PATRIJARH SRPSKI PAVLE

SVI NASI GRESI

Njegova svetost arhiepiskop pecki, mitropolit beogradsko-karlovacki i patrijarh srpski, ekskluzivno za NIN, govori o zahtevu Svetog sinoda da Slobodan Milosevic podnese ostavku; o propadanju srpskih nacionalnih i drzavnih projekata i poslova na izmaku dvadesetog veka

U dubokoj zabrinutosti za srpske nacionalne i drzavne poslove, koji stradaju u nespremnosti i brzopletosti nekih politicara na vlasti, Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle kaze:

- Sreca bi nasa bila kad bi svaki pojedinac cinio najbolje sto moze za opste dobro. Kao sto je sreca za zivi organizam kad svaki organ vrsi najbolje sto moze ono za sta je osposobljen, imajuci u vidu dobro celog organizma. A ni organizam kao celina nema drugog interesa nego dobro svakog organa. Jer ako strada jedan organ, s njim stradaju svi organi; ako li se proslavlja jedan organ, s njim se raduju svi organi, kako veli apostol Pavle. Kad bi tako bilo i u drustvu, da svaka stranka upucuje svoje najbolje na interes celine, gde bi nam bio kraj?

Nije nasa nesreca - sto imamo toliko stranaka, vec sto sve stranke ne usmeravaju svoja nastojanja za opste dobro. U tome je usud srpskog naroda.

Vasa svetosti, kraj drugog milenijuma za Srbe je tezak i tragican. Kako komentarisete iskusenja u kojima su se nasli srpski narod i srpska drzava?

- Svakako da tu ima nasih krivica i grehova, ali ima krivice i ostalih: i u Evropi i u Americi. Ovo kazem bez zelje da mi deo svoje odgovornosti prebacujemo na drugoga. Nas su neprijatelji godinama predstavljali u svetu zlocincima nedostojnim ljudskog imena. Iz dana u dan, to se u svetu govorilo preko radija i televizije, i to onda i kod nezlonamernih ostavi trajan utisak. Svakako da i medju nama ima zlocinaca i zlocina. U kome ih narodu nema, pogotovo u ratu. Ali, kad mocni ljudi u svetu jednom merom mere nama, a drugom drugima, onda je jasno kakva ce "istina" izaci i kakve posledice.

No, Hristos je rekao: nema nista tajno sto nece biti javno, ni sakriveno sto se nece otkriti. Mi u to verujemo. Ali to ne znaci da da pasivno treba cekati da to bude, nego da istinu iznosimo objektivno, ne prikazujuci sebe i svoj narod boljim nego sto jesmo, ne iznoseci samo krivice drugih nego i svoje. I sto je najglavnije, ispravljajuci se pokajanjem. I ne odgovarajuci neistinom na neistine i zlom na zlo. Nego moleci se Bogu: Gospode, ako mora biti da stradamo, neka to bude na putu pravde Tvoje i istine Tvoje. Ne dopusti da stradamo zbog nepravde nase, ili mrznje ma prema kome. To i sada i svagda.

Veliki odjek je imala vasa odluka da odete u Pec i ohrabrila mnoge Srbe koji su vec bezali sa Kosova. U kakvom raspolozenju ste je doneli, Vasa svetosti?

- Ja sam arhiepiskop pecki, mitropolit beogradsko-karlovacki i patrijarh srpski. Onde, u peckom manastiru, od XIII veka je sediste nase Crkve, kad ga je iz Zice preneo u Pec prvi naslednik svetog Save, sveti Arsenije. Tu je, naravno, bio i prvi srpski patrijarh. Po svojoj duznosti, jer pecki manastir je pod upravom patrijarha, isao sam da vidim kako su sestre i narod i video da je stanje rdjavo. Trazili smo zajedno sa vladikom Artemijem i Atanasijem obezbedjenje Kfora od generala Majkla Dzeksona i njegovih saradnika. On je izneo kako vidi sadasnje stanje na Kosovu. Oni su, kaze, dosli kao medjunarodne mirovne snage. Trenutno ih je 25 hiljada, a treba da ih bude pedeset hiljada. Kada dodje preostali broj, onda ce oni imati svoje punktove u svim mestima na Kosovu. Sada, cine koliko mogu i koliko se moze. Treba da dodje medjunarodna milicija koja ce patrolirati po gradovima, kao i medjunarodni gradjanski cinovnici. Onda ce doci do stvarnog razoruzanja terorista.

