(nastavak sa prve strane)

MILOSEVICEVA SUDBINA

NARODNA BRIGA

Gradjani Srbije su ovog leta poceli da se izjasnjavaju da li zele da obnove zemlju ili vlast u porusenoj zemlji

Ni najdarovitiji pisci politicke fantastike donedavno nisu mogli da opisu naseg predsednika kako seta unuke po Bambilendu i uziva blagodeti penzije koju je, bez sumnje, zasluzio posle desetogodisnjeg pregalastva na planu domace, a bogami i medjunarodne istorije. Politicka karijera, koja je pocela jednim strateskim obecanjem Srbima iz Kosova Polja, dozivela je blagi udar kada je britanski general Majkl Dzekson na istom mestu poceo da ponavlja ova ocinska obecanja, da bi zapala u ozbiljnu krizu u nedeljama koje su obelezene paljenjem i rusenjem neutvrdjenog broja kuca, crkava, spomenika i ostalih uspomena na srpsku drzavu, protestima rezervista, reinkarnacijom opozicije i hibernacijom ekonomije.

Na kraju su neki sasvim ozbiljni ljudi poceli da tvrde kako jugoslovenski predsednik razmislja o mogucnostima da jednog dana, ipak, ode u penziju. Analiticari na prinudnom odmoru poceli su da razradjuju razne scenarije za mesece raspleta, u kojima se govori o prebacivanju vlasti po modelu dr Karadzica, pobuni famoznog liberalnog krila ovdasnje neliberalne vlasti, zastitnom faktoru Kineskog zida, dok su najtalentovaniji smislili da bi u zemlji Srbiji mogli da budu organizovani fer i demokratski izbori.

Cetiri jahaca

Teoreticari smatraju da su se u dosadasnjoj praksi izdvojila cetiri uzroka promene autoritarnog rezima; ekonomski slom, ratni poraz, masovni protesti i izborna kradja. Neki od njih primecuju da su se Srbiji dogodili svi jahaci apokalipse, ali da je predsednikova vlast ostala neokrnjena, sto, medjutim, ostavlja neugodnu mogucnost da se okidacki mehanizam za promenu vlasti pokrene u sasvim neocekivanim okolnostima i na neverovatnim mestima. Posto je organizator na leskovackoj televiziji Ivan Novkovic okupio u bastionu levice 20 000 ponizenih i uvredjenih biraca, a valjevski slikar i entuzijasta na prepunom valjevskom trgu "smenio" lokalnu vlast, Miloseviceva pozicija bi mogla da bude uzdrmana ukoliko bi "Zvezda" na Marakani dozivela katastrofalan poraz. Srbija, dakle, ulazi u period u kojem su sve karte otvorene.

Garant nemira

Uprkos tome sto postoji fama o tome da jugoslovenski predsednik ne spada medju najbolje obavestene pripadnike svoga naroda jer je okruzen ljudima koji nemaju kurazi da mu saopste da je u neprilici, ipak mu svakako nije promaklo kako mu je ovog leta propao uobicajeni mediteranski odmor. U Grcku i uopste u inostranstvo se ne moze, a u Crnoj Gori se verovatno ne bi najprijatnije osecao. Na raspolaganju je, recimo, Vlasinsko jezero, cuveno sa svoje prirode, ali i to samo ako ne naidje na neku od blokada na putevima koje su postavili nezadovoljni rezervisti.

