NEMIRNE NOCI

Za sedam nedelja bombardovanja snova su nam "obojili" strah, bes, depresija. Sanjali smo svoje najblize, aktuelne politicare, rusenje i razaranje gradova. Snovi i java bili su u istoj ravni

Snovima se pridavala i pridaje velika vaznost kao dusevnom zivotu za vreme spavanja, kako je jednom Aristotel rekao. Kad je Aleksandar Veliki posao u svoj osvajacki pohod, u njegovoj pratnji nalazili su se najcuveniji tumaci snova. Jednom prilikom grad Tir davao je snazan otpor ovom vojskovodji tako da je on hteo da prekine opsadu. Jedne noci usnio je satira kako igra u trijumfu i kad je taj san saopstio tumacima dobio je odgovor da mu je tim snom objavljena pobeda nad gradom, sto se kasnije i desilo. Mnogi u snovima vide znake za buducnost, moguca predskazanja. Nije nepoznato da su mnogi nasi ljudi pre deceniju i vise u snovima doziveli rat, razaranje, bombardovanje. Sada, kada smo sve to doziveli na javi, spavanje i snevanje bili su optereceni i natopljeni nasom brigom i strahovima vise nego ikad ranije.

Roditelji, deca

Roditelji koji imaju malu decu zalili su se uglavnom da njihovi najmiliji zele da spavaju sa njima u krevetu. Na zvuk sirene bi vristali, buncali u snu. Mnoga deca su se budila u strahu da su "neprijatelji ispred vrata stana". Profesor Defektoloskog fakulteta Zarko Trebjesanin napravio je istrazivanje o psihosocijalnim posledicama rata po decu i roditelje. "Narocito u pocetku bombardovanja ljudi nisu mogli da zaspe, a i deca su se plasila da utonu u san. Oni koji nisu mogli nocima da spavaju, kasnije su se polako navikavali na okolnosti. Kad su shvatili da ce bombardovanje potrajati i da nisu neposredno ugrozeni, poceli su da spavaju duze nego pre toga", kaze Trebjesanin. U situaciji u kojoj su nemocni, ljudi osecaju potrebu za duzim spavanjem, sto predstavlja bekstvo u snove. "U ratu se desava da ljudi sanjaju cak i lepe snove kao kompenzaciju. Oni koji su bili direktnije ugrozeni, ranjeni, svakako su imali traumatske snove. U funkciji prevladavanja strahova, ponavljanjem snova to se izivljava, izbacuje iz sebe i kao vrsta katarze dolazi do oslobadjanja od strahova", napominje Trebjesanin.

Aca (29), rezervista u PVO, ispricao nam je san koji mu se ponavljao i pre nego sto je bio mobilisan. "Sanjao sam da mi se ispod drveta nalazi zmija, a prvi put kada sam to sanjao drzao sam ruku spustenu pored kreveta i osetio strahovit bol. To isto sanjao sam i sada kad sam mobilisan." Posle tri nedelje, kad je prvi put dobio odsustvo, kaze da mu je prva reakcija posle spavanja od dva sata naglo budjenje. "Svestan sam svega sto se dogadja. Da se davim, da se gusim, da ne mogu da se probudim. Trzam glavom levo i desno i posle ko zna kakvih muka se probudim."

Lavirinti

Vlado (28), izbeglica iz BiH, kaze nam da je sanjao da u Banjaluci moze da nadje posao, ali da ne moze da nadje smestaj. "Hocu-necu, onda odem u Brcko, nigde nema zgrada oko mene. U nekom sam drustvu, nikoga ne poznajem. Sanjam prijatelja koji ne lici na sebe, idem nekim ulicama i lavirintima, ne mogu da nadjem Banjaluku." Ana (25), diplomirani filolog, govori nam da je imala konfuzne snove. "Sanjala sam da se obrusio krov na potkrovlju u kome zivim. Secam se da sam sanjala svoje prijatelje kako stojimo na Slaviji, zbunjeni u bezizlazu. Ne mozemo dalje da krenemo jer je sve razruseno." Govori nam da je sanjala prijatelje koji su se odselili, "a u snu smo zajedno u nekakvoj idili". Ana kaze da joj je baka pricala kako je prezivela bombmardovanje 6. aprila 1941. godine. "Kartala se sa prijateljicom u Karadjordjevom parku, koja je posle toga oslepela. Ja sam upravo sanjala takvu istu situaciju - kako igram karte na istom mestu sa svojom najboljom drugaricom." Kako kaze, sada kad je sve proslo ima tvrdji san bez cestog budjenja i bez pamcenja sadrzaja snova.

Baka Mira (70), kako nam se predstavila, najcesce je sanjala one koje najvise voli. "Sanjala sam svoju unuku, snaju i sina kako su negde na sigurnom." Dejan (38), privatnik sa Konjarnika, izdvaja jedan "neobican" san: "Usao sam u zgradu NBJ na Bulevaru revolucije. Portir me zaustavlja i pita - gde cu. Kako gde cu, pa ja zivim ovde!" Dragana (23), student, kaze da je u snovima bezala i skrivala se. "Sanjala sam raketu kako leti prema meni i promasuje me, kako prelazim most i padaju automobili. Neke od ovih snova sanjala sam i pre sest, sedam godina." Tanja (24), student Teoloskog instituta, ne seca se nijednog svog sna. "Svesna sam da sam vrlo malo sanjala tokom bombardovanja. Sada kad je prestalo snovi mi postaju isti kao pre bombardovanja, i normalnije spavam. Onda nisam imala vremena da razmisljam o tome." Beogradjanka koja nije htela da se predstavi, u snovima je "tragicno" dozivela aktuelnu rusku politiku. "Plakala sam sa svojim prijateljima slusajuci govor Sergeja Lavrova, ruskog ambasadora u UN." U snu je, kaze, uspela da kroz prozor svoga stana "uhvati" i krilo NATO aviona.

