TRECI SEKTOR - IZLAZ

Ucenjujuci rezim i predsednika SRJ, zapadne vlade su spremne da istraju do - nase humanitarne katastrofe. Pomoc ce, ipak, stizati preko nevladinih organizacija: gradovi ce pomagati gradovima, onako kako je Dortmund najavio pomoc Novom Sadu

Politikolog Ivan Vejvoda prisetio se ovih dana Tokvilovog uocavanja da je drustvo, u stvari, trodelni organizam: drzava, politicko drustvo i gradjansko drustvo. To vek i po staro zapazanje cuvenog Francuza (inace pisca klasicnog dela "Demokratija u Americi") bez obzira sto zvuci apstraktno, zgodno je kao model za objasnjavanje drame s kojom se mi danas suocavamo.

Naime, dok Srbi groznicavo traze izlaz iz "nemoguce pozicije", oni sve poglede upiru u drzavu i politiku, tj. partije. Stravican pritisak Zapada, koji je "nevolju" pojednostavio do personalizovanja - do lika i imena predsednika SRJ Slobodana Milosevica - naterao je gradjane da cute i oprezno "vagaju" lidere, politicke licnosti i obecanja. Nazalost, srpska politicka scena i nema neku ponudu. Ona je prilicno devastirana i prepuna diskreditovanih i neuverljivih likova kojima je najlakse da obecavaju "uzlete na nebo", iako tako sta danas od njih niko i ne trazi. Odnosno, u cudo niko ne veruje. I zaista, niko vise nema u glavi sliku kako Neko dolazi, uzima nas za rucicu i vodi u "rajsku dolinu" koju mi danas zovemo Evropa. Ovakvu trezvenost, bez obzira na sve ostale muke, valja razumeti kao nesto - pozitivno.

Ako, dakle, sledimo misao starog Tokvila, ostaje nam da se okrenemo "gradjanskom drustvu", sto je "carstvo malih resenja", sfera gradjanskih inicijativa, pa i nasa narodna mudrost da valja verovati "u se i u svoje kljuse". U savremenim drustvima ta sfera se zove "treci sektor" (koji postoji, dakle, pored drzavnog i komercijalnog). Organizacije se zovu - nevladine, skraceno NVO, odnosno na engleskom NGO (Non-Governmental Organization).

"Naravno, treci sektor niti je antidrzavni, niti iskljucuje postojanje drzave", podsetice Vejvoda. "Problem kod nas je sto je ta interakcija zasad neusaglasena a situacija dramaticna, pa se ovi sektori ne mogu sacekivati. Ali oni ce se vec naci u nekoj buducnosti."

Mostovi

Ovo malo optimizma koji nosi saznanje da "malih izlaza" ima, ne bi valjalo nekriticki dizati "do zvezda", odnosno davati mu imidz "olako obecane obnove", ali ne treba "nevladin sektor" ni potcenjivati. Podjimo od mostova. "Obnova" je lansirana sa rusevina mosta u Beskoj. A: "Sve su prilike da ce zapadne nevladine agencije akcenat pomoci Jugoslaviji baciti na kontakte i saradnju gradova. Na primer, vec je objavljena inicijativa Dortumnda da pomogne Novom Sadu. Nemacki grad je osnovao udruzenje za pomoc Novom Sadu i namerava, konkretno, da podigne jedan most", navodi Ivan Vejvoda, inace, izvrsni direktor Fonda za otvoreno drustvo. "To je, dakle, civilna inicijativa, a u nasem slucaju nosi tu prakticnost da kalkulise to sto zapadne vlade insistiraju da ne zele da cine bilo sta sto pomaze ovdasnjem rezimu. Ovakva forma nosi mogucnost da grad pomaze gradu!" Ima tu i neceg uzvisenog. Ocekuje se da ce, tako, institucije pomagati institucijama, biblioteke bibliotekama, skole skolama. I: "Zapad ce insistirati na tome da pomoc ide za gradjane ove zemlje. Insistirace se na transparentnosti te pomoci."

Paradoks je u tome sto je NVO (odnosno NGO) "sifra" koja se razume u savremenom svetu, a da je - s druge strane - anketa koja je prosle godine sprovedena u Beogradu pokazala da cak 43 odsto gradjana "nije ni culo za NVO". Dobro, tu ima problema s terminologijom koja jos nije "zazivela" u ovom drustvu, jer, ipak je malo onih koji nisu culi za Crveni krst, recimo, ili za razna ekoloska udruzenja, neka od profesionalnih i strukovnih udruzenja, za Helsinski odbor ili Hjumen-rajts voc, SOS-telefon...

