JUNACI NASIH DANA

Dosadasnji selektor fudbalske reprezentacije Milan Zivadinovic Ziva uvek je, pise u knjizi o njemu, pokazivao endemicnu ljudskost

Svesno idem na prekrsaj, u krivicno delo plagijata, i svesno prepisujem jednu vrlo rodoljubivu knjigu; patriotizam od korice do korice! Sto sam posegao bas za takvom knjigom, bice ujedno i olaksavajuca okolnost. Knjiga se, naime, zove "Milan Zivadinovic - jedna karijera" (podseca, boze me prosti, na cuveni film "Hitler - eine karriere") i u njoj pise da je covek iz naslova buducnost usmerio ka buducnosti!?

Vise je nego jasno da je delo posveceno Milanu Zivadinovicu (u daljem tekstu: Ziva), donedavnom selektoru fudbalske reprezentacije Jugoslavije i uglednom clanu Jugoslovenske levice. Kao sto je poznato, Ziva je sa kormila reprezentacije pobegao u Saudijsku Arabiju, i sada ga zlobnici, kojih svuda po svetu ima, nazivaju seikom od JUL-a. Nasu malenkost ta stvar je inspirisala da prelista gorepomenutu knjigu.

Delo je, inace, egzistencijalisticke provenijencije i pocinje ovako: "Sudbina je more bez obala. Svako od nas nosi svoj jaram, svoj krst, ali ne u smislu tereta, nego u smislu zivotnog zadatka. Svi su izgledi da su se, sledeci tu Tolstojevu zivotnu filozofiju, prosto morali da sretnu Milan Zivadinovic - fudbalski trener i fudbalski strasnik prve vrste - i M.T., vrsni reporter, strastveni hronicar svakodnevnih sportskih zbivanja, publicista koji iza sebe ima zapazen opus.

Jednostavno, to je ta sudbina - njih dvojica su se morala naci na istom zadatku, jedan drugom ispovediti. Milan Zivadinovic da reporteru pokloni svoju zivotnu pricu, a ovaj da je, vodjen svojim nepogresivim novinarskim nervom, pedantno zapise i ponudi javnosti na uvid - bez retusiranja, odnosno, bilo kakve novinarske lakirovke".

M. T. je, pise mu u biografiji, dobio i nekakvu nagradu za jezicki doprinos novinarstvu! M. T. dalje veze - kako bi on rekao - u smislu Zive:

"Bio je Don Kihot kada to niko nije smeo, jurisao na mocnike, rusio tabue, ali je umeo i da prasta. Gubio je prijatelje i ponovo ih sticao, no bez obzira na sve, iza sebe nikad nije rusio mostove. Biti i ostati covek, niceg se ne postideti, jer onaj Gore, veli, sve vidi..."

Biograf svojim pedantnim nervom pocinje zivotnu pricu D. Z. Zive malom jadikovkom: "Prokleta povreda kicme sputala ga je da dosegne do zvezdanih igrackih visina i da bude ispred sjajnog Dragana Dzajica, kome je bio i kapiten. Dugo se u "Zvezdi" govorilo da ce Rajka Mitica naslediti virtuoz nad virtuozima Dragoslav Sekularac, a Sekija niko drugi nego Zivadinovic.

Zbog te proklete povrede, kaze dalje biograf, Ziva se rano opredelio za trenerski poziv i tu je ostvario sjajne rezultate. "Sirom Jugoslavije i u inostranstvu prezentirao je svoje znanje i umece i svuda ostao covek za secanje. Za nezaborav."

Kad se trebalo opredeliti za skolu ili loptu, sudbonosno "da" je rekao fudbalu i nije pogresio, zakljucuje M. T.

U karakterizaciji Zivinog lika pisac koristi veoma suptilna literarna sredstva, vesto uklapajuci u pricu dokumentarnu gradju: "Kakav je Zivadinovic kao covek, mozda najbolje govori podatak da je usao medju hiljadu najpopularnijih licnosti Crne Gore od pamtiveka.

- To je ogromno priznanje. Kao Lovcen - zadovoljno ce Milan Zivadinovic". Autor dodaje: "I svugde samo uspesi, pohvale... Ziva je bio i ostao covek istancanog dostojanstva, endemicne ljudskosti, jedinstvenog osecaja. Ne kazu mnogi: Ziva -to je pravi filing"!!!

Sam Ziva u knjizi skromno priznaje:

- Meni su izazovi uvek bili u prvom planu.

