(nastavak sa prve strane)

INTERVJU : GENERAL-PUKOVNIK MOMCILO PERISIC

Zemlja je bombardovana, Srbi u vecini isterani sa Kosmeta, Kosmet okupiran, a drzavni vrh sa vrhom vojske slavi "pobedu", kaze bivsi nacelnik Generalstaba VJ

Kada je bivsi nacelnik Generalstaba VJ Momcilo Perisic krajem februara zatrazio da mu se, u skladu sa skolskom spremom, cinom i duznostima koje je obavljao, regulise status u Vojsci Jugoslavije, dobio je sledeci ukaz: "Prestaje profesionalna vojna sluzba Perisic Srecka Momcilu, general-pukovniku, rodjenom 22. maja 1944. godine, na sluzbi u Saveznoj vladi. Razlog prestanka: neopravdano izostao sa sluzbe pet dana neprekidno"! (kurziv nas). Pouka o pravnom leku: "Ovaj ukaz je konacan, te protiv njega nije dopustena zalba..." U potpisu: "Slobodan Milosevic".

Sada general-pukovnik Perisic trazi da mu se odobri odlazak u prevremenu penziju. Dvaput je pisao gde treba, odgovor nikako da stigne.

Nema nikakvih prinadleznosti. Nista!

U ekskluzivnom razgovoru za NIN Momcilo Perisic, koji je i diplomirani psiholog, objasnjava zasto je morao da ode sa visoke funkcije, zasto nije prihvatio sinekuru u vladi, i komentarise najznacajnija pitanja nasega trenutka, nasega naroda i nase drzave.

Dosad ste cutali, sada ste odlucili da progovorite. Zasto ste cutali i zasto sada govorite?

- Cutao sam jer je aktuelni drzavni vrh mojom smenom sa duznosti nacelnika Generalstaba onemogucio da Vojska Jugoslavije efikasnije utice na tok dogadjaja, pa bi sve sto bih pokusao u novoj ulozi pojedinca bilo pogresno protumaceno kao licni akt nezadovoljstva, a efekti bi bili mali.

Sada smo pred novom opasnoscu po narod i drzavu, smatram da sa svim demokratsko-rodoljubivim snagama, koje uvidjaju surovu realnost, mogu doprineti da se spreci nova katastrofa i zato sam progovorio.

Dugo ste znali da cete biti smenjeni, koji su bili znaci?

- Po meri gubljenja rejtinga kod gradjana, aktuelna vlast je znala da mora da "disciplinuje" sve institucije pa i Vojsku. Zelela je da Vojska Jugoslavije bude slepi izvrsilac, ponekad i nepromisljeniih i pogubnih odluka.

Posto je vojska drzavna institucija sa strogo utvrdjenom namenom i zadacima, sprecavao sam njenu zloupotrebu, a posebno na stetu gradjana i naroda, kao i ugleda pripadnika Vojske Jugoslavije, sto je rezultiralo mojim smenjivanjem.

Jeste li pomisljali na ostavku?

- Vise puta sam pomisljao da nesto promenim u svom angazovanju, ali ne da podnesem ostavku - jer taj akt nije uobicajen u vojsci.

Znao sam da aktuelni drzavni vrh po svaku cenu hoce da ostane na vlasti, bez obzira na pogubne rezultate politike po narod i drzavu, da moze izazvati katastrofu zloupotrebom Vojske Jugoslavije i zato sam toliko dugo bio na njenom celu.

Odbili ste sinekuru, izmisljenu funkciju u saveznoj vladi; vas komentar.

- Neprimereno je nezakonski, a posebno bez konsultacija, da se donose odluke o postavljanju rukovodilaca na nove duznosti bez njihovog znanja i pristanka, a posebno generala, i to van Vojske Jugoslavije.

Savetovati predsednika vlade o pitanjima odbrane uz postojeceg ministra odbrane bespredmetno je, a posebno kada on realno ne vidi stepen opasnosti od iracionalne spoljnje i unutrasnje politike koja nas je dovela u poziciju totalne izolacije i beznadja.

