ALEKSANDROS LIKUREZOS, UGLEDNI GRCKI PRAVNIK

Krivicna odgovornost ne odnosi se samo na one koji planiraju, naredjuju i organizuju izvrsenje dela vec i na one koji ne sprecavaju ili ne kaznjavaju potcinjene kada pocine ratne zlocine

Ugledni advokat iz Atine Aleksandros Likurezos, jedan je od podnosioca zahteva Tribunalu u Hagu za podizanje optuznice protiv politickog i vojnog vrha, kao i ostalih zvanicnika NATO-a za ratne zlocine izvrsene tokom agresije na Jugoslaviju. Gospodin Likurezos je boravio prosle nedelje u Beogradu i tom prilikom je za NIN objasnio povod za ovu inicijativu i nacin na koji je docekana u Hagu.

- Kada je bombardovanje pocelo, javila su mi se tri snazna osecanja: prvo osecanje bilo je dubok bes, zato sto sam smatrao da je bombardovanje ozbiljno prekrsilo sva pravila medjunarodnog prava, drugo osecanje bilo je osramocenost, zato sto su sve kulturne i tradicionalne vrednosti zapadnog, takozvanog civilizovanog sveta ignorisane ovim cinom, i trece je bio bol, jer sam bio svestan da ce bombardovanje izazvati velike zrtve i ljudsku patnju. Osetio sam potrebu da reagujem. Na koga se tuzba konkretno odnosi?

- Nisam precizirao imena, za razliku od nekih mojih kolega, zato sto sam smatrao da to nije ispravno prema krivicnom zakoniku. Tuzio sam sve politicke i vojne lidere i sve odgovorne zvanicnike NATO-a. Posao Tribunala je da ustanovi, za svaki slucaj pojedinacno, ko je krivicno odgovoran. Smatram da se ne mogu svi lideri isto tretirati jer postoji razlika izmedju odgovornosti Blera, Solane ili Klintona, ili generala Klarka ili, na primer, ministra inostranih poslova Madjarske, koji je imao totalno drugaciji pristup. Vasa tuzba nije bila usamljena. Sa slicnom inicijativom javili su se jos neki ugledni pravnici iz sveta.

- U to vreme nisam znao da su moje kolege takodje pripremale tuzbu, jer su je podnele nesto kasnije. Preko Interneta sam stupio u kontakt sa profesorom Majklom Mandelom iz Kanade i Glenom Rangualom sa Kembridza. Uz profesora Mandela, tuzbu je potpisalo jos desetak kanadskih advokata, a moju tuzbu je potpisalo oko 6 000 Grka. Sve tri optuznice imale su isti cilj: da optuze politicki i vojni vrh NATO-a za ratne zlocine. Uporedili smo dokaze do kojih smo dosli i zakazali sastanak sa gospodjom Arbur. Posto je do sastanka doslo, koje ste dokaze predocili glavnom tuziocu Haskog tribunala?

- To su nedvosmisleni zlocini protiv civilnog stanovnistva. Naveli smo mesta na kojima su stradali civili. Takodje, poseban zlocin je kada unistite objekte koji nisu povezani sa vojnim ciljevima. Poseban zlocin je kada unistite ili ostetite spomenike kulture ili sakralne objekte - manastire, crkve i slicno. Takodje, bombardovanje zgrade televizije se smatra zlocinom, jer ona nije u funkciji vojske. Izvori dokaza su sve do cega sam mogao da dodjem (fotografije, video snimci, informacije sa Interneta...). Mladi Ranguala je sakupio i svedocanstva ocevidaca koji govore o bombardovanju bolnica u Beogradu, pijace u Nisu, kuca u Surdulici, mosta u Varvarinu. Svi ovi dogadjaji se mogu lako rekonstruisati i oni, po nasem i misljenju mnogih advokata, kojih je sve vise, predstavljaju prima facia ratni zlocin. Celnici NATO-a tvrde da su gadjali legitimne ciljeve a zrtve i rusenja koja ste pomenuli tretiraju kao "kolateralnu stetu".

- U kriminalnom delu treba razluciti dve stvari: aktus rea - znaci cinjenice, i mens rea - nameru. Arburovoj smo rekli da cinjenice imamo, do njih se, uostalom, lako moze doci, a i mens rea je takodje tu, ako se uzmu u obzir sve izjave koje su tokom bombardovanja davali zvanicnici NATO-a. Krivicna odgovornost, prema Medjunarodnom tribunalu za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji, ne odnosi se samo na one koji planiraju, naredjuju i organizuju izvrsenje dela koja se smatraju ratnim zlocinom, vec i na one koji ne preduzimaju neophodne mere da bi sprecili potcinjenog da pocini zlocine, ili ne kaznjavaju potcinjenog kada pocini ratne zlocine. Da li je gospodja Arbur prihvatila vasu argumentaciju?

- Arburova je bila veoma ljubazna i rekla nam da niko nije van njene jurisdikcije, kao glavnog tuzioca, ali i dodala da, prema pravilima suda, ona nije obavezna da objavi zahtev za optuznicu koji joj je podnesen. Pitanje je ostavila otvorenim, nije komentarisala i nije dala nikakvo obecanje. Mnogi ugledni pravnici ukazuju na dvostruke standarde Haskog tribunala, bar kada je u pitanju optuznica protiv jugoslovenskog vrha.

- Podsetio sam glavnog tuzioca da je podigla optuznicu protiv Milosevica zbog proterivanja 750 000 Albanaca sa Kosova, a nije podigla optuznicu protiv Tudjmana zbog proterivanja 500 000 Srba iz Krajine, avgusta 1995. godine. Ona je odgovorila da javnost nije reagovala na to. Da li ce cinjenica da gospodja Arbur preuzima duznost sudije Vrhovnog suda Kanade, septembra ove godine nesto promeniti? Da li se zna ko ce biti njen naslednik?

- Veoma je vazno pitanje ko ce zameniti gospodju Arbur. Prosle nedelje, u Ujedinjenim nacijama proneo se glas da ce je zameniti jedan drugi Kanadjanin. On je, nazalost, vec izrazio svoj pro-NATO stav za vreme bombardovanja, tako da se nadamo da ce ipak neko drugi biti izabran. U mom pismu Arburovoj od pre nekoliko dana napisao sam da ako zaista zeli da udje u istoriju, sada, kada odlazi, najmanje sto moze da cini jeste da podnese optuznicu protiv Tudjmana zbog proterivanja Srba. To bi zaista bio veliki trenutak u medjunarodnom pravosudju. Sta ce se desiti ukoliko vasa inicijativa bude odbijena?

- Niko nije optimista. Uprkos tome, moramo da insistiramo na nasim zahtevima. Veoma je vazno da postoji dokumentacija o ovom slucaju, jer postoji i drugi sud, a to je sud istorije, koji ce jednom presuditi. Inicijativa kao sto je ova skoro da ima formu gesta, ali mi se nadamo da cemo postici i neke realne rezultate. Sutra se moze mnogo sta promeniti u medjunarodnoj proporciji snaga i mozda ce biti nekih sudija koji ce na osnovu dokaznog materijala koji smo sakupili drugacije reagovati. Koja moralna pitanja pokrece ovakva situacija u sudu u Hagu?

- Agresija na Jugoslaviju bila je jedinstvena prilika da Tribunal pokaze da medjunarodno krivicno pravo moze da se sprovodi. Jos jednom smo shvatili da je cak i medjunarodno pravosudje, nazalost, instrument u rukama mocnih, a ne telo za sprovodjenje pravde.

Ana Otasevic