Prema Dzeksonovim recima, pojedini Siptari uzimaju sebi pravo da pravdu isteraju na kraj. Kada dodje do opsteg razoruzanja medju teroristima, onda ce onaj ko je kriv biti adekvatno osudjen. Dotle, bas dok sam boravio u Peci bilo je ne znam ni koliko gladnih i izbeglih u Patrijarsiji. Gladni se u manastiru hrane zahvaljujuci sestrama koje same mese hleb, a gde je druga hrana? Uhapsili su nekoliko ljudi, jednog su ubili, hapse redom. Dolaze mi uplakane zene i mole da im se kidnapovani muzevi i sinovi vrate kucama. Koliko sam mogao, uz pomoc mitropolita Amfilohija, mnoge je neduzne ljude Kfor oslobodio.

Granice su prema Albaniji otvorene ...

- Da, otvorene su te granice. Najveca greska ove vlasti jeste sto je na to pristala, ali to je bio uslov. Ne pristanu li, NATO nastavlja sa bombardovanjem ! A to bi bilo jos gore.

Verujete li svetskoj zajednici da ce zastititi Srbe? I da li vam clanovi Kfora daju nadu da ce Srbi biti zasticeni?

- Sto se tice tih ljudi, verujem da su dobronamerni i da zele da zastite Srbe na Kosovu. Ali u datom momentu postavlja se pitanje: kako? Oni ocekuju zvanicnu naredbu da razoruzaju Siptare. Najpre im je dat rok od devedeset dana, pa bio smanjen na trideset dana. Ali za tih trideset dana logicno je pitati - koliko ce Srba preziveti. Kako sam cuo, jedan od rukovodilaca je izjavio: dok su granice otvorene i Siptari slobodno nagrcu, ne moze se uciniti nista. Zato je vladika morao da ode iz Prizrena u Gracanicu, zato je u Prizrenu ostao samo jedan svestenik u Bogosloviji koji dobro zna albanski. Iz Urosevca su se iselili Srbi.

Da li ste, Vasa svetosti, ovih dana razmisljali o srpskom usudu? Zasto samo Srbi moraju da placaju visoku, najvisu cenu, da bi preziveli kao narod i da bi sacuvali svoju drzavu?

- Vise uzroka je za to, a jedan od njih je, po nasem ubedjenju, da ne mogu na lak nacin resavati pitanja od prevashodne vaznosti. Nije nama slucajno doslo ni Kosovo, a ni petstogodisnje ropstvo pod Turcima, kada se najcesce culo: "Velikasi proklete im duse, na komade razdrobise carstvo". Koliko se za tih pet stotina godina rodilo Karadjordja i Njegosa, ali narod nije uzrastao i nije se moglo uciniti nista. Bas kao i sada: Da grane sunce, ako imate lupu, mozete zrake koncentrisati u jednu tacku i upaliti vatru. Ako je oblacno, iako imate lupu, ne mozete uciniti nista. Ako ima sunca a nemate lupu, opet ne mozete uciniti nista.

Eto, u obicnim prilikama. Secam se, sastanemo se na Kosovu da jednu crkvicu obnovimo, da vidimo koliko sredstava imamo, kakvu cemo crkvu da gradimo, koliku... I kako to biva, jedan ce reci da je najbrze, najjeftinije, najbolje od blokova betonskih. Drugi ce - dobro od betonskih blokova, ali necemo posle deset godina opet da zidamo crkvu, nego od trajnijeg materijala - od kamena. Treci ce dodati: ako bude od kamena, po sadasnjem malteru na kamenu freske nece moci da se oslikaju. Dodaje cetvrti: neka bude spolja od kamena, iznutra od cigle... Eto, koliko raznih gledista i svako ima svoju logiku. Sve je to do sada dobro. Odredjeni forum odredi da treba da bude tolika, takvog oblika, spolja od kamena, unutra od cigle. Sad nastaje zlo. Oni cije glediste nije usvojeno ne samo da bivaju neprijatelji vec ce neprijatelje upotrebiti da onemoguce da se ista ucini. To nas prati od sedmog veka do dana danasnjeg.