Zivina sportska filozofija je naglasena: "To je moje trajno opredeljenje da u ekipi treba imati i istrpeti nadarene igrace. Pravi je lanac prezimena koja su pod mojim vodjstvom od anonimnosti stigli do pravih fudbalskih visina. Milina je i to velika za svakog fudbalskog strucnjaka kad se uveri da je dao pravu i pravovremenu sansu fudbaleru koji to posle na najbolji nacin - opravda."

Autor, ushicen i Zivom i sobom, ovako izliva ushicenje: "Ziva je svetlo poglavlje trenerskog zanata u Jugoslaviji i cetiri zemlje u kojima je bio gastarbajter: Nemackoj, Turskoj, Kuvajtu i nedavno Kipru."

Koliko je Dzajic cenio Zivadinovica - pise pisac - najbolje ilustruje podatak da je u jednom omladinskom listu izjavio da mu je pod slovom "Z" uvek Milan Zivadinovic. I danas popularni trener ima isecak koji mu je vrlo drag.

Dzajina izjava mi je bila ravna tituli - prica Zivadinovic.

I Miljanic tada nije stedeo komplimente. Tvrdio je za Zivu da je daleko najbolji tehnicar koji se pojavio u nasem fudbalu. Za Zivadinoviceve lopte se kazivalo da imaju oci.

I imale su. Gde bi im bio kraj da Milan nije zadobio povredu, koja ga je odvojila od aktivnog igranja".

Zatim sledi pesma u prozi koju citiram u celosti:

"Ipak, Zivadinovic je postao veliki, ali kao trener.

Prava trenercina.

Jedinstven.

Tesko kopirljiv.

Neponovljiv"

M.T. veli da njegov literarni junak ipak nije rob fudbala: - Kulturne nadgradnje nikad previse - kao sentencu cesto zna istaci Milan".

Zatim: - Odela su mi hobi. Imam ih oko 400. Isti je slucaj i sa cipelama. Volim u svakom trenutku da budem elegantno obucen. To mi je osobina jos iz mladalackih dana. I dobro je da me jos drzi.

- Poznati ste kao veliki humanista? - pita autor svog junaka.

- Cudna nas vremena prate. Ratno okruzenje, sankcije... uvek pokusavam da pomognem koliko mogu. Za to me srce vuce.

Autor konstatuje: "Ziva je humanitarac od glave do pete. Uvek je spreman da pomogne."

U poglavlju "Besede o Zivi" moze se procitati da je "Milan Zivadinovic...autenticni smeker medju jugoslovenskim fudbalskim trenerima. Steta sto iza takvog strucnjaka nema vise trofeja."

Besedu je prilozio i Branko Bulatovic, generalni sekretar FSJ: "Milan Zivadinovic je svoj zivot posvetio fudbalu, bukvalno, bez ostatka. Fudbal je njegovo opredeljenje, najveca ljubav i strast, ali i velika muka, breme, pa i bol." Kada je, pak, Ziva sa funkcije saveznog selektora pobegao u Saudijsku Arabiju, Bulatovic je izjavio da je Ziva sam sebe otpustio. A Miljanic dodao: "Lako ga je sada optuziti, mi to jos ne cinimo, ali bojim se, ponovicu, da je sam sebe optuzio."

Najdalje je, u smislu kritike, otisao cuveni fudbalski strucnjak Radomir Antic: "Taj isti Zivadinovic mi je drzao lekciju iz patriotizma kad sam odbio da budem selektor reprezentacije."

U pravu je, dakle, M.T. kad zakljucuje: "Dosadasnji zivot Zive je pravi roman reka!" Da bi tu misao podupro, M.T. citira Voltera koji preporucuje da ne otvorite svakom coveku svoje srce, jer moze biti ranjeno.

Uprkos riziku, Ziva se u ovoj knjizi otvorio.

- Veliki sam emotivac - kaze Ziva na jednom mestu.

Izjavu prati fotografija ispod koje pise: "Velelepna kuca na Zvezdari - Ziva sa majkom."

Prica se, najzad, da je Ziva nestao kako bi se udovoljio medjunarodnim fudbalskim forumima koji traze da se iz rukovodstva jugoslovenskog fudbala iskljuce clanovi stranaka vladajuce koalicije. I tako je Ziva, istaknuti clan JUL-a, morao da nestane. JUL se opet zrtvovao za opstu stvar.

Dolari su posledica zrtve.