POPLAVE U SRBIJI

I SUNCE SUMNJIVO

"Nije slucajno sto je rat kod nas poceo krajem marta i trajao do kraja juna. To je najpogodniji period za klimatsko ratovanje kod nas", kaze Vlada Milicevic iz Geoloskog instituta u Beogradu

Velika voda poplavila je Srbiju. Petoro poginulih, dvoje nestalih, mnogo zarazenih, stotine hektara zemlje pod vodom a zetva jos nije zavrsena.

Jake kise pocele su uvece, u petak 9. jula. Tog kisnog vikenda u centralnoj Srbiji lilo je od 60 do 120 litara po kvadratnom metru, a samo na Kragujevac palo je cak sto cetrdeset litara. U ovom gradu pod vodom je deset hiljada kuca. Reka Zdraljica, poplavivsi Tehnicko-remontni zavodu gradu, ponela je i "eksplozivne naprave". "Pazite gde gazite", upozoravao je preko vikenda kragujevacki krizni stab.

Vodena stihija srusila je i pet mostova u Arandjelovcu, Zapadna Morava skovitlala je deset. Dvadeset mostova u okolini Topole, koje je NATO propustio da srusi, zbrisala je vodena stihija iz Jasenice, Kubrsnice i Kamenice.

Desetine hiljada kuca u Srbiji naslo se pod vodom, fabrike su poplavljene. Regionalni i magistralni putevi u slivovima Morave, Lepenice, Race, ali i manjih reka jagodinskog Lugomira, ili rekovacke Dulenske reke - potopljeni su. Telefonske veze prekinute. Voda uglavnom nije za pice, a cisterne tesko stizu.

Na krovu

U glavnom gradu najvise su stradale opstine Rakovica, Mladenovac i Palilula.

"Oko jedan sat po ponoci cula sam kako voda kloboce ispod vrata. Ustala sam i videla talas u nivou prozora", prica Marija Tomasevic iz ulice Patrijarha Dimitrija u Rakovici. Tomasevici, njih desetoro, iz tri kuce u dvoristu, bili su ubrzo do grla u vodi. "Voda je vec dosezala metar i po visine kada smo izasli u dvoriste i zaplivali. Uspeli smo nekako da se popnemo na krov supe. Bili smo masni od nafte i cadji izlivenih iz fabrike 'Rekord'. Smrdeli smo na fekalije."

Tomasevici su do jutra cucali - na krovu. "Zvali smo 'upomoc', niko se nije odazivao", prica Marija. Kada je svanulo, preko brdasceta iza dvorista otisli su kod prijatelja. Vratili su se kad se voda povukla, a pred poplavljenom kucom docekao ih je mulj i humanitarni paket - deset cetkica za zube(!), kilo praska i pet pakovanja vate. Porodica je ogorcena: "Ljudi iz civilne zastite nisu nas posetili. Dosla je samo komisija da utvrdi stetu. Inspektorka nije ni usla unutra, da se, kako je rekla 'ne uprlja'. Kazali su da kuca nije za stanovanje i otisli. Nismo dobili sredstvo za dezinfekciju, a fekalije nadaleko smrde." Valjda zbog neprijatnog mirisa zaobisao ih je i predsednik opstine Rakovica, koji je, prosavsi pored njihove kuce, posetio poplavljenu policijsku stanicu.

Zutica

Poplave su nas iznenadile, ali srpska vodoprivreda oduvek je imala problema da regulise i obuzda reke i zastiti zemlju od voda. Uglavnom za to nije bilo. Primera radi, Beogradska kanalizacija trazila je prosle godine od Vlade Srbije sto miliona dinara da za beogradski Vunarski kombinat izgradi kanalizacionu mrezu kao zastitu od poplava. Podsetimo, kada je proslog marta nadosao Dunav, u Vunarskom se izlila kanalizacija i nanela veliku stetu fabrici. Ljudi iz Kombinata izracunali su tada da je vrednost radova Beogradske kanalizacije veca od vrednosti fabrike! Na tome je ostalo.