Secam se i jedne profesorke francuskog jezika koja je znala i nemacki. Iako je za vreme okupacije izbegavala da govori nemacki, da joj se ne bi prigovorilo, ali je na ulici bilo situacija da ce postradati Srbin od Nemca. Kaze ona: "U takvim situacijama morala sam da idem s njima do nekog komandanta nemackog da bi se stvar razresila. U jednoj od takvih situacija bila sam 1943. godine. I posto je slucaj razresen, Nemac komandant mi se obrati sledecim recima: Vi ste Srbi nikakav narod, na vase dostave hapsimo 15-16 ljudi dnevno. Zbog nistavnih stvari."

Vidite, ima necega negativnog oko nas, i u nama, zbog cega stradamo. Ima i plemenitosti koja je zaista velika, a potvrdio je to i jedan pastor Nemac. U poslednjoj besedi, pred svoje penzionisanje rekao je: "Mi smo Nemci izgubili ovaj rat. Dobili su ga drugi, bolji ili jaci, ali je jedan mali narod dobio taj rat moralno. Taj narod na jugu Evrope, to je srpski narod. Mi smo onde za jednog Nemca streljali stotinu Srba, a ovde su u logorima bili njihovi oficiri i intelektualci. Kada je pala Nemacka i kada su logorasi izasli iz logorskih zica, mi smo strahovali sta ce biti s nama. A oni su milovali nasu decu i davali im cokolade koje su dobijali od saveznika. Taj je narod, moralno, dobio rat." Po koju bismo mi cenu na taj zlocin vracali zlocinom? Ni po koju cenu! Ne govorim, opet kazem, o pojedincima kojih i ima medju nama svakojakih, nego o narodu kao celini.

Da li drzavne vlasti pomazu da se sacuva Kosovo?

- Na svaki nacin opsti stav je da se Kosovo sacuva. Uostalom, i Evropa je pristala da Kosovo ostane u sklopu Jugoslavije jer Kosovo za nas nije samo pojam kao teritorija i zemlja, nisu cak ni one svetinje. Najveci nas domet je Gracanica - najlepsa sacuvana srpskovizantijska crkva . Nema je ni u Grckoj! Onda Decani i Pecka patrijarsija. Nije od presudne vaznosti ni ona nauka koju su na Kosovu propovedali monasi i svestenici jer to su propovedali i drugi manastiri i crkve. Pojam Kosova je urastao u svakog od nas, jer je na Kosovu sveti Knez odbranio najvazniji duhovni i nacionalni princip. Nije on isao da otima tudju zemlju, vec da brani svoju. Ne da tlaci tudju slobodu, vec da brani svoju. Ne da namece svoju veru drugima, vec da brani svoju.

Ako se ne varam, govorili ste da Kosovo nije tesno, da na njemu ima dovoljno mesta za sve narode i veroispovesti koji zele da zive na njemu.

- Pre deset godina, pisao mi je jedan hodza iz Metohije i, pored ostalog, u pismu kaze: Za islam je neprihvatljiv princip: Dok se jednom ne smrkne drugom ne moze da svane.

Ja sam mu odgovorio da je taj princip neprihvatljiv i za pravoslavlje. Zemlja je Bozija dovoljno siroka i dugacka da ima mesta za sve ljude ako zaista budemo ljudi. A budemo li neljudi, bice nam tesna i ako nas ostane svega cetvoro na Zemlji. I u Bibliji i u Koranu, naime, govori se o Adamu i Evi i njihovoj prvoj deci, sinovima Kainu i Avelju, kad zli Kain skoci na brata Avelja i ubi ga. Cega mu je bilo malo. Zlocincu je uvek malo.

