HAG NA KOSOVU

Haski tribunal preduzima opsezne mere kako bi istrazio zlocine pocinjene nad Albancima na Kosovu. O zlocinima koje je pocinio NATO sirom Jugoslavije jos se ne izjasnjava

Iako su bombe prestale da padaju, rat se nastavlja. Sada se ratuje za istinu, ali drugim sredstvima, kako bi se mnogi krivci iz ovog rata priveli pravdi. Nisu pravnici mirovali ni tokom agresije NATO-a na Jugoslaviju, odnosno tokom 77 dana brutalnog bombardovanja. Dve vazne medjunarodne pravne institucije bavile su se kosovskom i jugoslovenskom ratnom dramom - Medjunarodni sud za ratne zlocine pocinjene na tlu bivse Jugoslavije u Hagu i Medjunarodni sud pravde, takodje u Hagu.

Kako je Kosovo proslo u Hagu, do sada, jasno je po optuznici koju je Haski tribunal podigao protiv jugoslovenskog rukovodstva i stava o "nenadleznosti" koji je zauzeo Medjunarodni sud pravde povodom jugoslovenskog zahteva da NATO obustavi agresiju na Jugoslaviju. Mnogi pravnici su ove odluke proglasili jednostranim i u sluzbi sile i moci. Hoce li "dolazak Haga na Kosovo" izmeniti dosadasnju sliku medjunarodne pravde?

Za sada se istrage i dalje krecu samo u jednom pravcu. Prvi timovi patologa, predvodjeni haskim istraziteljima, vec pristizu na Kosovo posto su medjunarodne snage dale "zeleno svetlo" za pocetak istraziteljskih aktivnosti.

Kosovo ce posetiti i glavni tuzilac Tribunala Luis Arbur, kojoj ova duznost prestaje 15. septembra, posto je imenovana za sudiju Vrhovnog suda Kanade. I pored brojnih timova istrazitelja i forenzicara, koje su na raspolaganje Tribunalu stavile brojne drzave, marljivi i azurni glavni tuzilac je od generalnog sekretara UN Kofija Anana zatrazila 300 dodatnih patologa. Arburova trazi brzu akciju, navodeci da iskustva iz Bosne pokazuju da je za istragu za ratne zlocine nekada trebalo i nekoliko meseci, cak godina, jer su cinjenice i dokazi sa mesta zlocina bili unisteni ili izgubljeni. U istragu ce biti ukljuceni cak i timovi strucnjaka za sudsku medicinu Interpola i americkog Federalnog istraznog biroa (FBI). Akcija tribunala je dobila i snaznu medijsku podrsku - na americkoj TV stanici CNN stalno se vrti karta Kosova na kojoj navodnih grobnicama ima vise nego srpskih manastira.

S druge strane, Haski tribunal ostaje nem pred mnogobrojnim zlocinima ima NATO-a tokom agresije na Jugoslaviju.

I pored niza dosadasnjih propusta (najnoviji - jos jedna greska u utvrdjivanju identiteta prilikom nedavnog hapsenja Dragana Kolundzije kod Prijedora) i optuzbi da je Tribunal iskljucivo politicka a ne pravosudna institucija, koja sluzi interesima nekih velikih sila, strucnjaci iz mnogih zemalja su, postujuci pre svega Statut tog suda, podneli niz prijava i tuzbi sa veoma iscrpnim dokaznim materijalima o ratnim zlocinima koje je NATO pocinio.

U Kanadi je, tokom rata, cak osnovan Komitet za zaustavljanje ucesca Kanade u ratu protiv Jugoslavije, u kojem su angazovani najugledniji kanadski strucnjaci i javne licnosti poput Majkla Mendela, profesora prava na Univerzitetu Jork u Torontu, i Rolanda Kita, penzionisanog oficira kanadske vojske i bivseg direktora kancelarije Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu. Ovaj komitet je uputio svojoj zemljakinji Luiz Arbur tuzbu protiv cak 67 lica koje smatra najodgovornijim za teske zlocine koje je NATO cinio agresijom na SRJ. Na spisku tuzenih su predsednici, premijeri, ministri inostranih poslova i ministri odbrane svih 19 zemalja clanica NATO-a, kao i devet vojnih i civilnih funkcionera.

Tuzbu su podneli i americki strucnjaci u okviru Panamericke asocijacije pravnika, a Pokret za unapredjivanje medjunarodnog prava iz Velike Britanije tuzio je tribunalu celne ljude svoje zemlje - Tonija Blera, Robina Kuka i Dzordza Robertsona...