"Regulacija vodotoka skupa je stvar", kaze Branko Bojovic, saradnik Jugoslovenskog instituta za urbanizam. Bojovic za NIN objasnjava kako se u gradovima uredjuje sistem oticaja povrsinskih voda. "U gradovima ima malo zemljisnih povrsina koje bi upijale vodu. Kad kisa pada na asfalt, mora nekud i da otice. To je regulisano kanalizacionom mrezom. Zato je bespravna gradnja jedan od glavnih uzroka poplava.

"U bespravno izgradjenim naseljima velike povrsine su asfaltirane i betonirane, ali - nema kanalizacije. Bujice se formiraju na ulicama, izlivaju se septicke jame i nastaje haos. Upravo ovo dogodilo se u Kragujevcu. Ovom gradu preti zaraza od zutice, jer se iz okolnih naselja izlilo oko 40 000 septickih jama!

Bojovic kaze da je za ljudske zrtve i potopljene kuce vrlo cesto kriv i srpski "brdjanski mentalitet". "Ljudi koji se naseljavaju pored velikih reka vrlo cesto nemaju i kulturu zivljenja pored reka. Zato grade kuce preblizu recnih korita." Tako se pocetkom osamdesetih naseljavao Pancevacki rit, jer su nasipi na Dunavu podignuti prema najvisim vodama iz 1936. Niko ne sme ni da pomisli sta bi bilo kada bi Dunav podivljao i narastao preko te granice.

"Nije cudo", govori dalje Bojovic, "sto je od svih beogradskih opstina Rakovica najvise stradala u poplavama. To naselje je u podnozju Topciderske reke, i to jos oko fabrika, iz kojih bi se, u slucaju da Topciderka nabuja, izlile razne stetne materije." Socrealisticki trend "radnickih naselja" malo je, medjutim, mario za to. Iako Beograd ima velike podzemne kolektore sirine pet do sest metara u koje se slivaju Topciderska reka, Mirjevski, Mokroluski i Bulbuderski potok, mnogo vode zadrzalo se proslog vikenda i na ulicama. "To je zato sto se Beograd prosirio od vremena kada su kolektori gradjeni", objasnjava Bojovic. Voda iz kolektora vracala se nazad.

Potopljene su i njive. U svilajnackoj opstini je sedamdeset odsto obradivih polja pod vodom. Nad 600 hektara zemlje u kragujevackim selima talasaju mutne bare, dok su preko vikenda iz vode koja pokriva oko 60 odsto polja oko Batocine virile samo krosnje drveca. Poplavljene su i njive u okolini Topole - unisteno je sedam do deset hiljada hektara pod usevima i povrcem.

Kako se u Srbiji onda brani zemlja od poplava? Prvi odbrambeni nasipi podignuti su 1866. godine na Savi u Macvi, ali je Republika tek 1957. donela ozbiljniji plan za regulaciju toka Morave. Taj plan toliko je bio detaljan da su ga utvrdjivali do 1966. godine, kada je konacno donet i Program rada. "Vodoplavnost Morave" usla je i u narodnu pesmu, a Draza Markovic, tadasnji predsednik Republicke skupstine, zalozio se 1970. za Zakon o uredjenju sliva ove reke. Osamdesetih, pod nadzorom vodoprivredne organizacije "Morava" iz Beograda, izgradjeno je nekoliko brana na pritokama Morave, ali ona je i dalje plavila.

Gde su nasipi?

Nisu opasne samo velike reke, Morava, Sava, Dunav... Stavise, tvrdi za NIN Slobodan Petkovic, saradnik Vodoprivrednog instituta "Jaroslav Cerni", velika opasnost preti upravo od manjih recnih, takozvanih bujicnih tokova. "Na velikim rekama lako je predvideti i na vreme uociti opasnost od poplava. Mali tokovi su specifican problem jer imaju takozvani bujicni hidroloski rezim - za samo nekoliko sati formiraju se brzi i veliki vodeni talasi i vremena za odbranu nema. Takva je, recimo, reka Lugomir u Jagodini."