I mi, ako budemo zli ljudi, uvek ce nam biti malo i uvek ce biti drugi kriv.

Cega je malo, Vasa svetosti, i onima iz jednog malotiraznog lista - bliskog vlastima - koji su vas najgrdjim recima napali zbog saopstenja Svetog arhijerejskog sinoda u kojem se trazila ostavka Slobodana Milosevica?

- Smisao tog saopstenja jeste da se dodje do vlade nacionalnog spasa u kojoj ce ucestvovati svi dobronamerni ljudi, bez obzira kojoj stranci pripadaju ili nijednoj. Suoceni sa tragicnim polozajem u kome se nasao sav nas narod i drzava, uvereni da je u imenu Bozjem konacni sud i pravda, a ne u instrumentalizovanom Haskom sudu, smatramo da aktuelni predsednik drzave i njegova vlada, u interesu naroda i za njegovo spasenje, podnesu ostavku kako bi novi ljudi, prihvatljivi za domacu i medjunarodnu javnost, kao vlada narodnog spasa, preuzeli odgovornost za svoj narod i njegovu buducnost. Svakom razumnom coveku je savrseno jasno da brojni unutrasnji problemi i protivurecnosti kao i izolovanost nase drzave na medjunarodnom planu ne mogu biti reseni i prevazidjeni pod ovakvim uslovima. Stoga smo apelovali nasoj braci sa Kosova i Metohije da ostanu na svojim vekovnim ognjistima i da ne napustaju svoje svetinje, uvereni u istinitost Hristovih reci: ko istraje do kraja, taj ce se spasti. Ali mi ne smatramo da Kosovo moze biti "etnicki cisto", bilo srpsko, bilo siptarsko. Nego da na njemu zive kao i pre i Siptari, i Srbi, i Turci, i Romi, i ljudi drugih nacionalnosti.

Cuo sam da je Amerika izjavila da ce na Kosovu biti obnovljene sve siptarske kuce, kao i u Crnoj Gori, a u Srbiji nista. Jos ce nas zahvatiti svim sankcijama. Na koji nacin ce poceti da rade preostale citave fabrike? Oni kazu: krivica je Miloseviceva! On treba da sagleda opstanak ovog naroda, i da pristane na dobrovoljno povlacenje, da se to izvede na miran nacin. Crkva nema svoju stranku, ali kad narod bude imao mogucnost da slobodno kaze svoje ubedjenje, pa neka kaze i kako izabere neka mu bude. Mene su pitali 1991, dok sam bio na Kosovu za vreme prvih visepartijskih izbora, za koga da glasaju. Odgovorio sam da o tome moraju sami da razmisle. "Ja glasati necu, nisam glasao ni do sada, ali vi kada razmotrite u koje ljude i koju stranku imate poverenja, vi za njih i glasajte. Po mom misljenju, kad me vec pitate kao verujuci ljudi, mislim da ne bi mogli kao hriscani da glasate za stranku koja u svojoj konstituciji ima ateisticki, odnosno materijalisticki stav."

Vasa svetosti, da se Crkva malo vise mesala u politiku, da li bi se neke nevolje mogle izbeci? Da li su se neka desavanja mogla okrenuti na dobrobit srpskog naroda?

- Crkva je oduvek propovedala, po nasem hriscanskom ubedjenju, da se ljudi opredeljuju za vecne reci Hristove i da ih postuju. Time ce uciniti dobro i sebi i bliznjima, i kao nebeskim i zemaljskim bicima. Kad su sveta braca Cirilo i Metodije bili na Krimu medju Hazarima, jedan ce od njih da kaze svetom Cirilu: "Vi imate zapovest Bozju 'ne ubij', a vi nas ubijate u borbama." Sveti Cirilo odgovara: "Ako jedan gospodar da dve zapovesti svojim slugama, pa jedan ispuni jednu, a onaj drugi obe, koji je bolje ucinio? Svakako onaj koji je ispunio obe. A onaj kaze: Jeste, ali Hristos kaze ne ubij, a kaze i to da nema vece ljubavi od one u kojoj neko polozi zivot za bliznje svoje. Kad vi nas napadate, mi idemo da branimo svoje bliznje."

