OTAC SAVA, MONAH MANASTIRA DECANI

Bilo je raznih oruzanih formacija koje su, nazalost, ucestvovale u masovnom proterivanju stanovnistva koje u najvecem broju slucajeva nije bezalo

Otac Sava, monah manastira Decani, sekretar je vladike rasko-prizrenskog Artemija i aktivan ucesnik u kontaktima Srpske pravoslavne crkve sa predstavnicima medjunarodne zajednice. Neosporan moralni autoritet, otac Sava za NIN govori o izuzeteno vaznoj i delikatnoj temi: zlocinima cinjenim nad Albancima.

Razgovor je vodjen pre sastanka i sporazuma delegacije Crkve i Srba sa Kosova sa albanskom zajednicom predvodjenom Hasimom Tacijem, i velikih nereda povodom obelezavanja godisnjice "Kacanickog ustava".

Na konferenciji za novinare u Pristini otac Sava je rekao da je u poslednjim danima povlacenja Vojske i paravojnih snaga iz oblasti Decana "pravljen haos. Za NIN to pojasnjava:

- Opstinske vlasti iz Djakovice, Decana i Peci, prakticno, bezglavo su pobegle. Ostavili su narod da placa njihove prljave racune koje su napravili, narocito u poslednja dva meseca, zbog nasilja koje su organizovano sa beogradskim rezimom provodili kako nad kosovskim Albancima, tako i nad Srbima kojima su poslednjih dana takodje pljackani stanovi i koji su isto tako zlostavljani. Govorim o nasiljima i krsenju ljudskih prava koje su cinili pripadnici Milosevicevih snaga. Izbegavam rec srpski rezim, tu rec ne koristim za svakoga i sve sto se desava, jer ovo nije radjeno u ime srpskog naroda, vec u ime grupe ljudi koja je obmanula i zavela u katastrofu narod koji ovo nije zeleo niti zeli. Taj izraz je najprecizniji jer je iza njega sve ono sto se nalazilo u jednom procesu koji nije bio pod potpunom kontrolom, ali izuzima u potpunosti institucije kao sto su Vojska Jugoslavije i druge. Hocu da kazem da je bilo raznih oruzanih formacija koje su, nazalost, ucestvovale u masovnom proterivanju stanovnistva, koje u najvecem broju slucajeva nije bezalo zbog bombardovanja nego usled sistematskog proterivanja, pljackanja imovine i drugih nasilja kojima svakodnevno nalazimo krvave tragove za koje nesrecni srpski narod na Kosovu sada mora da placa racune. Ko je cinio te zlocine?

- Ko je to cinio, da li pripadnici regularnih ili neregularnih snaga, pripadnici VJ ili nekih drugih jedinica, to treba da bude ispitano. Pre svega, smatram da je obaveza srpskog naroda da razvojem demokratije kriticki preispita taj period i da ljudi koji su odgovorni za zlodela, koja danas automatski povlace i zlodela koja se vrse nad srpskim narodom, budu izvedeni pred sud. Vise bih voleo da budu izvedeni pred sud svoga naroda, tek onda pred medjunarodni. U svakom slucaju, takva dela ne smeju ostati nekaznjena jer predstavljaju ogromnu bruku i stramotu koja je ucinjena svemu onome sto je cestito i sveto u srpskom narodu.Politika gospodina Milosevica i gospodina Seselja obrukala je i osramotila sve sto je cestito i sveto u srpskom narodu. Gde god su oni "branili" Srbe, ostali su samo lesevi, smrt, unistenje, prah i pepeo, ali, nazalost, i srpski grobovi i prazni srpski domovi, od Krajine do Kosova i Metohije. Ono sto je Crkva godinama govorila sada se obis Masovne grobnice sa nastradalim Albancima o kojima se pise u zapadnim medijima nisu samo proizvod propagande?

Mislim da ce medjunarodna zajednica, koja pre svega podrazumeva organe UN sa profesionalnim timovima, ustanoviti sta se sve desavalo. Smatramo da ce istina o tome biti potpuno razotkrivena. Koliki je broj ljudi tacno stradao, koliko je tih masovnih grobnica i gde se sve nalaze. To cemo saznati ovih dana. Sada to vise nije pitanje propaganade nego pitanje materijalnih dokaza koji se svakodnevno pronalaze - izvestaji, fotografije, filmovi se snimaju na tim stratistima, mnogi lesevi, nazalost najvise zena i dece. Srpski narod mora da zna za tu tragicnu istinu.

Najgore je upravo u sredinama kao sto je Pec koji je potpuno razrusen grad i to ne od NATO bombardovanja, vec od sistematskog paljenja i unistavanja imovine. Svi ljudi koji su tamo ziveli, dolazili, videli sta se desava, znali su o cemu se radi. To je tuzna istina o Kosovu i Metohiji, o kojoj je retko ko spreman da govori, ali sa kojom se srpski narod mora suociti i sto pre uciniti ono sto je potrebno. Srpska crkva je rekla sta je potrebno: rezim predsednika Milosevica zauvek treba da ode iz Srbije i da se omoguci uspostavljanje savremenog demokratskog drustva. U protivnom, prokletstvo koje godinama prati srpski narod sa rezimom predsednika Milosevica nastavice da seje zlo i po Srbiji i po Crnoj Gori. Mozemo ocekivati jos veca stradanja, godine bede, nesigurnosti, izolovanosti. Jednostavno, nema buducnosti srpskom narodu, a ni celom podrucju jugositocne Evrope dok god postoji takva diktatura u Beogradu. Izgleda kao da se nastoji prebaciti odgovornost rezima za gubitak Kosova na Srbe sa Kosova koji, eto, nisu hteli tamo da ostanu iako im je drzava Srbija lepo obezbedila zastitu medjunarodnih snaga, gorivo i hranu za povratak.

