PREDSKAZANJA

MILIC RUSIO - KAVAJA ROBIJAO

Kako bombardovanu zgradu "Usce" vide Milic od Macve i Nikola Kavaja koji su u masti i stvarnosti planirali da je sruse

Koliko jos ljudi zna cemu je najpre sluzila ona usamljena, visoka, nekada najvisa zgrada Beograda odmah preko Save, posmatrano sa kalemegdanske terase. Poslednjih godina nazivana je Poslovni centar "Usce", a najvise je bila u centru paznje domace i svetske javnosti minulih meseci kada su je bombardovali "tomahavci" i rakete u toku NATO agresije na Jugoslaviju.

Tresao se Beograd, tresla se Jugoslavija, a najvise su se tada tresli gosti obliznjeg hotela "Hajat", u kojem su odsedali uglavnom strani novinari kada su bombe razarale zgradu "Usce": sest-sedam raketa uslo je kroz prozor na prvom ili drugom spratu a nekoliko ih je ispaljeno po najvisim spratovima ove zgrade.

Posto su se na krovu zgrade "Usce" nalazile antene nekoliko televizija, cije su emisije, izgleda, iritirale celnike NATO-a, ta zgrada je raketirana vise puta, sve dok se antene nisu pretvorile u klupko gvozdja. Tako je svoju "misiju", bar privremeno, okoncala i zgrada koja je za mnoge bila najnepopularnija gradjevina Jugoslavije, jer je u njoj decenijama bilo sediste Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i Centralnog komiteta SK Srbije, odnosno kasnije Socijalisticke partije Srbije.

Za one, koji ne pamte to doba, vredi reci da su to bila najvisa partijska tela gde se, kao na Olimpu medju bogovima, odredjivala sudbina cele zemlje, racunajuci nekada i pojedinacne ljudske zivote. Tacnije, kao i u svakom autokratskom rezimu, tamo je razradjivana ideologija koju je odredjivao vrhovni bog na Zemlji, a to je za ovu drzavu decenijama bio Josip Broz.

Ovo malo istorijsko podsecanje bilo je neophodno da bi mladji svet razumeo zbog cega je jedan Nikola Kavaja svojevremeno kidnapovao putnicki avion u Americi s namerom da se zajedno sa svim putnicima obrusi i srusi na zgradu Centralnog komiteta, kasnije nazvanu Poslovni centar "Usce". Ali o Kavaji nesto kasnije.

Prethodno podsecanje je bilo potrebno i da bi se bolje razumelo zbog cega je 1962. godine slikar Milic od Macve izazvao pravu uzbunu u kulturno-politickoj javnosti Beograda izlozbom svojih slika na kojima je prikazao rusenje upravo te tada "veoma popularne" zgrade. Milic je predskazivao slom komunizmu atakujuci slikama na njegove najvise simbole, pre svega na zgradu CK.

Tada je na njegovoj velikoj slici Novog Beograda, i to bas slici onog dela na kojem, preko puta Kalemegdana, dominira usamljena, visoka zgrada Centralnog komiteta, osvanuo prizor rusenja u nekoj kataklizmickoj situaciji. Sa nakrivljene visoke zgrade, nekoliko gornjih spratova vec je pocelo da se rusi.

Na drugoj slici, na zgradi Saveznog izvrsnog veca, takodje na Novom Beogradu, velike uzduzne pukotine, na zgradi Savezne skupstine isto takve naprsline i po neka cigla pocela je da pada... Posetioci izlozbe su se samo zgledali, podgurkivali i skriveno smejuljili.

Bio je to prvorazredan politicki skandal - da se neko usudi da se cinicno podsmehne najvecim simbolima komunizma, dakle, samom komunizmu.

Sada se Milic od Macve dobro seca svih tih svojih slika. Tri iz serije tih slika odneo je u Ohrid i Skoplje Krste Crvenkovski, ondasnji ministar kulture Jugoslavije. Milic od Macve je prosle nedelje kod svoje kuce nasao serografiju pod naslovom "Levijatan nad Beogradom". Na tom crtezu, ispod ogromnog zastrasujuceg cudovista - levijatana - sasvim pri dnu se vide obrisi Beograda sa prepoznatljivim konturama Kalemegdana i zgrade CK koja jedina, sa gornjih spratova pocinje da se rusi... Milic sada prica:

- Slika je bila izlozena aprila 1963. godine u Ulusovoj galeriji na takozvanoj Rehabilitacionoj izlozbi, posto je prethodna izlozba trebalo da se otvori izmedju 20. i 21. februara 1962. godine u ponoc, "u gluvo doba noci", kako je stajalo u pozivnicama, u galeriji Grafickog kolektiva. Ali nije. Govorilo se: taman posla, kako moze izlozba o komunizmu, kao necem svetlom i naprednom da se otvara "u gluvo doba noci".