Odbrana psihe

Radeci na tele-apelu Crvenog krsta, dr Milan Popovic, psihijatar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, susretao se sa osetljivima, pomazuci, kako kaze, i sebi i drugima. "Za mali broj ljudi vazi Niceovo: Ono sto me nije ubilo ucinilo me je jacim. Osnovne reakcije su bile strah, bes i depresija koje su i bojile snove. Strah je cesto bio pokriven apatijom. Naoko ravnodusni, mnogi su se ljudi zalili da previse spavaju, sto znaci da ih je potiskivanje straha iscrpelo. Potiskivanje straha je cesto za nase podneblje. Patrijarhalna dimenzija je jos vrlo jaka i ona je nesto sto se jako vrednuje - sramota je za muskarca da bude kukavica. Muskarci strah potiskuju, zene ga otvorenije izrazavaju - a plase se podjednako", kaze Popovic. Njegovo iskustvo govori da su se vise javljale zene nego muskarci. Neki kad su se javljali, prema njegovim recima, navodili su brigu za stanje svoje supruge, a u stvari trazili pomoc za sebe. "O visokom nivou anksioznosti i straha, govori da je 'bensedin' bio najprodavaniji lek u apotekama. Bombardovanje je predstavljalo specificno akutnu stresnu situaciju. Neki ljudi su, srecom ne veliki broj, ispoljavali posttraumatski stresni poremecaj, ponasajuci se kao da su otrovani traumatskim dogadjajem. Stalno bi o tome govorili, sanjali bombardovanje, trudeci se da se kroz ovu prisilu ponavljanja, kako je Frojd nazivao, oslobode traume. Celo ponasanje je bilo usredsredjeno na to."

Prema Popovicevim recima, ovi ljudi su postali narkomani vesti i vrlo podlozni glasinama. "Razvili su preosetljivost na zvuk ocekujuci sirenu i avione. Strah je bio pojacan nemogucnoscu da se protivniku suprotstave licem u lice. Protivnik je bio anoniman, na visini od deset hiljada metara."

Klaustrofobija

Popovic kaze da je silazak u sklonista u mnogim ljudima probudio klaustrofobicne strahove - od skucenog prostora, od zatrpavanja. "Bilo je straha od povredjivanja, trovanja i, najcesce, strah od smrti. Oni koji su mislili na dalje posledice, plasili su se nedostatka hrane, vode i smrzavanja tokom zime. Dijapazon strahova je bio sirok - neki su bili depresivni, ne zbog sebe i porodice, vec zbog gubitka iluzija i zivotnih vrednosti na koje su se do tada oslanjali. Pocetkom ovog veka, veliki francuski humanista Ernest Renan se s pravom plasio da ljudsko drustvo ide u svom razvoju ka organizovanoj sebicnosti. Za mnoge je taj susret sa sebicnoscu, hipokrizijom i surovoscu bio svojevrstan sok", istice Popovic.

Strahovi, depresija i bes koji su isli ruku pod ruku, prema njegovim recima, uticali su na san i spavanje, jer oni odrazavaju nase emotivno stanje, nase zelje i strahove, a njihov sadrzaj se odnosi na aktuelno, na protekli dan. "Sanjalo se bombardovanje. Najcesce na takav nacin da ne izaziva veliki strah, u suprotnom bi se budili u panici. Ovo je dokaz da snovi imaju zastitnu funkciju odrzavanja spavanja. Sanjao se zivot u sklonistima, cesto kao provlacenja kroz hodnike koji su sve uzi i uzi, sto je odraz klaustrofobicnog straha. Zatim, mrko-crveni ogromni oblaci, neuspesna potraga za gas-maskom - ovo su sanjali oni koji su se bojali osiromasenog uranijuma ili drugih toksicnih gasova. Kod mladica koji se toga plasio zabelezili smo da je tokom noci sanjao da povraca, braneci se na taj nacin." Frojd je govorio da snovi sluze kao sigurnosni ventil za preoptereceni mozak, oni predstavljaju pokusaj da se smanje tenzije.

Posledice

Kod ljudi zabrinutih za buducnost, posebno depresivnih, prema njegovim recima, san je bio u sivoj boji, desavalo se da sanjaju da su u nekoj nepoznatoj zemlji, daleko od svojih najblizih, bez dokumenata, usamljeni, ili su sanjali tzv. snove neuspeha - da kasne na voz, da nisu polozili ispit koji su inace polozili. "Snovi su nas i tesili. Na primer, odrasla osoba sanja da je dete koje majka, za koju je bila jako vezana i koja je umrla, uzima u zagrljaj i tesi. Tako su se tokom bombardovanja snovi pokazali kao znacajan pokazatelj naseg dusevnog stanja i kao jedan od nacina odbrane psihe od traumatskog dogadjanja", kaze Popovic i podseca da se od 1991. godine nalazimo u hronicnoj stresnoj situaciji, a "posledice cemo tek videti".

Hoce li odgovorne u snovima pohoditi njihove zrtve?

VLADIMIR MARTINOVIC