2529, jun 17 1999

ISTRAZIVANJE NIN-A

MIROVA POBEDA

Rezultati nase ankete pokazuju skoro dve trecine ispitanika podrzava mirovni sporazum, manje od polovine misli da smo pobedili, a samo nesto vise od trecine da je Ahtisarijev plan bolji od Rambujea

Pre tacno tri meseca, istrazivaci NIN zapitali su predstavnike javnog mnjenja da li ce Jugoslavija biti bombardovana, ocekuju li u tom slucaju pomoc brace Rusa i ko ce, ako do rata uopste dodje, na kraju trijumfovati. Tada je cak 79.5 odsto ispitanika odgovorilo da nas NATO nece bombardovati, a ako do toga, ipak, dodje skoro dve trecine njih (62,5) odsto verovalo je da ce nas Rusi braniti. Iako se u medjuvremenu pokazalo da javno mnjenje nije previse pouzdano, odgovor na jedno pitanje u obe ankete bio je potpuno identican. Pre i posle rata, tacno 46 odsto ispitanika je reklo da ce SRJ pobediti i da je pobedila NATO. Od 13. marta do 12.juna dogodio se prvi zvanicni rat NATO, poremeceni su odnosi Zapada i Istoka, pogazeni su i zatim rehabilitovani principi medjunarodnog prava, ali, ipak, nisu u pravu geostratezi koji tvrde da nista vise nece biti isto. Isto je javno mnjenje u Srbiji.

Istrazivanja javnog pulsa vodjena za vreme ratova bi svakako mogla da posluze kao potvrda dubokomislene tvrdnje u kojoj se kaze da dok sirene zavijaju muze gospodina Galupa, boga politickih nauka ovog veka, nisu previse raspolozene za razgovor. Tako je martovsko istrazivanje obelezeno rekordnim brojem odbijanja ucesca u anketi i gotovo cementiranjem stava prema kome smo svi jedna armija, sposobna da celom svetu pokaze sta smo i ko smo. Dve nedelje uoci velikoj jubileja, 610 godina od kosovske bitke, i svega nekoliko dana nakon proslave jos jedne istorijske bitke, analiticari imaju varljivi utisak da se gradjani polako oslobadjaju slika na kojima se nalaze nekakve izgorele zgrade, poruseni mostovi i zene u crnini. Spremniji su na razgovor sa nepoznatom osobom o kljucnim politickim pitanjima. Odgovori, koji su ranije umeli da budu vaistinu zivopisni, zestoki i lascivni, sada se sve manje oslanjaju na jake prideve i slabasni razum.

Varljiva katarza

Osobe ogrezle u optimizmu spremne su da poveruju da ce Srbi, kao i braca Grci nekada davno, posle rata i stradanja doziveti katarzu. Vecina gradjana nije pretrpela direktne posledice rata sto je u skladu sa nezvanicnom himnom ovdasnjeg pokreta otpora Mitra Mirica "Ne moze nam niko nista, jaci smo od sudbine", dok je stresove i psihicku nelagodnost osecalo 35,5 odsto. "Bojim se za bebu koju nosim", rekla je tridesetogodisnja saobracajna tehnicarka iz Subotice, dok druga sagovornica (nezaposlena, 22, Pambukovica kod Uba) kaze da se "iselila iz grada na selo". Ozbiljnije suocavanje sa ratom imala je medicinska radnica iz Bobista kod Leskovca kojoj su "poruseni prozori i vrata izbijena", dok prosvetni radnik iz Coke kaze da je "skupljao srcu". Jedan ispitanik zaista je osetio sta znaci rat, jer je kao pripadnik policije ranjen.

Na pitanje nad pitanjima da li ste saglasni sa mirovnim dokumentima, skoro dve trecina odgovorilo je potvrdno, ali ti odgovori ne smatraju da je sporazum sjajno resenje, vec manje zlo. "Da, samo da bombe ne padaju", rekla je 65-godisnja Beogradjanka, kurir u penziji, dok ga ekonomista u penziji (63) iz Golupca podrzava "jer nema bolji izbor". Staklorezac iz Coke lucidno je odgovorio da mirovni sporazum podrzava zbog mira. Medju onima koji su delimicno zadovoljni sporazumom (16,5 odsto) izgleda da je najvise skeptika koji se usudjuju da pomisle kako je sporazum iz Rambujea bio bolji ili onih koji smatraju da je nase rukovodstvo "trebalo i ranije da pristane" (nezaposlena, 33, Ruma). Da Ahtisarijeva ponuda ne predstavlja trijumf medjunarodnog prava, Ujedinjenih nacija i srpskog naroda u celini misli svaki sedmi ispitanik, ali se na osnovu nekih drugih pitanja i odgovora moze naslutiti da je nezadovoljstvo ratom i mirom nesto sirih razmera. Buldozerista (51) iz Ribara kod Sapca kaze odlucno ne mirovnom sporazum i dodaje - "ko zna na sta su pristali". Najostriji odgovor (kapitulacija!), izrekla je 32-godisnja Beogradjanka, makedonske nacionalnosti.