U svim optuznim zhtevima, pored nelegalnosti vazdusnih udara, NATO se optuzuje za smisljeno ubijanje civila, nekontrolisano unistavanje imovine (koja nije vojna), gradova, mesta i sela, upotrebu zatrovanog oruzja i oruzja namenjenog da izazove nepotrebne patnje (kasetne bombe, oruzje sa osiromasenim uranijumom, bombardovanje petrohemije i sistematsko unistavanje zivotne sredine...). Aleksandar Tantelbaum, iz Americke asocijacije pravnika, predocio je nepostovanje principa proporcionalnosti bombardovanjem sa velikih visina da bi se zastitili piloti NATO-a, cime su izazvane velike "kolateralne zrtve".

Jedan od kanadskih advokata je izjavio: "Ovo ce biti precizan test koji ce pokazati da li pravo jos sluzi sacici mocnih, ili pravdi!"

Ipak, malo je optimista kada je u pitanju Haski tribunal i njegova doslednost u ostvarivanju pravde. "Mi podsecamo na privatne detektive koji su otkrili seriju ubistava i sakupili veliki broj dokaza o zlocinima i njegovim pociniocima. Sve sto mozemo jeste da predamo ove dokaze policiji ili sudu. Ako nas oni ignorisu, sta nam preostaje?", kaze za NIN Andre Savik, predsednik norveske Organizacije za pomoc Balkanu i jedan od clanova tima koji je nedavno primila Luis Arbur. "Covek ne moze da ostane slep na politicku realnost. Tribunal je osnovan za sudjenje gradjanima bivse Jugoslavije, i pitanje je da li bi ikada bio osnovan da su lideri NATO-a mogli da pretpostave da ce se okrenuti protiv njih. Cinjenica da se sudija Arbur javno pojavila sa nekoliko lidera NATO-a, kao sto je drzavni sekretar SAD Medlin Olbrajt, ne govori mnogo o nezavisnosti Tribunala. Glavni tuzilac ne bi smela da se mesa sa ljudima koji su optuzeni za ratne zlocine."

Zemlje clanice NATO-a su obezbedile potrebna sredstva za uspostavljanje Tribunala i njegovo funkcionisanje i malo je verovatno da ce se Tribunal usuditi da se celnicima tih zemalja suprotstavi. Ili, kako je to metaforicno rekao Robert Hajden, direktor Centra za ruske i istocnoevropske studije u Pitsburgu: "Ko je platio gajde, slusace muziku."

Za sada je za zlocine NATO-a nadlezan samo Haski tribunal, ali strucnjaci ukazuju da se za NATO ipak mora osnovati poseban krivicni sud, poput onog u Nirnbergu koji je posle Drugog svetskog rata sudio glavnim ratnim zlocincima sila Osovine. Ideju je podrzao i nekadasnji tuzilac Nirnberskog suda u procesima protiv nacistickih zlocinaca Volter Dz. Rokler, sada poznati americki advokat. Vec su formirane i komisije za istragu ratnih zlocina americke vlade i NATO-a. Jednu je formirao americki Medjunarodni akcioni centar, na cijem celu se nalazi bivsi americki vrhovni tuzilac Remzi Klark, a druga je osnovana u Rusiji. U istrazi ce ucestvovati mnogi ugledni medjunarodni pravnici i advokati, eksperti za razne oblasti - od svetskog pravnog poretka pa do sudskih vestaka i strucnjaka za covekovu okolinu.

Za ugrozavanje svih osnovnih ljudskih prava u SRJ nadlezan je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, kao i nacionalni sudovi zemalja koje su ucestvovale u agresiji. Nemacki advokati Folkman Ros i Jirgen Tehnau obavestili su jugoslovenske gradjane da je njihova advokatska kancelarija spremna da kod nemackih vlasti ulozi zahtev za naknadu stete od SR Nemacke zbog unistenja privatnih kuca, stanova i drugih predmeta na drzavnoj teritoriji SRJ.

Za to vreme na Kosovu horde terorista UCK nastavljaju da ubijaju i kidnapuju Srbe, unistavaju ili odnose njihovu imovinu. Haski tribunal cuti. On trazi grobnice ubijenih Albanaca. Njih ne zanimaju mnogobrojne kasetne bombe koje je NATO posejao po Kosovu. U jednom demontirnju ovih projektila u selu Negrovce, nadomak Pristine, stradala su i dva britanska vojnika Gurke. Iako je KFOR izjavio da se radi o bombama NATO-a, britanski premijer Toni Bler je cinicno prokomentarisao da se radi o bombama koje su postavile Miloseviceve trupe.

"Hag na Kosovu" najbolje komentarise francuski strucnjak za vojno pravo i predsednik Vojnog suda Prve divizije pukovnik Lik Hafner: "Samo se porazenima sudi i samo se porazeni kaznjavaju, dok je pobednicima sve dozvoljeno i iskljucena svaka njihova krivica. Zato i imamo samo polovicnu pravdu."

SLOBODAN IKONIC