MEDIJI

RAT I BRAT

U protekla tri meseca gotovo jedna trecina nezavisnih radio i TV stanica prestala je sa radom. U medjuvremenu, u prazan prostor ubacile su se strane stanice, cija popularnost sve vise raste

Radio VK Kikinda dva puta je zatvaran tokom rata. Pocetkom aprila zabranjen je rad oba programa ove stanice s obrazlozenjem da je "uspostavljala i koristila veze suprotno interesima bezbednosti zemlje". Radio je otvoren 13. aprila, a potom ponovo zatvoren 26, ovoga puta zbog toga sto navodono nisu registrovani, da bi se naknadno ispostavilo da su, u stvari, trazeni u pogresnom registru. Ovoj je stanici u poslednjih godinu i po oduzeto pet predajnika, a protiv vlasnika Zorana Milesevica (ujedno i jedinog nezavisnog poslanika u gradskoj skupstini) podneto je 12 prekrsajnih prijava. Usput je ukinuta i Radio Senta koja je pripadala istoj kompaniji.

Ove stanice odlikovale su se jakim informativnim programom, cestim gostovanjima, reemitovale su B-92 i, najzad, bile su clanice Asocijacije nezavisnih medija (ANEM) u cemu, izgleda, treba traziti razloge za stalne zabrane. Prema Milesevicevim recima, postupci se stalno ponavljaju mada je sudu predato na uvid mnogo vise dokaza nego sto je realno potrebno. "Sve to dolazi od strane onih koji odlaze", kaze Milesevic. Radio VK Kikinda trenutno radi na jednoj frekvenciji.

Medijska pobeda

U protekla tri meseca gotovo jedna trecina nezavisnih radio i TV stanica u Srbiji prestala je sa radom. Uspeh koji smo postigli za vreme ratnog stanja, kada smo, kako izjavljuju zvanicnici, "medijski dobili na svim poljima, uspesno se suprotstavljajuci psiholosko-propagandnoj masineriji", rezultirao je, po svemu sudeci, pustosenjem informativne mreze Srbije.

Krajem marta odlukom Saveznog ministarstva za telekomunikacije zabranjen je rad novosadskog Radija 021, pocetkom aprila zabranjen je rad i oduzeta oprema TV Cacku, zatim Radio Jasenici, Radio VK Kikindi, Radio Senti, Televiziji Soko iz Sokobanje... Razlozi su se uglavnom odnosili na rad bez dozvole (mada su ove stanice ucestvovale na Javnom konkursu Ministarstva, februara 98) ili im je zameren rad "suprotan interesima bezbednosti zemlje".

Istina, sta se tacno podrazumeva pod "interesima bezbednosti zemlje" nikada nije objasnjeno, a s obzirom na to da je tokom ratnog stanja postojala neformalna cenzura pod nadzorom republickog Ministarstva za informacije, bilo bi mozda logicnije da je ovo ministrastvo i podizalo prijave protiv onih koji su se oglusili o pravila.

Vecina stanica prenoslila je svakodnevno informativni program RTS-a i Radio-Beograda, mada vlada zvanicno nikada nije donela takvu odluku. Preporuke o reemitovanju programa drzavnih medija stizale su obicno usmenim putem sa razlicitih mesta, uglavnom iz nekog od ministarstava, ali je bilo dovoljno "toplo preporuceno", tako da se niko nije oglusio o savet. Nekolegijalnost je oprostena samo Kosavi zato sto je, kako je objasnjeno, njihov program prvenstvano zabavnog karaktera.

Ali, zabrane, reklo bi se, nisu bile bas u tesnoj vezi sa samom programskom koncepcijom. Urednik TV Soko iz Sokobanje, Nebojsa Ristic, osudjen je krajem aprila po ubrzanom postupku na godinu dana zatvora zbog "sirenja laznih vesti kojima se izaziva uznemirenje gradjana". Lazna vest podrazumevala je to sto je na prozor TV stanice bio zalepljen plakat FREE PRESS, na kojima su prikazane resetke od novina za koje se drze dve ruke, a ispod natpis Made in Serbia. Ristic je odmah odveden u zatvor, gde jos izdrzava kaznu, TV Soko je zatvoren i oduzet im je link, ali je stanica iste veceri ponovo pocela sa radom koristeci rezervni link.

Neuhvatljivi kriterijumi "dozvoljenog" i "nedozvoljenog" podstakli su price da su glavnu ulogu u filtriranju medija igrali navodno nacelnici okruga, cije su se opservacije u ministarstvima uvazavale kao najsigurniji dokaz da je uzdrmana "bezbednost zemlje". Toliki trud mozda nije bio ni potreban, jer je materijalno stanje vecine stanica takvo da bi se i same mogle ugasiti, poput STV Negotin, koja je 18. aprila ove godine odlukom vlasnika zatvorena iz finansijskih razloga.

Oktobarske pripreme

Zvanicnici su u medjuvremenu izjavljivali, interno i javno, da je situacija u medijima bila stabilna tokom agresije prvenstveno zbog toga sto je na vreme izvrsen obracun sa nezavisnim medijima, tj. receno u pristojnijoj formi "drzava se obezbedila i pripremila za rat jos u okobru, donosenjem Zakona o informisanju".