Petkovic objasnjava uzrok ovako velikih poplava:

"Velika kolicina vode od 60 do 120 litara po metru kvadratnom pala je za kratko vreme na gotovo polovinu teritorije Srbije, pa su se bujice povezale. Pri tom, male reke su glavni uzrocnici ovih poplava. Pune raznog otpada, vode su se zaustavljale oko mostova ciji stubovi, gradjeni u inace uskim koritima, dodatno suzavaju protok. Tada je dolazilo do zagusenja ispod mosta i voda je rusila mostove i plavila."

Petkovic kaze da ovolika kolicina vode na ovako velikom prostoru Srbije i za ovako kratko vreme nije zabelezena u studijama njegovog instituta. Na pitanje koliko su i kako obezbedjene reke u nasoj zemlji, objasnjava:

"U poslednjih petnaest godina regulisanje vodenih tokova zapostavljeno je jer nije bilo novca. Vecina sluzbi za odrzavanje nasipa na velikim rekama ne radi vec godinama."

Nasipi ili nisu regulisani, ili jesu, ali se ne odrzavaju, ili ne postoje, nastavlja Petkovic i kao jedan od nacina za zastitu od poplava navodi izgradnju brana na pritokama velikih reka, kao sto je to uradjeno u Bovnu, na Moravici, pritoci Juzne Morave.

Prepusteni cudima prirode, ostaje nam samo da gledamo u nebo, a tamo:

"I Sunce je uzrocnik poplava. Aktivnije je nego proteklih godina", kaze za NIN Vlada Milicevic, strucnjak iz Geoloskog instituta u Beogradu. On objasava da ce Sunce za dve godine biti na vrhuncu jedanaestogodisnjeg ciklusa, kad se na njegovoj povrsini pojacavaju erupcije. Pri tom, nastavlja on, izgubili smo veliku kolicinu kiseonika - nepovratno. "Svaki let NATO avion trosio je 70 do 150 tona kiseonika. Ako to pomnozimo sa 34 000 letova, dobicemo brojku od pet miliona tona minimalne kolicine ovog gasa! Jedan deo bice nadoknadjen fotosintezom, ali to je dugotrajan proces."

Tako se stvorio debalans u atmosferi. Povecane kolicine ugljen-dioksida intenzivirale su praznjenja, zbog velike Sunceve aktivnosti, temperatura u atmosferi je visa. Tu su i otrovni gasovi iz rafinerija i petrohemija.

"Ovo podseca", kaze Milicevic, "na prapocetak Zemlje kada jos nije postojala fotosinteza, pa su zbog velike koncentracije ugljen-dioksida praznjenja bila cesta i mnogo jaca nego danas."

A u Leskovcu, kao pre dinosaurusa - samo u jednom danu za samo jedan sat udarilo je 500 gromova.

Na pitanje da li su poplave u Srbiji posledica moguceg klimatskog rata koju protiv jedine zemlje u Evropi koja nije uz NATO vodi ova alijansa, Milicevic odgovara:

"Nije slucajno sto je rat kod nas poceo krajem marta i trajao do kraja juna. To je najpogodniji period za klimatsko ratovanje kod nas, jer tada su promene vazdusnog pritiska velike, temperatura se koleba, padavine su ceste. Iako su Ujedinjene nacije 1976. godine donele Konvenciju o zabrani upotrebe elementarnih nepogoda u ratne svrhe NATO je nastavio da ulaze u proucavanje atmosfere. Poznat je njihov projekat 'Harl' u kome se detaljno analizira jonosfera i magnetosfera."

Milicevic na kraju upozorava: "Mi smo zemlja koja mora da plati ekoloski krah. Zato cemo imati sve u povecanom procentu. Kise ce biti obilne, a onda dolaze suse..."

Dragana Novkovic