Dok ste bili na visokoj funkciji, da li je od vas trazeno i nesto sto se kosi sa vasom vojnickom i ljudskom cascu?

- Posto SRJ nije u formalnom i sustinskom smislu funkcionalna, i posto je jedino funkcija vojske delovala na celoj teritoriji SRJ, cesto je zahtevano da ona nadoknadi funkcije drugih saveznih institucija; normalno je da to nisam dozvolio i maksimalno sam stitio vojsku i njene pripadnike od zloupotrebe u bilo kom smislu.

Moze li se u vojsci, zbog subordinacije, misliti svojom glavom?

- U vojsci je potrebnije nego igde misliti svojom glavom. Pametna odluka profesionalnog vojnika, pogotovu generala, znaci zivot ne samo vojnika nego i naroda; manje pametna odluka vodi u ljudske gubitke i ogromnu materijalnu stetu, a glupa odluka dovodi u pitanje opstanak vojske, naroda i drzave.

Znanjem, umom i ponasanjem prava vojska odvracajuce deluje na neprijatelja, a svojoj politici daje najsnaznije argumente da konflikte resava diplomatskim putem.

Ako sve to nije dovoljno, pa vojska u ratu mora da se upotrebi, onda moraju da postoje jasni politicki i nacionalni ciljevi, realnost u postavljanju ciljeva koja ce se doseci intelektom, uz sto manje gubitaka u vojsci i narodu. Ako su ciljevi nejasni, nerealni, a vojni vrh ne misli svojom glavom, rezultati su pogubni po vojsku, narod i drzavu.

Ko ne izgradjuje svoju vojsku da misli sopstvenom glavom, slusace i sluziti tudju vojsku koja misli okupatorskom glavom.

Koliko je vas zapazeni govor u Gornjem Milanovcu uticao na smenjivanje?

- Javno istupanje u Gornjem Milanovcu imalo je za cilj da se javnosti predoci surova realnost u kojoj se nalazi nasa zemlja, sa preciznim predvidjanjem razvoja dogadjaja, kao i da se pripremimo za sprecavanje posledica eventualnih pogubnih odluka, to jest, da se javnost angazuje na sprecavanju da se takve odluke donesu. To upozorenje je nonsalantno shvaceno kao i mnoga druga, posledice su poznate. Smena me zastitila od saucesnistva i odgovornosti za promasaje, ali su vojska i narod gurnuti u surov rat protiv NATO-a, u kome smo pretrpeli nesagledive ljudske i materijalne posledice, a dalji opstanak drzave i naroda dovedeni su u pitanje.

Pregledali ste kasetu sa tog skupa, ali sa sadrzinom tog izlaganja narod nije upoznat, a mislim da bi to bilo dobro, jer bi se eklatantno videli vinovnici golgote sopstvenog naroda, pa ne bi mogli da tvrde da ih strucni organi nisu upozorili na to u kakav rizik se upustaju.

Vojsku ste i formalno ucinili vanstranackom - je li vam i to zamereno?

- U visestranackoj drzavi vojska mora da bude nestranacko-vanstranacko-nadstranacka. U Ustavu je to pitanje dobro regulisano, ali u praksi sve stranke zele da na vojsku imaju bitan uticaj. Ako stranke vode pravu drzavnu-rodoljubivu politiku u interesu naroda kome pripadaju, vojska je vojska svih stranaka podjednako. Ali, kako je u nasoj praksi interes stranke vazniji od insteresa naroda i drzave, onda vojska trpi ogromne pritiske. Dok sam bio u Vojsci Jugoslavije, vojska je bila potpuno van-stranacka, a sad je vojni vrh pretvoren u partijsku celiju SPS-a i JUL-a, no po dubini nije tako i nadam se da i nece biti.