Zapadne zemlje, ciji su se avioni pokazali brzim od njihove pameti, napokon su prekinule igru nazvanu "garant mira na Balkanu" i Slobodana Milosevica ogradile resetkama, skupa sa saradnicima i nama ostalima koji su se tu slucajno zatekli. Tu nedavno je Medlin Olbrajt, na ovim prostorima veoma nepopularni americki drzavni sekretar, saopstila da eventualna "mekana demisija" Slobodana Milosevica, koja bi podrazumevala njegovo odstupanje negde u inostranstvo gde bi bili spremni da ga prihvate ne zadovoljava njihove zahteve. Analiticari su, medjutim, odmah ukazali da bi se americki stav mogao promeniti ako se jugoslovenski predsednik pokaze kao "tvrdji protivnik". Znajuci Milosevica, prakticno je sigurno da ce Amerikance osloboditi brige da mu traze azil. U Jugoslaviji je, medjutim, previse onih koji brinu sta ce biti s njima da bi brinuli sta ce biti sa Milosevicem.

Dugogodisnji predsednik vazan je samo kao simbol politickog sistema koji - to valjda vise niko i ne osporava - nije sposoban da zaustavi kola koja su krenula nizbrdo. Strategija opstanka na vlasti je upravo u utorak uvece postala jasna - Predlog zakona o lokalnoj samoupravi koji bi na sednici Skupstine u cetvrtak trebalo da bude usvojen. Socijalisti ne pokazuju inovacije u strategiji - jasno je da novi zakon, kao i svi dosadasnji slicni, ima za jedini cilj osiguranje pobede na (lokalnim) izborima pre nego sto se ovi i raspisu.

Situacija je, medjutim, izmenjena utoliko sto unutrasnji politicki oponenti, oliceni u Savezu za promene, vise uopste ne pridaju znacaja institucionalnim nacinima politicke borbe. Goran Svilanovic, lider Gradjanskog saveza Srbije, kaze da je osnovni cilj borbe ovog leta na ulicama Srbije uspostavljanje prelazne vlade strucnjaka koja bi obezbedila uslove za prezivljavanje naredne zime te pripremila teren za dalje tranzicione procese u oblasti ekonomije i politike. Ono sto je novo, i vazno, to je da Svilanovic otvoreno kaze da ta vlada ne bi trazila institucionalni legitimitet, to jest ne bi je izabrala Skupstina. "Recimo to ovako: prelazna vlada bi bila formirana izvan postojeceg ustavnog konteksta", zagonetno kaze Svilanovic.

Prevedeno na obican jezik, Savez za promene se nada, na talasu sve masovnijeg nezadovoljstva u gradovima sirom Srbije, da formira prelaznu vladu potpuno mimo parlamenta. Ova pretnja osnazena je i najavom da bi opstinske skupstine, tamo gde je koalicija "Zajedno" pobedila, mogle doneti odluke prema kojima vise ne bi priznavale republicku vlast. Teska pretnja. Nosi li to opasnost od sukoba i nasilja? Jos kako.

Povratak na trgove

Posto se prilike radikalizuju, i Srpski pokret obnove shvata da politika laviranja izmedju vlasti i opozicije postaje neumesna. Kada je u utorak, jedan sat posle ponoci, na vrata sefa poslanicke grupe SPO-a Milana Mikovica dostavljen Predlog (novog) zakona o lokalnoj samoupravi, kojom se priprema put za otimanje vlasti u najvecim, pa i najbogatijim gradovima Srbije, SPO je odlucio da krene u otvorenu akciju protiv crveno-crne koalicije. Cinjenica da je pocetak protesta zakazan na godisnjicu smrti djenerala Draze i reklama za miting u Kragujevcu, kojom se ispod Miloseviceve slike navodi: oslobodimo Srbiju stvari koje joj nisu potrebne, govore da obnovitelji nece utrcati u neku novu koaliciju koja bi vodila staru politiku.

Nova demokratija i SPO svoju viziju optimistickog raspleta zasnivali su na nadi da bi Milosevic mogao, shvatajuci svoju (i nasu) situaciju, da, kao varijantu casnog povlacenja, prepusti mesto saveznog premijera Djukanovicevom DPS-u, da nesto slicno sprovede i na republickom nivou odbacujuci Seselja, i da, uz mozda neki dzentlmenski dogovor, provede naredni period uzivajuci u polozaju "engleske kraljice" i prikupljajuci papire za penziju.