Nase "neznanje" dolazi od toga sto smo ziveli u drustvu u kome je slobodna gradjanska aktivnost bila nezamisliva bez pokroviteljstva SSRN. Danasnja zapadna drustva, ka kojima se i mi krecemo, koliko god nas ometale izolacije i samoizolacije, svu tu aktivnost razumeju kao "treci sektor", kao ozbiljnu samopomoc gradjana koji kad uoce problem, osnuju udruzenje, skupe pare i krenu da ga resavaju. Drzava je svoje zakonodavne mehanizme podesila tako da NVO oslobadja poreza. I tako "cvetaju hiljade cvetova". Neki uspevaju, rasejavaju se, sire - sve do planetarnih organizacija, a drugi svenu i nestanu. Ali svaki dan cvetaju novi. Logicno, jer gradjanska inicijativnost je neiscrpna.

Humanitarna pomoc

Da ova apstrakcija ne bi ugusila "inicijativu citaoca", pokazacemo primere u humanitarnoj sferi koja je sada kod nas najaktuelnija. Ljudima u velikoj nevolji moze se pomoci bar na dva nacina. Jedan je kako to radi Fond "Adventisticki dobrotvorni rad" (ADRA) koji je postao poznat kad je dostavljao hiljade paketa "do nasih rodjaka ili prijatelja u Sarajevu". ADRA je sada u saradnji s Crvenim krstom otvorila "humanitarne kuhinje u kojima se korisnicima servira besplatni topli obrok". I to svaki dan: u Beogradu 250 obroka, u Novom Sadu 150 i Nisu 120.

Drugi nacin je ono sto radi Medjunarodna pravoslavna dobrotvorna organizacija (IOCC). "Podignemo plastenik u izbeglickim kampovima i onda se to da dvema porodicama da rade. Pola prihoda uzimaju sebi, pola daju kampu", prica Sanja Nikolin iz beogradske kancelarije IOCC, nevladine organizacije koju su pravoslavni episkopi Amerike osnovali 1992. u Baltimoru. "Dali smo i 120 mikrokredita, od 1 500 do 2 000 dolara, da izbeglice pokrenu neki mali posao, organizovali smo u Vrscu kurs da ljude obucimo kako se pokrece i vodi mali biznis. Ili, imamo program koji smo nazvali 'Lastavica'. U dve kuce, u Surcinu i Pancevu, zivi 15 zena izbeglica iz Krajine, koje su bez porodica, stare izmedju 50 i 60 godina, prosecno obrazovanje - osnovna skola. Dakle, grupa koja se najteze uklapa u drustvo. Pitali smo ih sta najbolje umeju da rade. Rekle su, da kuvaju. Organizovali smo skolu keteringa, da one nauce da prave hranu za prijeme, da serviraju, aranziraju. One su standardizovale recepte, napravile svoj kuvar, razvile sistem porudzbina. Danas je to trazena roba, projekat je ekonomski isplativ, a one su uspele da izadju iz faze bespomocnosti." Ovom drustvu treba mnogo, mnogo vise takvih projekata. I ne samo za izbeglice.

Pakt NVO

Nevladin sektor u danasnjem svetu ima svoje mesto, i ono je - znacajno. Dok evropske vlade lansiraju Pakt stabilnosti za Balkan, u Budimpesti je 26. i 27. juna odrzana Druga konferencija nevladinih organizacija koja je razmatrala "Podsticanje procesa demokratizacije i uloge civilnog drustva u jugoistocnoj Evropi". Koordinacija je ocigledna. Ucesnik skupa Jelica Minic, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, prenela nam je reci specijalnog predstavnika Evropske unije na skupu Panajotisa Rumeliotisa da se mora pomoci "nevladinim organizacijama u jugoistocnoj Evropi da se osposobe da postepeno postanu nezamenljivi instrument u procesu donosenja odluka u svojim zemljama. NVO moraju da igraju glavnu ulogu putem otvaranja kanala komunikacije izmedju drzave i gradjana i izmedju gradjana sirom sveta." U zakljuccima o Jugoslaviji budimpestanski skup je apelovao na vlade da "povecaju fleksibilnost u pruzanju pomoci".

Fleksibilnost se pre svega odnosi na probleme sa obnovom elektroenergetskog sistema Srbije. "U svim spoljnim kontaktima mi nastojimo da objasnimo kako je pomoc za tu popravku nuzna jer zanemarivanje toga vodi u pravu humanitarnu katastrofu jednog naroda", prica Ivan Vejvoda iz Fonda za otvoreno drustvo.

