema. Stalski momak koji ih priprema za izlazak na stazu odmahuje rukom i kaze: "Predje sve to u naviku, ko i kod ljudi."

Ivana Jankovic