"Ovakva vlast bi mogla da ode vojnim pucem, koji je malo verovatan, rascepom i buntom unutar same vlasti, sto je takodje malo verovatno, gradjanskim nemirima, sto je vec verovatnije ali bi na taj nacin Srbija platila veliku cenu, i na kraju dogovorom dela vladajuce i opozicione elite o mirnom transferu vlasti. Za taj poslednji, tzv. spanski model, zalaze se Srpski pokret obnove jer nam je izuzetno stalo da se reforme i promene dogode na miran, demokratski nacin. Odlazak Slobodana Miloseviceva je vazan, jer ce na taj nacin Srbija i Jugoslavija ostati cela i od njegovog odlaska direktno zavisi koliko ce vojnika Srbija moci da vrati na Kosovo", kaze savetnik predsednika SPO-a dr Ognjen Pribicevic.

Procene unutar ovog politickog bloka jesu - iako, razume se, o tome nerado javno govore - da se pred Srbijom nalaze gradjanski nemiri, lako moguce i rat. U slucaju vec opisanog scenarija osporavanja postojece vlasti, kakav najavljuje Savez za promene, ne bi bilo neocekivano da, pod parolom "uspostavljanja reda i zakonitosti", Milosevic posegne za vojskom i policijom, kao sto ne bi bilo neocekivano da deo te policije i vojske u takvom slucaju odbije poslusnost. Zanimljivo je da procene kazu da cak i ovakav, nasilni rasplet ne garantuje Milosevicu opstanak na vlasti, ali nema garancija ni za bezbednost gradjana ove zemlje.

Federalna igra

Ako je za utehu, Savez za promene ne veruje u ovakvu mogucnost jer smatra da "Milosevic vise nema moc da isprovocira gradjanski rat". Za varijantu "mekog prizemljenja" pomocu Djukanovicevog mandatara, sto je, kao sto smo rekli, projekat cija patentna prava imaju SPO i ND, Goran Svilanovic kaze da bi bio prihvatljiv i dobrodosao, ali da u to uopste ne veruje jer to prizemljenje, kaze, ne bi bilo mekano. "Nova savezna vlada bi preuzela vlast koja joj po Ustavu pripada, pripremila nove izbore za nekoliko meseci i za toliko bi Milosevic produzio svoju trajnost", kaze iskljucujuci bilo kakvu nagodbu sa Milosevicem u pogledu njegovog buduceg statusa.

Razgovori Demokratske partije socijalista sa srpskom levicom u Beogradu, medjutim, nagovestili su da bi Milosevic mogao da ponovo zaigra na kartu "Panic", odnosno da funkciju saveznog premijera poveri reformisti. (Njega bi za nekoliko meseci medijski kontaminatori i radikali poceli da optuzuju za nagomilane ekonomske i nacionalne probleme i na kraju bi ga smenili.) Problem je u tome sto se Crnogorci verovatno nece "spustati niz takvo uze", i ne treba iskljuciti mogucnost da vladajuce partije postignu konsenzus o samo jednoj stvari - labavljenju federacije, ukljucujuci i njenog predsednika.

Liberalska kletva

Osim Milosevica i najuzeg i uzeg drzavno-partijskog vrha, SPS se, razume se, sastoji i od mnostva nizih funkcionera i aktivista. Mnogi misle da ne bi bilo ni neophodno ni lepo da oni podele sudbinu svoga predvodnika. Za mnoge je nerazumljivo kako je, uprkos ponekad ne tako malim neslaganjima unutar partije, Milosevic ostao neprikosnoveni autoritet, pa mu se nece usprotiviti ni danas, kad su desetine saveznih i republickih poslanika sa Kosova prakticno u izbeglistvu, a vecini vrhunskih funkcionera onemogucen izlazak iz zemlje ili poslovanje sa dosadasnjim partnerima.