Posledice "oktobarske pripreme" najdrasticnije je osetio Radio Indeks, koji je od tada prakticno ugasen, osim ako se ne racuna jednocasovna emisija "Indeks plus" koju su prenosile stanice ANEM-ove mreze. Direktor Nenad Cekic, tada na volseban nacin smenjen, odlukom Viseg privrednog suda vracen je na duznost 23. marta ove godine. Medjutim, u toku rata na frekvenciji Radio Indeksa program je poceo da emituje Prvi program Radio Beograda Redakcija Indeksa pravno i fizicki je zastitila svoju opremu, pa bi mogla da bude operativna u roku od 24 sata, bez icije pomoci. "U pritiscima na Indeks ucesce uzimaju i neki ljudi od kojih to nismo ocekivali. Ali uzdamo se u gradske vlasti da bas nece dozvoliti da budemo izbaceni iz prostorija u koje smo ulozili 50 000 DEM. ", kaze Nenad Cekic. "Nadam se da ce doci do redefinisanja medijskog prostora jer zasto bi gradjani kljucne informacije trazili po stranim programima, ako to mogu da dobiju, recimo, od Radio Indeksa. Mi smo bar Srbi."

Oni koji su preziveli jesenje poteze priprema za rat dosli su na red u martu. Nekoliko dana pred pocetak bombardovanja zatvoren je Radio B-92, glavni urednik Veran Matic odlezao je osam sati u pritvoru, bez ikakvog obrazlozenja, a ubrzo je imenovano novo rukovodstvo.

Dok se Omladinski savet Beograda, koji stoji iza ove smene, poziva na svoja osnivacka prava, statut i odluku upravnog odbora, dotle im druga strana sve to osporava pozivajuci se na to da je Radio B-92 drustveno preduzece u kome o svemu odlucuju zaposleni i konstatujuci da je Savet 31. marta doneo svu silu akata vezanih za poslovanje Radija, koji su samo nekoliko dana kasnije ekspresno sprovedeni u praksu. Napominje se i da je prijava Privrednom sudu kojom se trazi brisanje dotadasnjeg direktora iz registra Sase Mirkovica i upisivanje Aleksandra Nikacevica podneta 1. aprila, a resenje doneto vec 2. aprila, mada bi u normalnim okolnostima ovakav proces trajao bar mesec dana.

Nezavisni i nezavisniji

"Osnovni problem ovog radija su finansije. Prema nasim informacijama, oni su oko 80 odsto sredstava dobijali iz inostranih fondova, Soros fondacije, kao i preko banaka u Budimpesti", kaze Aleksandar Nikacevic za NIN. "Devize su podizane u inostranstvu, a ja uvek kazem - ko placa, njegov si. Mi smo nezavisniji, nismo ni u drzavnoj ni u opozicionoj semi."

"Za razliku od novom direktoru bliskih ljudi, mi smo novac u ovu zemlju unosili, a nismo ga , kao oni, iznosili", kaze Sasa Mirkovic. "U nase prostorije je bukvalno izvrsen upad, nije bilo nikakve primopredaje, pa je sada moguce svasta podmetnuti. Ako je smena bila tako cista, ne znam zasto je izvedena pod okriljem ratnog stanja i kome je, dok padaju bombe, stalo do toga da otima jedan radio. Valjda po onoj narodnoj Nekom rat, nekom brat. Ako smo stvarno bili strani placenici, ne znam kako su nam onda ljudi toliko verovali i kako to da nijedna nasa vest nikada nije demantovana, niti smo imali ijedan sudski proces."

Drzeci se samo pravnih argumenata, proces bi mogao da potraje, a u medjuvremenu slusanost Radija opada; poklonici nekadasnje garniture narocito su iziritirani izjavom Aleksandra Nikacevica, koji je u zivoj emisiji, isprovociran pitanjima jednog slusaoca, uzviknuo "Ja volim Slobodana Milosevica, pa sta!".

Hajka na medije jesenas je zapoceta, kako je tada objasnjeno, prvenstveno zbog reemitovanja stranih programa. Ti programi sada ne samo sto se regularno mogu slusati nego dobijaju na popularnosti, makar zato sto razbijaju jednolicne informacije domacih programa, sastavljene od vesti drzavnih agencija i opsirnih komentara.

Gradjani, izgleda, vec gube strpljenje i nerve. Bilo je dovoljno da, do sada anonimni, radnik TV Leskovac Ivan Novkovic pusti u program video traku sa svojim govorom, u kome je u nekoliko recenica izgovorio sve sto se inace ne moze cuti na televiziji, pa da ga preko 20 000 njegovih sugradjana zdusno podrzi. Novkovic im je, pored optuzbi na racun aktuelne vlasti, pruzio i ono sto im vise nijedan medij ne moze pruziti, zavrsnim recima svog govora: "Nije u pitanju nijedna stranka, jer sam glas naroda i odgovaram samo njemu."

IVANA JANKOVIC

ALEKSANDAR ROKNIC