KAKAV MIR

Posle svega sto nam se dogodilo, besmisleno je novonastalo stanje proglasavati pobedom ili porazom, kaze Srecko Mihajlovic, sociolog iz Instituta za filozofiju i drustvenu teoriju u Beogradu.

Prema njegovim recima, tesko je agresiju na nasu zemlju definisati terminom - rat. "To je vise bila kaznena ekspedicija. Ginulo se samo na jednoj strani. Jedan deo nase zemlje, oficijalno suverene, nije vise pod kontrolom drzavnih organa. Drzava dakle, vise nije u stanju da kontrolise svoju celokupnu teritoriju. Iz toga sledi da je s mukom iskonstruisan mir sumnjive prirode." Nas sagovornik je i predratnu situaciju u drustvu smatrao katastroficnom; "katastroficna polja su se umnozila i tek ce se otvarati" u posleratnom periodu. Koje posledice smatrate najtezim u antropolosko-socioloskom smislu i da li su one direktno vezane za, uslovno receno, gubitak Kosova ciji je znacaj u nasoj kulturi specifican?

- Ne zelim da zvucim cinicno ali cini mi se da je ulaskom stranih trupa drzava dozivela amputaciju rak-rane. Svako ko je pred sobom posten, priznace da je kosovski problem toliko metastazirao da je zivot citavog organizma bio doveden u pitanje. No, sa tom amputacijom pitanje Kosova nije amputirano iz nasih glava. Ono ce nastaviti da zivi kao ideolosko vrednosno pitanje. Mnogi su indentitet osecali preko Kosova, preko nacije, naciona, nacionalizma... Kod njih je doslo do razaranja nacionalnog indentiteta. Sire gledano, doslo je do razaranja socijalnih indentiteta kod gradjana nase zemlje. Raspad SFRJ razorio je drzavni indentitet, taj raspad se nastavlja i osecaj izgubljenosti je sve jaci. Sta se jos podrazumeva pod socijalnim identitetom, odnosno kako ce gubici radnih mesta, kuca i seobe uticati na nas?

- Zaista se moze govoriti o razaranju ili ugrozenosti profesionalnih identiteta. Nekoliko stotina hiljada zaposlenih izgubilo je posao. Mnogi ce morati da se prekvalifikuju. Zbog svega nabrojanog moze se govoriti i o razaranju roditeljskog identiteta. Mnogi ce morati krvavo da se bore da bi deci obezbedili egzistencijalni minimum. Mislim da su ipak najgore prosle izbeglice u ovom i svim prethodnim ratovima. Napustanje doma cesto dovodi do razaranja opsteljudskog identiteta. Kakve nas promene ocekuju na politickom planu?

- Ja ne ocekujem skore i izrazite promene na politickom planu. Do njih moze da dodje na dva nacina a oba mi se u ovom trenutku cine nedostiznim. Prvi nacin pretpostavlja udruzivanje opozicionih stranaka makar sa jednim zajednickim ciljem - da se smeni vlast. Drugi moguci front borbe za demokratiju je u mogucnostima koje se javljaju razvijanjem civilnog drustva. Pre rata bilo je pokazatelja koji su govorili o mogucnosti demokratskih promena. Rat je sve to razbio u prah i pepeo. Jasno je da ce zamrznutost demokratskih procesa potrajati i posle ukidanja ratnog stanja. To nesumnjivo dokazuje i sputavanje "zelja" radikala da izadju iz vlade, odnosno veto na takvu odluku na koji se odlucio predsednik Srbije?

- Kad god se Seselj nalazio u vladi ili bio uz vlast, ova nasa zemlja gubila je i teritorije i ljude. Ne slazem se sa ocenama da je Seselj okretanjem ledja Milosevicu mogao da profitira na sledecim izborima. On je vec postigao svoj izborni maksimum. Seselj je nosilac poraza. Evropske zemlje uslovljavaju pomoc neophodnu za obnovu smenom Slobodana Milosevica. Posle svega, ocigledno je da su proevropske teznje dovedene u pitanje?

- Jedna od bitnih posledica rata jeste promena odnosa prema Evropi, evropskim tradicijama i vrednostima. Pre raspada SFRJ nas odnos prema demokratskom svetu bio je otvoreniji od drugih postkomunistickih zemalja. Posle nemilosrdnog bombardovanja medjunarodna zajednica eksplicitno trazi smenu vlasti. To je, medjutim, direktan zahtev za gradjanski rat, za vanparlamentarnu smenu sto ce nas samo jos vise udaljiti od Evrope, hteli mi to da priznamo ili ne. Nije rec o zahtevu za demokratske promene, vec je rec o zahtevu da se odredjeni ljudi smene. Ako hocemo da postujemo demokratsku proceduru, smena moze da se dogodi jedino na izborima. Kada je Kosovo u pitanju, tenzije se nisu smirile. Albanci se vracaju u svoje domove a Srbi odlaze. Odnosi izmedju njih nikada nisu bili gori. Da li je na pomolu definitivni razlaz?

- Do razlaza je davno doslo i cista je iluzija ocekivati da ce se tu nesto poboljsati, makar u dogledno vreme. Istrazivanje koje smo radili 1996. godine pokazalo je potpuni razlaz ove dve etnicke grupe na Kosovu. I jedni i drugi su jos tada tvrdili da je zajednicki zivot nemoguc i da suzivota nema. O sebi su mislili sve najbolje a o onom drugom sve najgore. Ipak, mislim da je uvek bio moguc zivot u miru. Svaka birokratska vlast to moze da obezbedi, pogotovo sto Srbija ne zeli izbeglice sa Kosova. Srbija je presiromasna. Evropa bi morala da se trgne. Ako nam ne pomogne, pretvoricemo se u crnu rupu koja ce progutati sve oko sebe.

MARIJANA MILOSAVLjEVIC