Nacin odrzanja unutrasnje strukture u SPS-u je jednostavan. Nekada vrlo visoki funkcioner ove partije, danas penzioner koji nerado govori za novine, svedocio je da taj princip funkcionise prosto tako sto u Glavnom odboru SPS-a, od prvog do poslednjeg (a ima ih nekoliko stotina), nema apsolutno nikog ko za svoj izbor ne moze da zahvali tome sto su njegovo ime stiklirala dva clana porodice Milosevic-Markovic.

Ipak, s obzirom na tezinu opsteg pada, neke turbulencije su neizbezne. Prastaru, simpaticnu pricu o ogromnom demokratskom potencijalu SPS-a, koji samo sto se nije probudio, podupiru vesti kako su neki vrhunski funkcioneri odbili da ucestvuju u farsi nazvanoj vracanje privremeno rasaljenih lica na Kosovo, dok su neki clanovi vlade poceli da, izmedju dva zestoka pica, cinicno komentarisu price o obnovi zemlje sa "ovih deset miliona prstiju". Medijski je to verifikovano u utorak kada je televizija prikazala Zorana Andjelkovica, predsednika Privremenog izvrsnog veca Kosova i nosioca Ordena jugoslovenske zastave prvog reda kako, pogodjen stradanjem srpskih izbeglica i izlozen njihovim primedbama, kaze (da izvine citaoci NIN-a) "jebe mi se za SPS, mene je briga samo za narod".

Socijalisti usputno lansiraju price kako se priprema novo kadrovsko spremanje koje bi dosadasnje udarne pesnice diskretno sklonile u neke sportske saveze, dok bi iz istih na velika vrata bili vraceni nekadasnji bliski Milosevicevi saradnici. Kao glavna zanimljivost novog, jubilarnog provetravanja navodi se kako bi se reciklirani kadrovi SPS-a, koji su iz partije otisli na prilicno neprijatan nacin, u nju vratili samo ukoliko bi mogli da kreiraju politiku. "Glavna nevolja sa demokratskim krilom SPS-a je u nezgodnoj cinjenici da se ti ljudi vise ne nalaze u partiji. Ili su sami otisli, ili su najureni ili bi im, jednostavno, neko sa vrha partije rekao da ne moraju da dolaze na svaku sednicu", kaze jedan od opozicionara koji je imao prilike da upozna socijalisticke liberale.

Sudbina izbora

Dakle, ako se opredeli za varijantu izlaska na izbore, Milosevic ce verovatno prethodno pokrenuti nov ciklus "kadrovske obnove", sto moze dodatno svedociti o tome da mu je definitivno ponestalo novih ideja. Zanimljivo je da bi vanredni izbori bili prihvatljivi i za Savez za promene (veruju da bi pobedili) pa bi to moglo da izgleda kao idealna varijanta koja bi zadovoljila sve strane i izbegla ekstremne scenarije i rasplete. Medjutim, najnovija akcija modifikovanja izbornih pravila i manje-vise otvoreno pripremanje terena za laziranje izbora (organizacija lokalnih izbora sa opstinskog nivoa prenosi se na republicki) kompromituje i tu mogucnost.

Socioloski gledano, Srbija jos nije zasla u visestranacki sistem, ma kako to mnogima ponekad izgledalo. Za taj dogadjaj neophodan je, kaze teorija, konsenzus vladajuce elite koja, kao sto se to dogodilo u Istocnoj Evropi, svoj status politicke elite menja za status ekonomske elite.