Zbog toga i nije bilo te februarske izlozbe, vec potonje odrzane godinu dana kasnije na koju su, seca se Milic, dosli svi visoki rukovodioci Jugoslavije, izuzev Broza i Kardelja. Sa suprugama su bili Aleksandar Rankovic, Koca Popovic, Krste Crvenkovski, Ceca Stefanovic, Krcun Penezic, generali...

Sta je Milic od Macve tada mislio o zgradi Ce-Ka, onda kada je naslikao seriju predskazateljskih slika "Rusenje Beograda", a sta misli sada, kad je ta zgrada prakticno neupotrebljiva posle bombardovanja?

- Ja sam ovde imao ozbiljan plan u svojoj glavi da srusim komunizam iako je moj ujak, Stojadin Jokic iz Klenja, bio zadrti komunista, ili kako je sam za sebe govorio, "kiseli komunista". Zamisljao sam da letim na mom balvanu i da se zarijem u tu zgradu, ali da taj balvan ima dva dela, tako da se ja u poslednjem trenutku otkacim i spasim. Na tom projektu sam radio u masti, nadajuci se da ce se jednog dana i ostvariti. Na svu srecu, Gorbacov je u Rusiji srusio komunizam tako da mi je laknulo.

Sada? To sto je sada izbombardovana ta zgrada, potpuno sam ravnodusan, jer to vise nije bio Ce-Ka. Zao mi je sto se nije nasao jedan Kavaja da je srusi na vreme, kada je Broz bio mocni mag. Tada je zmiju trebalo tuci, barem po repu!

Zelja Milica od Macve, i ne samo njegova, tada se zamalo nije i ostvarila. Najcuveniji jugoslovenski potencijalni terorista i nesudjeni atentator na Broza Nikola Kavaja bio je i bukvalno na putu da ostvari svoj zivotni san - da srusi zgradu Ce-Ka i to po mogucstvu da u njoj ubije i prvog komunistickog vodju Jugoslavije.

U ono vreme jugoslovenski politicki emigrant u Americi, Nikola Kavaja je uspeo da kidnapuje putnicki avion "boing 727" sa namerom da preleti Atlantik, doleti do Jugoslavije i da se na Novom Beogradu, zajedno sa svim putnicima - sruci na zgradu Centralnog komiteta.

Za NIN, Kavaja sada ovako opisuje taj dogadjaj:

- Bio sam kidnapovao avion i u njemu, na aerodromu u Cikagu, samo cekao da se pojavi moj kompanjon pop Stoiljko Kajevic pa da poletimo na tu veliku misiju za Jugoslaviju. Pop Kajevic, medjutim, nije dosao, uplasio se i sve je propalo. Mene su Amerikanci uhapsili i osudili na 65 godina zatvora od cega sam 17 izdrzao a od toga sedam godina u samici.

Kavaja je, kaze, bio spreman i bez Kajevica da poleti za Jugoslaviju i srusi zgradu Ce-Ka ali nije poznavao Beograd i nije znao gde je ta zgrada pa bez vodica popa Kajevica nije se ni usudio da krene na taj zadatak.

Zanimljiva je anegdota u vezi s tom zgradom nastala u vreme kada je jedan americki glumac jugoslovenskog porekla, koji je igrao Tarzana u nekom filmu, kao gost "Ilustrovane politike" razgledao Beograd. Jednog trenutka, kad se zadesio na nekom vidikovcu na Dedinju pitao je kakva je ona visoka usamljena zgrada u daljini. Pratilac mu je odgovorio "Ce-Ka". "Sta je to Ce-Ka"? - pitao je glumac - Amerikanac. "U toj zgradi rade komunisti!" "Sta, zar ih toliko mnogo ima?", zacudio se Amerikanac.

Iako ima punih 65 godina, Nikola Kavaja deluje snazno, odlucno, pun je energije. Ali kakve? Tvrdi da u njemu ima vise mrznje nego u one dve atomske bombe bacene na Japan. Mrznje prema kome? Objasnjava:

- Sve sto je od 1918. godine radjeno, cinjeno je na stetu Srba. Pocevsi od onoga sto je Aleksandar Karadjordjevic stvorio Jugoslaviju, hteo je valjda da bude car Balkana. Taj njegov postupak je Srbe stajao mnogo zrtava u Drugom svetskom ratu. Onda je dosao Broz koji je isto tako zeleo da bude car Balkana, na stetu Srba. Nikada nisam mogao da zamislim da na celu Srba stane jedan Hrvat, Josip Broz Tito, koga su Srbi sluzili. Vazda sam bio spreman da i svoj zivot dam za moju porodicu, za moju naciju. I ja nisam za ono pravoslavno "ko tebe kamenom, ti njega hlebom!" Ja sam za to: ako meni neko izvadi oko, ja cu njemu da otkinem glavu.