Trijumf duha

Javno mnjenje prati tragove zvanicne, dobro organizovane euforije kada odgovara na pitanje ko je pobedio u proteklih deset i po nedelja. Skoro polovina anketiranih (46 odsto) kaze Srbija, 26,5 odsto misli da nema pobednika, dok ima i onih defetista (cak 20,5 odsto) koji se usudjuju da kazu kako je pobedio NATO, a ne, kao sto je svima poznato, zapadne mirovne snage pod okriljem UN.

Ako se, medjutim, pazljivije pogledaju objasnjenja kako smo pobedili onda se vidi da je Srbima itekako vazna moralna pobeda ili trijumf naseg duha. "Ko je ostao ziv, taj je pobedio", precizno objasnjava kako smo pobedili saobracajna tehnicarka (30) iz Novog Zednika kod Subotice, dok poljoprivrednik iz Kravljeg Dola kod Malog Crnica koji je, opet, kod Pozarevca, nalazi stoicisticko obrazlozenje i poentira - nije heroj koji se bori, vec ko trpi. Da nema pobednika smatra komercijalista (52) iz Beograda i objasnjava da se "radi o kapitalu". Medju onima koji misle da su pobedili oni, izdvaja se misljenje nezaposlene zene iz Rume koja kaze da je "nasa politika zasluzna za pobedu NATO", a ima i neunistivih, okamenjenih pesimista koji kazu da niko nije pobedio i da ce tek biti rata (studentkinja, 21, Vladicin Han).

Gotovo istovremeno vodjena je i anketa s one strane velike bare koja je dala slicne rezultate. Prema Galupovom istrazivanju nad 1 022 punoletnih Amerikanaca, svega 40 odsto misli da su SAD u kosovskom sukobu zabelezile pobedu, dok 53 odsto misli suprotno. Ako je verovati Galupovim istrazivanjima, Srbi imaju nesto vise poverenja u svoju vladu i vojsku od Amerikanaca.

Krnja suverenost

Iako dve trecine ispitanika u NIN-ovom istrazivanju podrzava sporazum, a polovina smatra da je tim cinom oznacena pobeda Srbije nad 19 najbogatijih zemalja sveta, svega 42,5 odsto njih smatra da je SRJ sacuvala suverenitet, dok je cetvrtina uspela da pomakne granice savremene politicke teorije ocenjujuci da je nasa drzava sacuvala "delimicni suverenitet". Iako taj izraz moze izazvati izvesnu zbunjenost, nepodnosljiva lakoca postojanja suverenosti se moze videti u kolonama zanemelih srpskih izbeglica iz Prizrena, Suve Reke, Djakovice, Urosevca, koji su, sudeci prema drzavnim medijima, odlucili da pobedu nad zapadnim svetom proslave u hladnijim krajevima.

U anketi, vodjenoj dan ili dva uoci "masovnog, privremenog dislociranja Srba sa Kosova", vecina ispitanika (52 odsto) reklo je da ce Srbi ostati ("Ostace, jer tamo UN kontrolise mir", uveren je vojni invalid iz Bojnika), a 36 odsto sagovornika NIN-a smatra da ce se dogoditi kosovska "oluja". "Otici ce, kao i ovi iz Krajine", kaze sredovecna prodavacica iz Backe Topole, koja nedopustivo slabo prati rad drzavnih medija.