"Kada je pocela plisana revolucija u Ceskoj, sto hiljada ljudi je demonstriralo na ulicama Praga, za to vreme je zasedao Centralni komitet i rekao: mozemo da ih rasteramo ako tako odlucimo - pitanje je da li to hocemo. Odluka je bila: necemo da se branimo silom; sutradan je na ulici bilo petsto hiljada ljudi i komunizam u Ceskoj je oboren i potom u celoj Istocnoj Evropi", prica dr Slobodan Antonic, sociolog, objasnjavajuci zakonitosti u funkcionisanju i gasenju autoritarnih sistema. Zakljucak koji Antonic formulise glasi: svaka autoritarna vlast je jaka onoliko koliko je spremna da upotrebi raspolozivu silu. Posmatraci medijskog stampeda na domace izdajnike i tamnicenja bundzija po provinciji mogli bi da zakljuce da je Miloseviceva vlast potpuno cvrsta.

Osim toga, svaka autoritarna vlast ima uporisni stub na koji se oslanja. To je u nasem slucaju Slobodan Milosevic koji je vec pokazao da se u slicnim situacijama vec nekoliko puta dobro snasao i u tom smislu uliva poverenje svojim saradnicima na svim nivoima. "Posle poslednjih demonstracija, nas politicki sistem i zakonska regulativa potpuno su prilagodjeni delovanju u vanrednim uslovima i, sto je jos vaznije, Milosevic je izvukao pouke za postupanje u takvim situacijama", smatra Antonic. On predvidja da bi Milosevic mogao da se strpi da se protesti smire, da se "balon izduva", i zatim na nekim novim, laziranim izborima, na koje bi namamio neke svoje stare musterije, uspeo da obezbedi sebi legitimitet za narednih pet, sest, mozda i deset godina.

Prema istrazivanjima javnog mnjenja iz kraja januara ove godine, koje su za svoje interne potrebe porucile neke opozicione grupe pa su ostala nepoznata siroj javnosti, za Milosevicev odlazak iz politike izjasnjavalo se cak 47,5 procenata biraca u Srbiji bez Kosmeta (1 500 ispitanika intervjuisanih licnim kontaktom). Nasuprot tome, za Milosevicev ostanak se izjasnilo manje od trideset procenata.

Mnoge procene ukazuju na to da uzrok nezadovoljstva u Srbiji nije kosovski slom nego materijalna beda i neizvesnost. Ipak, ako je o Kosovu rec, kao "potpuno nezadovoljavajuci" Milosevicev drzavnicki ucinak u januaru ocenjivalo je 35,5 procenata biraca. Medjutim, dodatna 34 procenta ocenjuju ucinak kao "delimicno uspesan, jer su izbegnuti bombardovanje i rat". Za potrebe opozicije, ovih dana se vodi istrazivanje javnog mnjenja na trgovima i ulicama provincijskih gradova, gde ljudi ne pokazuju odusevljenje jos jednom istorijskom pobedom. Rezultati su, izgleda, ohrabrujuci.

Seseljeva ponuda

Jedini most vlasti prema 21. veku do sada je ponudio lider radikala, koji je istupio iz vlade jer su levicari popustili zapadnim ultimatumima povodom kosovskog pitanja, ali se, svejedno, nudi Milosevicu za buducu odbranu Srbije od Zapada. Svestan da predsednik tesko moze da vlada sam, a jos teze moze da nadje lojalnijeg opozicionara, Seselj je, izgleda, odlucio da poveca zahteve glede njegovih nekadasnjih tamnicara i saveznika, ocekujuci da bi uspeo da preotme jos koju stotinu hiljada nezadovoljnih socijalista.

U intervjuu Televiziji Politika, Seselj je, pored tradicionalnog prozivanja izdajnika, uspeo da primeti kako bi valjalo prodati zgradu i redakciju crvene "Borbe" rekao da treba proveriti da li je ministar policije Vlajko Stojiljkovic uzeo neku vilu. Time je nagovestio da bi mogao da koristi iskustva iz vlade za napade na levicarske partije ukoliko one budu otpisale istinske patriote. Radikali ce verovatno i zvanicno izaci iz vlade, ali ce Srbiju snaznije nego do sada cuvati sve dok Rusija i Belorusija ne stanu na noge. Iako Seseljev otvoreni poziv Milosevicu da nastavi sa beskompromisnom odbranom Srbije podseca na sedlanje lipsalog konja, savez ekstremnih levicara i desnicara mogao bi da postane priprema za odbranu vlasti, koja ce se braniti snaznije od Krajine i Kosova. Cak i od nezadovoljnih fudbalskih navijaca.

