KOSOVO: CIVILNA MISIJA

Prvi pokusaji uspostavljanja civilne vlasti i uprave na Kosovu pretvorili su se u pravi - debakl

Poziv specijalnog izaslanika UN za civilnu misiju na Kosovu Serdja de Mela, upucen albanskim lekarima, koji su dali otkaze, da se vrate i prikljuce novoformiranom tripartitnom upravnom odboru Klinicko bolnickog centra u Pristini, shvacen je, izgleda, pogresno. Oni su se vratili, uz naoruzanu pratnju izbacili srpske kolege i postavili svoje rukovodstvo. Doduse, nekoliko hirurga nealbanaca zadrzali su u bolnici - kao taoce. Na slican nacin izvrseni su upadi u pristinsku Hitnu pomoc, Arheoloski muzej, benzinske pumpe, fabrike... Prvi pokusaji uspostavljanja civilne uprave na Kosovu, pretvorili su se, dakle, u debakl, sto ne treba da cudi, buduci da su i sami predstavnici medjunarodne zajednice takoreci upali na Kosovo.

Platforma koja bi trebalo da bude osnov za uspostavljanje civilne vlasti prakticno ne postoji i moze se svesti na nekoliko uopstenih recenica iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti u kojoj se, "polazeci u najvecem delu od Rambujea" navodi da je zadatak civilne uprave UN da organizuje zivot gradjana i ekonomske aktivnosti pokrajine, obezbedi povratak izbeglica, obnovu porusene pokrajine, zastitu ljudskih prava... da organizuje privremene demokratske institucije kao i da nadgleda i podrzava konsolidaciju kosovskih lokalnih institucija. Na ovom zadatku predstavnicima UN trebalo bi da se u najskorije vreme prikljuce i predstavnici OEBS-a, odnosno Evropske unije. Prvi bi, prema dokumentu iz Rambujea, svojim ljudstvom popunjavali privremenu administraciju, a drugi bi se bavili pitanjima ekonomske obnove zemlje.

"Serdjo de Melo ne radi na osnovu koncepta dogovorenog izmedju sukobljenih strana, jer takav sporazum, koliko je poznato, ne postoji. S druge strane, potcenjuje se revansizam albanskog stanovnistva akumuliran u proteklih dvanaest godina", kaze za NIN dr Dusan Janjic, koordinator Foruma za etnicke odnose. "Ocigledno je da ce na Kosovu nastati administrativni vakuum. Kako vec postoji bezbednosni vakuum (OVK je ostavljeno 90 dana da preda oruzje, a u mdjuvremenu jos nije reseno pitanje policije), to ne stvara nikakvu atmosferu stabilnosti za povratak izbeglih, ni Albanaca ni Srba, niti za izgradnju civilnih institucija."

Predstavnici medjunarodne zajednice bave se za sada procenom situacije, uspostavljanjem kontakata i "ispitivanjem terena", pri cemu je trenutno prioritet obezbedjivanje redovnog snabdevanja strujom i vodom i distribucija humanitarne pomoci. Prema recima portparola civilne misije UN Suzan Manuel, ocekuje se skori dolazak eksperata koji ce proceniti potrebe buduce administarcije i izvrsiti analizu budzeta Kosova, Srbije i SR Jugoslavije, kako bi stekli uvid u sve nacine finansiranja pokrajinske administracije! Tokom narednih dana pet kosovskih sektora (Pec, Pristina, Urosevac, Kosovska Mitrovica, Prizren) trebalo bi da dobije svoje privremene administratore, a najavljen je i pocetak rasporedjivanja snaga medjunarodne civilne policije, ciji ce prvi pripadnici doci iz BiH federacije. Misija ce, najverovatnije, uzeti pod svoje i pristinsku Radio-televiziju.

Prelazna uprava najavljuje i da ce "preduzeti neophodne korake za ponovno uspostavljanje multietnickog i demokratskog sudskog sistema na Kosovu", sto ukazuje da u reformama nece biti zaobidjen ni pravosudni sistem, cak i ako se time dovodi u pitanje suverenitet Jugoslavije. "Pitanje suvereniteta treba uputiti Savetu bezbednosti. Nasa namera je da postujemo lokalne zakone i institucije u onoj meri u kojoj oni korespondiraju sa odredbama i principima Rezolucije 1244. U svakom slucaju, za misiju je nadlezan samo Savet bezbednosti", objasnjava Kevin Kenedi, portparol Misije. U nekim zapadnim analizama, objavljenim ovih dana, za Kosovo se predlaze status protektorata. Za razliku od Bosne, smatraju analiticari, gde je dejtonski model podrazumevao samo pomoc vec postojecim insitucijama lokalne vlasti, na Kosovu se, zbog kvalitativno drugacije situacije, kao efikasniji vidi model protektorata, koji bi podrazumevao negiranje svega postojeceg i organizovanje potpuno nove administrativne strukture. "Situacija je ovde mnogo slozenija nego u Bosni. Moj je utisak da ce se na Kosovu primeniti metodologija koja je koriscena u istocnoj Slavoniji", smatra Dusan Janjic.

Prema ovom scenariju, na Kosovu bi mogao biti razvijen drukciji pravni, administrativni i, konacno, politicki ambijent (jedan od zadataka civilne misije jeste da obezbedi uslove za sprovodjenje lokalnih izbora) kojim ce biti stvoren odnos neravnoteze izmedju Republike Srbije i njene juzne pokrajine. "Pretpostavljam da ce na Kosovu doci do priblizavanja modelima zemalja Evropske unije, a kako je slican proces na pocetku i u Crnoj Gori dolazice do sve veceg raskoraka zbog stanja u Srbiji" smatra profesor Dragoljub Kavran sa beogradskog Pravnog fakulteta. i dugogodisnji ekspert UN. "Postoje dve opcije; prva, da Srbija udje u proces ubrzanih reformi, cime bi taj raskorak bio sprecen a cime bi se smanjilo i trenje i otpor koji sada postoje izmedju Srbije i Evrope. Druga varijanta bio bi pokusaj odrzanja postojece stanja u uprvi na Kosovu sto, u ovom trenutku, ne bi bilo ni realno, ni dobro. Dakle, promene koje uvodimo radi Kosova mogu znaciti spas i za Kosovo i za samu Srbiju."

Reorganizacija civilne uprave je dug proces, projekti UN obicno traju od dve do pet godina. Za "fizicku i moralnu rekonstrukciju Kosova", kako je procenio Havijer Solana, gensek NATO-a, potrebno je najmanje tri godine. Prema trenutnom odnosu snaga na terenu, ovaj tempo odgovara samo Albancima, odavno organizovanim u paradrzavne institucije sa dobrim izgledima da one uskoro prerastu u regularnu lokalnu vlast pod patronatom UN. IVANA JANKOVIC

LjUBICA GOJGIC