- Rec je o manipulaciji. Pre svega, posle onoga sto je radjeno, narocito u poslednja dva meseca, mnogi Srbi nisu mogli da sacekaju dolazak albanskog stanovnistva. Deo zbog neposredne odgovornosti u procesu sistematskog proterivanja albanskog stanovnistva, zatiranja njihovog identiteta, unistavanja kulturnih dobara, a deo, buduci nevin, iz straha da zbog nekontrolisane osvete da i sami ne postanu zrtve. Tim ljudima se godinama manipulisalo, bili su obmanjivani. Ja sam ranije govorio da su kosovski Srbi taoci rezima u Beogradu. Godinama im je obecavano ono sto je nerealno, a na terenu je radjeno sve tako da Srbi tu nikada ne ostanu niti mogu da ostanu. Citava prica o povratku je iz propagandnih razloga: ljudi se salju prakticno u smrt ili dovode u situaciju da se za nekoliko dana ponovo vracaju u uzu Srbiju. Jer povratak tih ljudi u jednu ovakvu sredinu, u kojoj ne postoje osnovni uslovi bezbednosti potpuno je nerealan. Ali za nepostojanje uslova bezbednosti, za ovakvu situaciju, krivica ne pada na KFOR, to su ljudi koji su dosli pre nekoliko dana i sami ne mogu da se snadju u ovoj sredini, nego prvenstveno na one koji su stvorili takvu situaciju da danas imamo masovna ubijanja, klanja, silovanja iz osvete. To je posledica onoga sto je deset godina, a narocito u poslednjih nekoliko meseci radjeno od strane rezima u Beogradu koji sada slavi svoju krvavu pobedu, a narod je ostavio na milost i nemilost. Prakticno, sa narodom su ostali jedino oni koje su vlasti mesecima i godinama nazivali izdajicama, sramotama pravoslavlja i Crkve. Predstavnici medjunarodne zajednice, izgleda, vide ovde samo Crkvu i nekoliko lokalnih opozicionih politicara kao relevantne predstavnike Srba?

- Uz Crkvu se sada organizuju ti ljudi koji zele opstanak srpskog naroda ovde, koji ce raditi na objedinjavanju i organizovanju. Naravno, nije pozeljno da se potpuno prekine kontinuitet sa drzavom Srbijom, ali dok ona ne bude slobodna i dok se u njoj ne pojavi demokratski rezim, plasim se da ce Kosovo i Metohija ostati odseceni. Medjunarodni faktori ne zele da kontaktiraju sa predstavnicima vlasti koji su do ovoga doveli. Prema tome, buducnost Kosova i Metohije, opstanak srpskog naroda ovde direktno zavisi od demokratskih promena u Srbiji. I od toga koliko ce lokalni Srbi uspeti da se organizuju na Kosovu.

- Sigurno, potrebno je organizovati se, stupiti u kontakt i sa kosovskim Albancima, istaci jasnu platformu zajednickog zivota, koja je zasnovana na onome sto mi iz Crkve vec godinama zastupamo. To je platforma savremenog, demokratskog drustva, koje nece biti zasnovano na raznovrsnim manipulacijama istorijom, vec pre svega na jasnoj svesti da je buducnost srpskog i svih ostalih naroda u integrisanoj Evropi, Evropi transparentnih, prohodnih granica, ne u izolovanosti i u drzavama ucaurenim u lazne mitove i zablude. To je jedina mogucnost za opstanak naseg naroda na Kosovu i Metohiji. Ali i za albanski narod na Kosovu koji moze da izabere put demokratizacije, put ka Evropi, ujedno i put ka svim onim demokratskim snagama i procesima u drugim delovima, posebno u Srbiji i Crnoj Gori, drugi pravac, a nadam se da nece biti prihvacen, to je povratak idejama o "Velikoj Albaniji, koje, kao i ideje o "Velikoj Srbiji", "Velikoj Hrvatskoj", predstavljaju deplasirane ideje proslosti i koje su nas, nazalost, sada, na kraju XX veka, dovele do jednog od najkrvavijih sukoba na ovom prostoru. Kako su intonirani razgovori sa predstavnicima medjunarodne zajednice? Imate li utisak da se oni brinu za srpski narod na Kosovu?

- Na osnovu onoga sto oni govore mozemo da razumemo da je njima stalo da Srbi ostanu. Vec sama cinjenica sto su oni zahtevali susret sa nama pokazuje neku vrstu zaobrinutosti. Mogli su nas ignorisati. Od KFOR-a, medjutim, ocekujemo vecu zastitu, ocekujemo vecu paznju medjunarodnih medija, jer srpski narod sada prezivaljva svoju golgotu, ali golgotu pred 20 000 vojnika KFOR-a i nekoliko hiljada novinara. Mislim da je tako nesto nedopustivo. I kao sto je svet u svoje vreme protestovao protiv nasilja nad albanskim civilnim stanovnistvom, treba da jasno i otvoreno digne svoj glas protiv nasilja koje se sprovodi nad nevinim srpskim stanovnistvom koje je ostalo da zivi na Kosovu.

SVETLANA DjURDjEVIC-LUKIC