Dragoljub Micunovic, predsednik Demokratske stranke

Legitimna i legalna vlast svoj opstanak zasniva na slobodno izrazenoj volji biraca da u zakonom odredjenom periodu brine o opstem dobru, cuva i unapredjuje institucije od javnog interesa, stiti slobodu i prava gradjana i teritoriju drzave. Kada jedna vlast to nije u stanju, iz bilo kog razloga, ona gubi opravdanje svog postojanja i sustinsku legitimnost. U normalnim, demokratskim zemljama do smene dolazi izborima kada biraci prosudjuju o rezultatima postojece vlasti, daju joj ili uskracuju poverenje. Ako se u drustvu, u javnom mnjenju ili u politickim strukturama pojavi kriza, dolazi do prevremenih izbora.

Poseban je slucaj kad vlast ne uspeva da zastiti javni interes, kad ne radi za opste dobro, kad pogorsava stanje u drustvu i polozaj gradjana. U takvim slucajevima legitiman je pritisak javnog mnjenja, politickih partija, udruzenih gradjana da takva vlast demisionira i prepusti se izbornoj proveri. Odbijanje vlasti da to ucini uvecava zestinu protesta gradjana.

U nasem jugoslovenskom slucaju stekli su se uslovi za poziv vlastima da pre isteka mandata napuste svoje polozaje. U prilog ovom pozivu mogu se navesti sledeci argumenti.

Prvo, Ustav odredjuje funkcije predsednika Republike medju kojima su najznacajnije da predstavlja SR Jugoslaviju u odnosima sa drugim drzavama, da prima akreditive stranih ambasadora, da daje akreditive nasim ambasadorima da nas predstavljaju u drugim drzavama. Predsednik Jugoslavije je

persona non grata u zemljama Evropske unije, Amerike i u najvecem broju medjunarodno uticajnih drzava. Intervencijom Haskog tribunala za ratne zlocine, bilo koje putovanje predsednika Republike veoma je rizicno. Medjunarodna aktivnost, predstavljanje Jugoslavije u svetu, postavljanje i primanje ambasadora, dakle svoje ustavne obaveze predsednik ne moze da vrsi. To vazi i za citavu vladu koja ne moze da obavlja privrednu saradnju sa ekonomski najjacim zemljama, niti diplomatsku aktivnost. Zbog toga je neophodno da se primeni procedura kao i u ostalim slucajevima nemogucnosti obavljanja funkcija, kao sto je, na primer, teska bolest.

Drugo, kad kod drzavnih funkcionera dodje do konflikta, licnih, partijskih i drzavnih, preovladjuje "drzavni razlog", interes drzave. "Drzavni razlog" moze biti zloupotrebljen primenom na konflikt s obicnim gradjaninom, ali ne i sa drzavnikom kome je duznost odbrana drzavnog i drustvenog interesa.

Opstanak aktuelnog predsednika SR Jugoslavije predstavlja smetnju komunikaciji s najuticajnijim drzavama, ukljucenju Jugoslavije u medjunarodne politicke, privredne i finansijske organizacije, bez cega nema oporavka i izgradnje zemlje. Kada na vagi stoje interesi pojedinca i interesi miliona ljudi, kolebanja ne sme biti.

Trece, aktuelna vlast nije uspela da sacuva teritorijalni integritet drzave jer ne cuva granice nase zemlje. Nije uspela da sacuva drzavni suverenitet nad delom drzave jer na Kosovu vlast drze medjunarodne snage. I nije u stanju da zastiti zivot i imovinu svojih gradjana na delu zemlje. Svoje najbitnije zadatke - ocuvanje pune drzavne suverenosti i sigurnosti i prava svih svojih gradjana - ova vlast ne moze da obezbedi.

