PISCI I RAT

Dok od drugih traze da otadzbinu "brane oruzjem", neki srpski pisci ratovali bi samo oruzjem od kojeg se ne gine

Ako se iotkud, u ovom ratu i u onim ranijim medjuplemenskim obracunima na tlu avnojske Jugoslavije, daleko od fronta, gde se ne puca i ne gine, nametala jednoobraznost i propisivala mera patriotizma, onda je to, svakako na prvom mestu, bilo iz "kuce" srpskih pisaca, sa razglasene adrese Francuska 7 u Beogradu. Po verbalistickoj grmljavini i samozatajnosti izgledalo je na momente da se front primakao na sam prag Francuske 7 ili da ce, ne daj boze, istoga casa svi pisci obuci uniforme i zatraziti ratne rasporede.

Podrazumeva se, naravno, da u ovoj, kao i u svakoj drugoj generalizaciji ima preterivanja. I da je u zgradi Udruzenja knjizevnika Srbije, uz kakofonicnu mesavinu ratnohuskackih tirada, izgovoreno i dosta iskrenih, trezvenih i odmerenih antiratnih poruka koje izrazavaju nasu kolektivnu egzistencijalnu strepnju i opomenu bahatim svetskim mocnicima. To, uprkos onim nepozeljnim nusproduktima, daje smisao okupljanjima i protestima koji u Francuskoj 7 traju gotovo neprekidno otkad je pocela agresija NATO snaga na nasu zemlju. Uvek se, uostalom, pateticno govorilo da su pisci probudjena savest covecanstva i humanisticka nacela koja oni zastupaju zaista su cesto bila nadmocnija od snage oruzja i okupatorskih armija.

Takvom moralnom legitimisanju srpskih pisaca moralo bi zato biti strano militaristicko podgrevanje javnog mnjenja i ratnohuskacko ponasanje ali, nazalost, mikrofonima u Francuskoj 7 cesto su najblizi oni koji su za ostvarivanje uzvisenih ciljeva, u ime kojih govore, spremni da zrtvuju jedino tudje zivote. I ciji se patriotizam, dok nam bombe i ovde nisu pocele da padaju na glave, svodio na ratni turizam u trouglu Beograd-Knin-Pale.

Kad i sami, kao i ostali smrtnici, dobiju poziv otadzbine da stanu na njen branik, potezu se sve moguce veze i pribegava svakojakoj verbalnoj ekvilibristici, pa cak i moralnoj kompromitaciji, da bi se vojna obaveza izbegla i ostalo u sigurnoj prestonickoj zavetrini.

Tako je jedan od dezurnih huskaca u Francuskoj 7 i donedavno desna ruka ozloglasenog bivseg dekana Filoloskog fakulteta u optuzivanju najvidjenijih srpskih intelektualaca i naucnika za izdajstvo (hrvatska peta kolona medju Srbima) smislio krilaticu da se "otadzbina brani oruzjem, ali i oruzjem istine". I, opredeljujuci se za "oruzje istine", isposlovao da mu poziv za istinsku vojnu mobilizaciju - sto je znacilo odlazak na neki stvarni ratni polozaj - bude zamenjen proizvodjenjem u "oficira za vezu" izmedju Uprave Udruzenja knjizevnika i vojnih vlasti u Beogradu. Pisci, koji po carsiji podrugljivo pronose pricu o ovom moralnom dezerterstvu, kazu da je za ovog njihovog kolegu prva linija fronta postavljena ispred Francuske 7 iz koje je p(r)ozivao druge da krenu u rat na Kosovu. I, treba li reci, zgrazavaju se nad takvom amoralnoscu. Ali, ne dajuci za to ni tri grosa, ovaj branilac praga Francuske 7 nastupio je ovih dana u atrijumu Narodnog muzeja na svecanosti "Otadzbina je sunce zivota" i odrzao vatreni patriotski govor u kojem je pozvao i ostale pisce i umetnike da poput njega pojure u borbu za slobodu. Jer, zaboga, otadzbina se brani i "oruzjem istine" a on je njen naj(sam)ovlasceniji zastupnik. I sa potvrdom vojnih vlasti.

Ponasanje slicnog "branioca" nacije i otadzbine predmet je najnovijeg, i verovatno prvog ratnog protestnog saopstenja Srpskog PEN centra. Protestuje se, da ne duzimo pricu, "zbog opakih insinuacija izrecenih na racun uglednih srpskih intelektualaca i pisaca prof. Vojina Dimitrijevica, Filipa Davida i Biljane Srbljanovic u tekstu Tanjugovog dopisnika iz Rima Dragosa Kalajica" objavljenog u "Politici" od 27. maja. A u odgovoru prof. Dimitrijevica, objavljenom u banjaluckom "Reporteru", kaze se s pravom da se "ponavlja stara prica da ratni huskaci nikada ne idu u rat, misli se na onaj pravi, u kome se gube glava i udovi, a u koji druge guraju. Mozda je sada u uniformi mnogi lakoverni gledalac TV Palme, koji je pre porno-filma pratio Kalajiceve ratne poklice; sam strateg Dragos, koji ni vojsku nije sluzio, na 'ratnom je zadatku' u Rimu, prestonici jedne clanice NATO-a. Odande denuncira one koji nisu - kao on - hteli rat, ali za razliku od njega sede u Srbiji".

Ima, kazu upuceniji, nazalost, jos slicnih primera ovakvog moralnog dvolicnjastva medju piscima i publicistima, ali i dodaju da su ova dva svakako najreprezentativnija.

SAVA DAUTOVIC