Za nas je neprihvatljiv osvajacki rat, po Jevandjelju, a nije neprihvatljiv odbrambeni. Jedna nemacka novinarka, jos 1993. godine, postavila mi je pitanje: da li postoji pravedan rat? Odgovorio sam: Kada postoji na nebu, moze postojati i na zemlji. Naime, onaj satana je napao sa andjelima (koji su odstupili od Boga) svetog Mihaila i andjele koji nisu odstupili od Boga. Braneci se, pobedili su, satanu su bacili na zemlju. Za nas je odbrameni rat blagosloven, a napadacko-osvajacki osudjujemo. To je rec Hristova. Ako jedan covek hoce da sazida kucu, mora da vidi koliko ima materijala, kako bi je zavrsio. Ako pocne pa ne bude mogao da zavrsi - ne treba ni da je pocinje. Ili: jedan car sa dvadeset hiljada vojnika hoce da napadne jednoga koji ima deset hiljada vojnika. Taj sa deset hiljada vojnika mora da porazgovara sa najboljim savetnicima kako bi video hoce li moci da se suprotstavi onome sa dvadeset hiljada vojnika. Ako ne moze da se izbori, treba da posalje poslanika i jos dok je onaj daleko da se s njim nagodi radi opstanka svog naroda.

Hocete da kazete: i nama je bila potrebna nekakva nagodba sa zapadnom vojnom alijansom?

-Tada kada je NATO rekao da ce iz Makedonije sa vojskom doci na Kosovo, nemas kud, napasce te, moras da se branis. Ali kada su rekli da nece ici sa vojskom, da ce bombardovati, tad je bilo vreme da se razmisli hocemo li moci da se odupremo svetskoj sili. Bilo je vreme da se donese zakljucak: da medjunarodne mirovne snage dodju na Kosovo, ali bombardovanja nema.

U Svetom pismu, u Starom zavetu pise da je 600 godina pre Hrista postojao Vavilon i u njemu car Navuhodonosor - najmocniji vladar, a Jevreji su bili jos slobodni i oslanjali su se na Egipat. Prorok Jeremija kaze: "Morate se pokoriti Vaviloncima, Egipat ce se raseliti. " Njega uhvate i bace u jamu - u cisternu punu gliba. Car naredi da ga izvade i operu, pa ce nasamo da ga pita sta da ucini u ovoj stvari. "Care, pristani na ono sto od tebe traze, ostaces ziv i ostace narod." " Ne mogu od velmoza", kaze car. "Izginuces i ti i oni i narod ce biti raseljen." Nisu pristali. Taj Vavilon nas opominje. Kako uciniti u ovoj nesretnoj stvari? Kad su se, pred rat u Bosni, u Lisabonu sastali Alija Izetbegovic, Kljuic i Karadzic kao predstavnik Srba, uz prisustvo medjunarodnih faktora, sporazumeli su se i potpisali da u Bosni budu tri konstitutivna dela: srpski, muslimanski i hrvatski, da Bosna bude konfederacija. Kad su se vratili u Bosnu, Evropa i Amerika kazu: "To demokratija nije, ovo je demokratija - u Bosni ne mogu biti tri konstitutivna dela vec dva: Muslimani i Hrvati zajedno, s druge strane Srbi. Drugo - Bosna ne moze biti konfederacija nego unitarna - to je demokratija."

Vidite, na to se moralo racunati.

Sve sto ste rekli upucuje na zakljucak da je kraj drugog milenijuma za Srbe ispao tezak i tragican. Mislite li, nadate li se da cemo se, kao narod, odupreti iskusenjima?