Cetvrto, pitanje odgovornosti je temeljno za svaku legitimnu vlast. Gradjani imaju prava da traze odgovornost vlasti za svoj porazavajuci polozaj. Deset godina stalnog nazadovanja, stradanja, osiromasenja, ugrozenosti, obespravljenosti i stalnog globljenja - prevelika je cena odrzavanja jedne vlasti.

Nacin smene vlasti od presudnog je znacaja i za odlazece i za dolazece, ali sto je najvaznije, odredjuje karakter buduceg poretka. Prevlast procedura i zakona nad nasiljem jedini je garant buduceg demokratskog poretka. Ako toga budu svesni i politicki akteri i gradjani, izbeci cemo katastrofu.

Ovo su dovoljni argumenti za ostavku svake vlasti koja ne misli zlo ni sebi ni drugima. Nikakva pravdanja svojim dobrim namerama i delovanjem "neprijatelja" ne mogu otkloniti objektivnu sliku katastrofalnih rezultata jedne vladavine. Istorija je nemilosrdna, ona sudi samo na osnovu ucinka, namere prepusta memoarskoj literaturi. Ko se god usudi da na politickoj sceni igra glavnu ulogu, mora znati da je tamo na repertoaru najcesce tragedija, a vrlo retko vodvilj ili komadi sa pevanjem. Istorija nudi jos jednu pouku: ko ode na vreme, lisava se ponizenja.

Vojislav Kostunica, predsednik Demokratske stranke Srbije

Govoreci nedavno pred Savetom za spoljnu politiku, americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt je ponovila zvanicni americki stav o Srbiji posle podizanja haske optuznice protiv Slobodana Milosevica i prihvatanja od rezima u Beogradu sporazuma o Kosovu. "U zapadnom vojnom savezu" - istakla je Olbrajtova - "ali i medju zemljama koje nisu njegove clanice, postoji jedinstveni stav da je svetu potrebna demokratska Srbija i da ne moze biti nikakve pomoci, osim humanitarne, Srbiji na cijem je celu Milosevic". Kao sto je americko shvatanje humanitarne pomoci vrlo neobicno, jer, recimo, ne obuhvata obnavljanje elektroenergetskog sistema u Srbiji tesko ostecenog natoovskim bombama, tako je i americko shvatanje demokratije nista manje originalno. U red demokratskih drzava administracija u Vasingtonu ubraja saveznike koji praktikuju verski (islamski) fundamentalizam, surovo proganjaju i fizicki tamane politicke protivnike, posebno manjine koje se bore za svoja prava. Takve drzave Vasington nije unistavao sankcijama ili bombama.

Srbija, naravno, nije demokratska i sadasnji predsednik SRJ, sa kojim je Vasington inace dosta dobro saradjivao godinama, nije demokrata. Bilo bi normalno da Slobodan Milosevic, cija je politika, u sprezi sa politikom tzv. medjunarodne zajednice, pogubna po srpske interese, makar danas odstupi sa polozaja i ne pretvara ceo narod u svog taoca. To se, medjutim, ne moze ocekivati od coveka koji je, posto je izgubljeno Kosovo, Srbe darovao "Bambilendom". Ako se Milosevic ne povuce, ako ne dodje do izbora koji bi doneli promene, narodu u Srbiji jedino preostaje da trpi boreci se za goli opstanak, ili da izlaz iz egzistencijalnog kosmara i socijalnog beznadja potrazi u nasilnoj smeni vlasti, odnosno u gradjanskom ratu. To je izbor pred koji Srbe stavljaju "demokrate" u Beogradu i "demokrate" u Vasingtonu.