JUL je na raznorazne nacine pokusavao da utice na sve institucije, pa i na vojsku. Nazalost, uzurpacijom, ucenom i strahom prodro je u sve institucije, pa i VJ, ali tek posle moje smene.

Da li je sve moralo da se dogodi bas kako se dogodilo? U Milanovcu ste rekli: "Nemamo,gospodo, saveznike u svetu, a Srbija nikad nije isla u rat bez saveznika". Deo naroda i deo rukovodstva verovao je u Ruse; u sta je verovao sam drzavni vrh?

- Uticaj na razvoj u SRJ imaju ugrubo tri medjusobno odvojena, a ipak uslovljena cinioca:

- medjunarodna zajednica - spoljnji faktor; gradjani SRJ - presudan unutrasnji faktor; vodje naroda - gradjana (drzavni vrh).

Na promenu uticaja spoljnjeg cinioca ne mozemo bitnije da delujemo, pa je on konstantan. Karakter gradjana - naroda ne mozemo da menjamo, pa je i on konstantan.

Drzavni vrh - vodje mozemo i moramo menjati - taj cinilac je varijabilan i od njega presudno zavisi odnos sveta prema nama, kao i stvaranje uslova za oslobadjanje ogromne energije i stvaralackog duha i sposobnosti naseg naroda.

Da bi narod mogao da dodje do pravih resenja u izboru vodja, mora da ih poznaje, i to je moguce ako su slobodni mediji i javna rec. Sadasnjim vodjama to je poznato, pa posto znaju da ne mogu menjati objektivnu stvarnost u smislu poboljsanja uslova zivota sopstvenih gradjana, oni obmanama i lazju menjaju i oblikuju percepcije ljudi o toj stvarnosti - normalno, u svoju korist.

Tako su vise puta gurnuli narod u zrtvovanje, a oni ostali nedodirljivi i iz svakog zrtvovanja naroda licno izvlacili materijalnu korist i postajali arogantniji.

Gde je granica cinizma aktuelne vlasti kada povedu rat da bi zastitili Srbe i teritorije, a zavrse ga "pobedom" koja je Srbe oterala u smrt i izgnanstvo, a teritorije su izgubljene.

Da, ovako se moralo dogoditi sa aktuelnim vodjama, a i dalje ce se tako dogadjati dok su oni na vlasti.

Da su uvazavani predlozi strucnjaka i istinskih rodoljuba, ovo se ne bi nikada dogodilo, i mi bismo ziveli kao svi normalni narodi Evrope.

Sadasnji drzavni vrh veruje da je bogomdan i da treba da vlada dok mu se svidja, bez obzira na revolt i stradanje naroda.

Znaci, NATO agresija je ipak mogla da bude izbegnuta?

- Agresija NATO je mogla da bude izbegnuta da je aktuelni drzavni vrh shvatio ili da je zeleo da shvati opsta svetska kretanja, okruzenje i unutrasnje stanje u SRJ. Posto nije ziveo u realnosti, a nije hteo da uvazava kompetentna misljenja i predloge, svet je od potencijalnog saveznika pretvoren u neprijatelja, a sopstveni narod doveden u bezizlaznu situaciju.

Kakva ste vi resnja nudili drzavnom vrhu i sta vam je vrh odgovorio, ako je odgovorio?

- Na vreme smo upozoravali da se problem Kosova i Metohije mora resavati otvoreno-svestrano mirnim putem. Dokazivali smo upadljivo da je stanje nepodnosljivo i da na Kosovu ne funkcionise vlast Srbije i SRJ, sem delimicno, u nekim oblastima, i da jedino Vojska Jugoslavije potpuno obavlja svoju funkciju. Cak smo ljude u koje je aktuelni vrh imao izuzetno poverenje slali na Kosovo i omogucili im da se u to uvere; oni su to sagledali, o tome izvestili drzavni vrh, ali na to nije na vreme reagovano. Pocetkom 1998. godine predlozeno je i zahtevano da se uvede vanredno stanje za prostor Kosova i Metohije, kako bi se sprecili negativni dogadjaji, ali to nije prihvaceno. Kasnije je upotrebljena Vojska Jugoslavije i MUP radi eliminisanja terorizma, ali na nacin koji je samo dao argumente medjunarodnoj zajednici da pocne da preti i, na zalost, da ih ostvari.