- U iskusenjima su i zadaci koje vreme iznosi pred pojedince i pred zajednicu. Da li cemo te zadatke, najbolje sto mozemo, najboljom voljom resavati? Ako ucinimo, kao saradnici Bozji, ono sto mi mozemo, onda ce Bog uciniti ono sto mi ne mozemo. Na koji smo se nacin odrzali vise hiljada godina na ovome terenu? Samo tako sto smo ucinili ono sto mozemo, samo na taj nacin ce nam i Bog i sada pomoci. U Peci su pre nekoliko meseci u jednom kaficu Siptari ubili sestoricu Srba. Sedmi je ostao ziv, jer mu je u tom casu ispao upaljac - on se sagao da ga nadje i uzme, u tom casu su pokosili sestoricu a njega samo malo ranili. Suvise je slucajnosti!

Kazu nam sa Zapada, opet, da smo remetilacki faktor, da ugrozavamo spokojstvo drugih naroda, da kvarimo evropski i svetski mir. I onda nas ubijaju, parcelisu Srbiju, ruse gradove, presecaju komunikacije. Sta osirotela i usamljena Srbija moze da kaze sebi i svetu u ovom dramaticnom trenutku?

- Aveljova obaveza je bila da se brani od brata Kaina. Nas instinkt samoodrzanja je dat od Boga, ali treba da se branimo kao ljudi, ne kao neljudi. Uvek iznosim princip koji je formulisao crnogorski vojvoda Marko Miljanov, koji je u pedesetoj godini naucio da cita i pise i napisao nekolike knjige u proslom veku, pod nazivom "Cojstvo i junastvo," pa veli: "Junastvo je da branim sebe od neprijatelja, a cojstvo da branim neprijatelja od sebe." Ni prema neprijatelju ne smemo, braneci se i napadajuci ga, da postupamo neljudski. Puska ti je - puska mi je, pa kome Bog i sreca junacka. Ali ima slucajeva da se onome kome je puska izbacena iz ruku vade oci, sece nos, usi.

Kad bismo se mi na taj nacin samo osvecivali, upropastili bismo svoju dusu i ponistili sve najvaznije poruke svog naroda. Postoje mnogi casni nacini da se branimo od nasilja .

Kako se u ovoj nesreci drzao Vatikan, kako predstavnici ostalih religija? Na koji nacin je reagovao Svetski savet crkava?

- Da budemo iskreni, zaista je ljudima u svetu bilo veoma tesko da shvate ove nase unutrasnje odnose. Na primer, kad Muslimani kazu da su oni Bosnjaci. Odakle Srbi u Bosni, ljudi u svetu nemaju pojma i ne znaju da su Srbi tamo vise od hiljadu godina. I kad ja iznesem da car Konstantin Porfirogenit jos u 10. veku pise da su u Bosni od velike reke Drine ka zapadu Srbi, i da je granica izmedju Hrvata i Srba reka Cetina i zupa Livno, kada ja to kazem, vele mi: spominjete ono sto je istorija, sto je davno bilo. Ne bih se ja pozivao na istoriju da se Muslimani ne predstavljaju kao autohtoni u Bosni, pa Srbi onda ispadaju napadaci odnekle. Godine 1992, neposredno pred rat u Bosni, u Sarajevu pogine Srbin na svadbi svog sina, a zet mu svestenik bude ranjen i crkvena zastava spaljena od Muslimana sa recima: "Sta ce Srbi na Bascarsiji u Sarajevu?" Kao da su tu Srbi od juce, a ne od pre hiljadu godina! Nazalost, stranci se opredeljuju prema trenutnim emocijama, prema interesima i znanjima koja su dobili od ovakvih i onakvih medija. Ni kada su dobronamerni ne mogu da shvate nase korene i razloge.

Neki drugi okolni narodi, Bugari na primer, Rumuni na primer, ne dolaze kao Srbi do ivice i na ivicu bioloskog opstanka. Koje su to istorijske greske pocinili i cine Srbi? Ili je nasa greska u neprilagodljivosti onome sto se kod Hitlera zvalo, a i sada se zove, novi svetski poredak?

- Ima i toga. Pre svega ta individualnost je prenaglasena u suprotnim gledistima, a i nasa kuca nasred druma svetskoga, sto kaze Cvijic, smeta.

NADjA ANDREJEVIC