Kavaja je u pocetku bio odan komunizmu. Ali za to ima objasnjenje: Bio je mlad i bio je pitomac Vojne akademije u Beogradu, a kada se desila rezolucija Informbiroa, tri njegova brata su uhapsena a 27 rodjaka bilo je u zatvoru...

Zbog cega je nameravao da srusi zgradu Ce-Ka? Zato sto je verovao da u njoj ima najvise komunista. A da je imao snage i mogucnosti, kaze, jednim metkom bi ubio sve komuniste na ovoj planeti!

Kome treba da zahvali za svoju plahovitu prirodu i odakle mu prezime Kavaja?

- Moja porodica se u stvari preziva Radisic, mi smo Srbi iz Crne Gore a jedan moj deda je ubio nekog bega od Kavaje (grad u Albaniji), pa sad po toj liniji ja nosim prezime Kavaja.

Od komuniste postao je antikomunista, a posle toga i antizapadnjak? Evo kako Kavaja to tumaci:

- Ja sam u americku demokratiju slepo verovao od 1951. do 1971. godine. Sve je to, medjutim, bila varka i laz. Za Nikolu Kavaju sada postoji samo jedna demokratija: kada odem Bogu ili djavolu na ispovest. Odavno sam shvatio da na ovoj planeti ko je jaci taj tlaci. Sila boga ne moli, a bog silu ne moli. U kapitalizmu dobro zive samo kapitalisti. Sirotinja i srednja klasa zive samo od danas do sutra. Da sam u Americi bio sin nekog senatora ili milionera, ne bih bio osudjen na 65 godina zatvora. Ali, bio sam migrant (1957. pobegao iz zatvora iz Jugoslavije u Ameriku). Bio sam za njih topovsko djule.

Kavaja prica kako je verovao da su SAD bastion slobode, pravde i demokratije. I mnoga nepostena dela je, kaze, zbog toga izvrsio. Uzimao je nekim narodima slobodu za koju su se borili, kao sto se njegov, srpski narod, sada bori. To su uglavnom bili juznoamericki narodi u Gvatemali, Kostariki, Hondurasu, Cileu... Kada je "progledao" svojim ocima, kada je video nesto sto nije trebalo da vidi, on je 1971. godine odustao od toga. Inace, tvrdi da je postavljao Pinocea u Cileu 1971. godine, kad je tamo izvrsen vojni puc.

Kako sada gleda na bombardovanu zgradu Ce-Ka?

- Ta zgrada ne postoji cim sam ja dosao u otadzbinu. Za mene je najtuzniji dan kada je Josip Broz umro prirodnom smrcu. I tu vise nema sta da se prica.

Za jednog od tri projektanta zgrade Centralnog komiteta, alijas Poslovni centar "Usce", za arhitektu Dusana Milenkovica nije najtuzniji dan bio onaj kada je raketirana ta zgrada, mada mu je, kako kaze za NIN, ipak bilo zao zbog toga jer "zgrada je zgrada". Pre te zgrade, Centralni komitet Komunisticke partije Jugoslavije bio je u nekadasnjoj zgradi Agrarne banke preko puta Savezne skupstine, pa ne znaci da tu zgradu zbog toga treba rusiti.

- Nikada nisam bio komunista nijedan dan, objasnjava Milenkovic i kaze da upravo razmislja o tome kako bi zgrada "Usce" mogla da se obnovi i istovremeno sacuva kao spomenik NATO agresije. - Mogli bi da se "zacrne" (kao "Beogradjanka") spratovi koji su goreli za vreme bombardovanja.

Koliko je stabilna konstrukcija te zgrade, objasnjava arhitekta Milenkovic:

- Unisteno je sedam-osam nosecih stubova, ali nosecih stubova na toj zgradi ima "mali milion", izmedju svakog prozora. Dakle, potpuno je stabilna.

Po svemu sudeci, ovaj simbol komunizma jos ce potrajati da svakoga podseca na vremena koja su za jedne bila najlepsa, a za druge nisu.

TOMA DzADzIC