MINI INTERVJU: DUSAN MIHAJLOVIC, PREDSEDNIK NOVE DEMOKRATIJE

Milosevic je politicka proslost, samo vesti o tome mozda jos nisu stigle do njega Kakve mogucnosti "prenosa vlasti" u skoroj buducnosti predvidjate i smatrate li tako nesto verovatnim?

- Vlast ce se promeniti u Srbiji. To znam. Ne znam da li ce to biti demokratskim putem ili sekirom. To je jedina odluka koja je jos u rukama Milosevica. Medjutim, nemamo ni on, ni mi, mnogo vremena na raspolaganju za razmisljanje i oklevanje. Ako "kuka i motika" uzmu stvar u svoje ruke, niko im nece biti potreban, ni Milosevic, ni aktuelni lideri opozicije. Poznajuci predsednika Milosevica, sta se moze ocekivati da bi ucinio suocen sa pritiskom da se na neki nacin povuce?

- Trenutno znamo sta svi drugi, osim Milosevica, zele i planiraju. Ostaje da vidimo kakve poteze ce on povuci. A on je poznat po tome sto u iznudici vuce iznenadjujuce poteze. Izgleda mi da trenutno izucava i proverava sve moguce kombinacije. Cuju se glasovi o cementiranju crveno-crne koalicije sa Velikom Stetocinom i nekoj vrsti drzavnog vojno-policijskog terora; pokusajima kupovine opozicije; nudjenju nagodbe Djukanovicu; trazenju eventualnog partnera u medjunarodnoj zajednici koji bi imao vise razumevanja za njega i njegovu politiku: reformisanju SPS-a; cak se prica i o ostavci, raspisivanju izbora i pokusaju izborne pobede na celu socijalista. Jedini problem je vreme. Vreme nije vise Milosevicev saveznik. Milosevic je politicka proslost, samo vesti o tome mozda jos nisu dosle do njega. To je losa usluga njegovog okruzenja. Milosevic ne moze da se povuce pod pritiskom, ali vredi mu pomoci da to uradi meko i neosetno. Kad govorim o pomoci, mislim na SPS, koji nema razloga da deli njegovu sudbinu. Ogromna vecina njegovih clanova moze nastaviti politicki zivot u okviru reformisanog SPS-a, ili takvog njegovog krila. Koliko spoljni cinioci mogu da odigraju ulogu u postupku prenosa vlasti? Da li mogu da budu korisni, ili pre svega stetni, kao do sada?

- Uloga spoljnih cinilaca u balkanskoj politici moze se okarakterisati kao ponasanje "slona u staklarskoj radnji". Nadam se, da to nece biti slucaj ubuduce. Ako bi se ono nastavilo na dosadasnji nacin, koji podrazumeva podrsku dezintegracionim umesto integracionim tokovima, hipnozu Milosevicem, stalno igranje na pogresne igrace, kaznjavanje citavog naroda preko politike sankcija i izolacije, pokusaje resavanje etnickih problema silom i bombama, itd., onda se slazem sa vama da bi od takvog ponasanja bilo vise stete nego koristi. Takva politika potpiruje lakomislene politicare koje bi hteli vlast ispred i iznad svega. Na talasu narodnog nezadovoljstva moze se populizmom uzeti vlast. Medjutim, svedoci smo svojevrsne "osvete populizma". To nije izazov za prave demokrate, jer se populizam sveti ne samo neodgovornim politicarima vec i citavom narodu. Nas izazov je oslobadjanje Srba i Srbije hipoteke da smo necivilizovan narod koji nije sposoban za evropski nacin organizovanja privrednog, politickog i drzavnog zivota. Srbiji ne treba nova kopija Tita, vec jake demokratske institucije i procedure koje mogu ogranicavati ovdasnju vlast. A bez takve Srbije nema ni trajnog mira, bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta na Balkanu. Nadam se da je to veci interes i "spoljnih cinilaca" od rusenja Milosevica po svaku cenu.

BATIC BACEVIC

SRBOLjUB BOGDANOVIC