Zapadni mediji cinicno povezuju odlazak Srba sa navodnim ratnim zlocinima, ponavljajuci da napustaju svetinje jer ih "grize savest", zbog cega bi valjalo uporediti glas naroda sa altom Kristijane Amanpur. Dve trecine anketiranih, dakle, ne misli da su Srbi odgovorni za zlocine, 15 odsto veruje u "delimicnu" odgovornost, a 14,5 odsto kaze da su Srbi cinili ratne zlocine. "U ratu ne postoje ratni zlocinci", kaze 35-godisnji privatnik iz Cumica kod Kragujevca, a sluzbenik u penziji iz Trsica izricito odgovora - ne, mi nismo takvi. Sumnju da se nasim herojima omakla poneka greska iznosi vaspitacica koja kaze da su zlocine "mozda cinile paravojne formacije, oni su ionako siledzije".

U storiju o neodgovornosti srpskih vojnika uklapa se i vecinsko opredeljenje ispitanika da je, posle svega, moguc zivot sa Albancima, iako uzivaoci najvecih prava u Evropi ovih dana ne pokazuju zarku zelju za miroljubivom koegzistencijom. Za zajednicki zivot izjasnila se radnica, stara 47 godina iz Zrenjanina, pod uslovom da "Albanci budu dobri". Penzionisani mehanicar iz Jelasnice kod Surdulice tvrdi su se Albanci "opametili", a ispitanica iz Zitoradje pokazuje hriscansku samilost - "da, i oni su mnogo stradali". Negativni odgovori nisu obrazlagani.

Francuski zamak

Frakture po buducem birackom telu, izazvane prolecem provedenim u sklonistima, pod mostovima i pored ostalih strateskih objekata, vide se i po odgovoru na politicki korektno pitanje - da li je Srbija posle ovog rata dobila vise nego sto je nudjeno u izvesnom francuskom zamku. "Izgubili smo narod, ali je Srbija dobila mir", odgovora, poput prorocice iz Delfa, jedna domacica (58) iz Donje Race, koja se pridruzila ne malom broju anketiranih u bogohulnoj misli da je Rambuje bio bolji. Svega 38,5 odsto misli da se Srbija u ratu izborila za ono sto nije mogla u miru. Tipican odgovor daje medicinska sestra iz Zirovnice kod Remete koja tvrdi da "nismo dali Kosovo".

U kojoj meri su "homo politikusi" iz Srbije postali nepoverljivi prema ratnim liderima i mirovnim pregovaracima, govori i cinjenica da polovina ispitanika veruje da postoje tajne klauzule, dok svaki peti stanovnik zemlje Srbije (21,5) misli da su pokazani svi delovi mirovnog plana. Sve vecu popularnost dozivljava odgovor - ne znam. "Postoje tajni delovi, kao i u Dejtonu sto su postojali", kaze graficar (57) iz Beograda. Ratni vojni invalid (74) iz Dragovca kod Bojnika odbacuje svaku zlonamernu interpretaciju pomenutog istorijskog dogadjaja i svecano porucuje dusmanima - "Verujem u vladu".

Tuzni orah

Iako je jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic otvorio sezonu sveobuhvatne obnove, a na otvaranju radova u Aleksincu najavio saradnju sa evropskim zemljama, najvise ispitanika (38,5 odsto) misli da nam nijedna zemlja na planeti Zemlji nece pomoci u obnovi i, u izolacionistickom zanosu, prisecaju se izvesnih Njegosevih stihova koji se ne odnose na tvrd orah, vec na sirak tuzni. Da ce nam pomoci Rusi veruje 29,5 odsto, a zanimljivo je da 27 odsto ocekuje pomoc od zlikovacko-agresorskih zemalja (NATO). Izmedju citave serije teretnih, istorijskih pitanja o ratu i miru, potkralo se i jedno pitanje iz obicnog zivota, koje bi na konfiguraciju buduce politicke scene moglo da utice vise od svih sudbinskih odluka i dokumenata - da li se spremate za zimu ? Vise od polovine anketiranih se sprema. "Da, stedim", izjavio je vojni penzioner iz Drzine kod Pirota. "Da, skupljam drva", odgovorio je drugi savesni gradjanin, dok se za zimu ne spremaju oni koji nemaju od cega. "Sa cime ? Primila sam penziju, platila telefon. Nemam odakle, nemam sta da jedem", 76-godisnja penzionerka iz Beograda. Vaspitacica u penziji (54) smatra da je za zimske pripreme jos rano. "Prvo da ispratim decu u inostranstvo, pa polako".

BATIC BACEVIC



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.

The views expressed on this page are those of the authors and do not
represent the policy or position of the Serbian Unity Congress.