Inace, pored izolacije od sveta, nevladin sektor kod nas prate i druge nevolje. Nasi zakoni se sporo prilagodjavaju potrebama "treceg sektora" a poluilegalan rad onda proizvodi "disidentske lidere" tako da se ponekad citav sektor brani od etikete "stranog placenika". "Nevladin sektor je krhka struktura", reci ce Bosko Kovacevic iz subotickog Otvorenog univerziteta. Sektor ima pred sobom dva velika problema: kako izgraditi adekvatnu infrastrukturu i kako postici masovnost.

Stvari se ipak razvijaju i vec postoji jak Centar za razvoj neprofitnog sektora koji nudi pomoc pri registrovanju, izdaje prirucnike o "izgradnji odrzivih neprofitnih organizacija". Centar je, konsultujuci relevantne svetske primere, pripremio i nacrt zakona o NVO i ceka pogodan trenutak za lobiranje i pokusaj ubacivanja u zakonodavnu proceduru. Masovnost sektora dolazi kasnije.

Zov politike

Vazno pitanje za "treci sektor" u ovom trenutku je kako se odrediti prema politickim akcijama i partijskim kampanjama u ovo "smutno vreme" kad se cini da je jedino u (setimo se Tokvila) "politickom drustvu" moguc adekvatan preokret. Razilazenja postoje. Tako je sindikat "Nezavisnost" ujedinjen sa 5O-ak NVO osnovao "Jugoslovensku akciju" i ovih dana pokrece inicijativu za referendum "Srbija u kakvoj zelim da zivim". Pitanje glasi: "Da li je moguca ovakva Srbija sa rezimom Slobodana Milosevica?" Pravac delovanja ove grupe predsednik "Nezavisnosti" Branislav Canak "zacrtava" konstatacijom "da posle svih promasaja srpske opozicije, treba stvarati nesto novo u Srbiji".

Veliku dilemu treba prevazici prostim kriterijumom, smatra Zarko Paunovic iz Centra za razvoj neprofitnog sektora: "Da li se govori o politici kao opstem dobru ili o politici kao borbi za vlast? NVO nisu politicke stranke i ne bore se direktno za vlast, ali mogu i uticu na drustvenu klimu." Postoje i opominjuci primeri. Recimo, Banatski forum je u okviru koalicije "Vojvodina" na proslim izborima upotrebljavao svoj kredibilitet i ime. Rezultat nije za ugledanje. Identitet Foruma je ozbiljno narusen.

Ovih dana je i na "okruglom stolu" Foruma jugoslovenskih nevladinih organizacija raspravljan i tzv. slovacki model. U stvari, on ne daje mnogo argumenata za direktno politicko ucesce. U Slovackoj su NVO uticale na izmene nekih vaznih zakona, zatim su pred izbore pozivale gradjane da izadju na izbore i tako uzmu sudbinu u svoje ruke. Toliko.

Otprilike tu "meru" je odredio i Laslo Vegel, rukovodilac novosadske kancelarije Fonda za otvoreno drustvo: "NVO treba da vrse pritisak na drzavu, ali ne i da stvaraju paralelnu drzavu. NVO treba da se bore da drzava bude pravicna, da se bore za bolju drzavu, ali ne da stvaraju paradrzavu."

Potreba za ovakvim razgranicenjem sasvim je logicna i prakticna. Permanentni "krstaski rat" s drzavom disidentsko je nasledje iz sistema pod tvrdom kontrolom jedne partije i jedne ideologije. Nasa danasnja drzava, moze se zakljuciti, nije bolja i efikasnija, ali je drugacija, tako da je vodjenje "starih (disidentskih) ratova" samo "juris na vetrenjace". Valja, dakle, razumeti da je "treci sektor" nova drustvena struktura, ne lako i precizno uporediva sa onim u cemu smo ziveli, a bez njega opet nema "novog drustva". A znacemo da je "novo drustvo" oko nas kada pocne da se ostvaruje nalaz Hane Arent, teoreticarke "korena totalitarizma", kad ljudi shvate i prihvate "da imaju pravo da imaju pravo".

Zato je najmanje sto se od Evrope i sveta moze ocekivati da pokazu kako znaju, sto kaze Ivan Vejvoda, da "nije dobro zabraviti sva vrata i pogasiti sva svetla. Upravo obrnuto, ovom drustvu treba promaja i sto vise svetla". Uz to bi isla nasa (gradjanska) odluka da ne treba samo ocajavati i cekati "velikog spasitelja". To je ono sto moze pokrenuti ovo drustvo. A za "male stvari", potrebni su male organizacije (NVO) i naravno, onaj osecaj da "imamo pravo" na koji ukazuje Hana Arent.

Slobodan Reljic