Pretpostavljam da imate neku sliku, neki utisak o neposrednom okruzenju predsednika SRJ?

- Predsednik SRJ je okruzen (u grubom) dvema kategorijama ljudi: - izuzetno sposobnim, snalazljivim, za njega i njih korisnim ljudima, ali bez dovoljno licnog integriteta; izuzetno odanim izvrsiocima koji po svoje misljenje idu kod predsednika.

Pored navedenih, postoje i neki drugi koji nemaju funkciju, ni polozaj, ali sve znaju, umeju i, nazalost, mogu.

Svojevremeno ste predlagali priblizavanje tzv. Partnerstvu za mir, a niste iskljucivali ni saradnju sa NATO-om. Verujete li i danas da je taj stav bio razumniji od zvanicnog? Da li bi nam to pomoglo u ovoj nasoj zloj sudbini?

- Analiza opstih kretanja u svetu i kod nas, a posebno u okruzenju, namece potrebu da shvatimo da ne smemo i ne mozemo ici u izolaciju bar iz tri osnovna razloga:

- kao drzava nemamo resurse za izolovan zivot;

- nas narod je evropski-svetski i niko ga ne moze izolovati;

- na raskrsnici smo svetskih puteva i civilizacija, pa i da hocemo u izolaciju, svet nam ne bi dozvolio.

Kada je to tako, a jeste, potrebno je promeniti politiku prema svetu, naci dostojno mesto za nas narod i njegovu ogromnu vrednost, koju je svet davno priznao. Da li je to Partnerstvo za mir? Svakako, pre agresije jeste, ali sada, posle bombi, razaranja i ljudskih zrtava - to ce reci narod. Razume se, to nije vojnicka nego politicka odluka, ali ne sadasnje nego neke druge, nove vlasti.

O tome i mnogo cemu drugom trebalo je zauzeti stav pre agresije. U oktobru smo bili obezbedili da NATO bude saradnik na Kosovu i Metohiji bez bombardovanja, razaranja i okupacije, proterivanja Srba, a sada je situacija poznata: zemlja bombardovana, Srbi u vecini isterani sa Kosova i Metohije, Kosovo i Metohija okupirani, a drzavni vrh sa vrhom vojske slavi "pobedu"! Koju, sa kim, nad kim? A gde je narod - pati kao i uvek.

Sta ste radili (i sta osecali) za dva i po meseca bombardovanja zemlje? Da li vam se iko obratio za pomoc, savet, strucno misljenje?

- Tugovao sam zajedno sa mojim narodom, niko mi se nije obratio za pomoc i misljenje. Generalstabu i Ministarstvu odbrane stavio sam se na raspolaganje, iako sam ukazom predsednika SRJ 12. marta, dvanaest dana pre agresije, iskljucen iz Vojske Jugoslavije.

Posle ovako nesrecnog ishoda - koji ste, mora se priznati, predvideli - moze li se nesto novo i bolje graditi, i kako?

- Sva predvidjanja bila su zasnovana na cinjenicama i nauci, i plod su sublimirane kolektivne pameti Generalstaba Vojske Jugoslavije. Nazalost, ona su se u praksi potvrdila i obistinila. No, to narcisoidni ljudi koji odlucuju o sudbini naroda nisu hteli da prihvate kao realnost, nego su verovali u imaginarni spas. Tacno je, za sada su spasili sebe, a Srbe na Kosovu i dalje prepustaju sudbini. Neophodno je brzo delovati na stvaranju platforme oko koje ce se okupiti sve demokratske snage u Srbiji i Crnoj Gori - Jugoslaviji - sa ciljem povratka u svet, jer bez integracije nema nam opstanka: i Amerika, i Rusija, i Nemacka, i Belorusija moraju biti nasi saveznici, ali ne mozemo sebi dozvoliti da nepromisljenom politikom stvaramo neprijatelje od najmocnijih zemalja sveta.

Nuzne su, dakle, temeljne promene, pre svega promena vlasti?

- Ovaj aktuelni drzavni vrh mora se smeniti politickim sredstvima, a narod povesti ne na platformi mrznje i nasilja, vec gradjanskih i demokratskih programa.

Kako sada nervoznu vlast smeniti bez krvi? Ona se nece dati...

- Opasnost od gradjanskog rata postoji, ali se ona mora izbeci, jer bi gradjanski rat doveo u pitanje opstanak i drzave i naroda. Njega mogu izazvati neodgovorne grupe i "pozicije" i opozicije. Upravo zato i prestajem da cutim, i svako ko moze tu opasnost da spreci ne sme da cuti. Zar ni tako inteligentan, kreativan i human narod, kakav smo mi, nije u stanju da shvati ko nam je prijatelj, ko treba da nas vodi i kuda. Zar nemamo dovoljno svojih gorkih iskustava u podelama, pa da jednom za svagda trazimo za predstavnike ljude koji nas spajaju, a ne one koji nas razdvajaju, koji se zrtvuju za narod i drzavu, a ne one koji nas zrtvuju za svoj veciti opstanak na vlasti.

Slutite li nasilje?

- Nasilja ne sme biti. Ko posegne za nasiljem nad narodom ili zloupotrebi narod radi nasilja, bice prva zrtva tog nasilja. Verujem da svi umni ljudi i institucije ne smeju biti po strani i prepustiti sudbinu svoje porodice i buducnost svoje dece avanturistima i neuracunljivim ljudima, vec ljudima od struke, znanja, plemenitosti i vizije buducnosti u Evropi i svetu.

U slucaju kakvog nesrecnog loma, kako ce se, po vasem osecanju, drzati vojska?

- Verujem u cast, dostojanstvo, profesionalizam i ljubav prema svom narodu i gradjanima najveceg broja profesionalnih vojnika, oficira i podoficira, i znam da oni, kao ni nasi izuzetni vojnici, nece hteti ni moci da budu izvrsioci bilo kakvih naredjenja protiv svog naroda i gradjana SRJ. Dobro oni znaju da procene sta je u interesu, a sta protiv interesa njihovog naroda i drzave.

Ima li surevnjivosti izmedju vojske i policije?

- I vojsku i policiju cine pripadnici naroda i gradjana. Izmedju njih ima razlike samo u funkciji i zadacima koje obavljaju, ali ne i u odnosu prema narodu. Podele u tom smislu vrse samo bolesni umovi i neodgovorni pojedinci. Uostalom, zar nisu pokazali i dokazali da su zajedno, zrtvujuci se jedan za drugog, branili nas narod. Nazalost, oni nisu krivi sto ih je politika dovela u takvu situaciju.

Koliki su realni gubici Vojske Jugoslavije u NATO agresiji i da li je vojska sustinski uzdrmana?

- Tacne gubitke ne znam. Ma koliki da su, u ljudskim zivotima su nenadoknadivi, i to je najteze, jer to je moglo da se izbegne da se na vreme o tome mislilo. Ostali gubici od agresije NATO-a daleko su manji od ocekivanih. No, posredne posledice za vojsku zbog nepromisljenih odluka velike su i mogu biti razorne, kao i za drzavu. Zvanicno, vojska je "pobedila", a povukla se sa Kosova i Metohije i ostavila narod i nezasticenu teritoriju,ne svojom krivicom nego nerazumnom politickom odlukom. Vojnici su bili zajedno sa MUP-om spremni da se zrtvuju do kraja za svoj narod i drzavu, ali su opet doziveli sudbinu, od Slovenije do Kosova, "kreni - stani - povuci se", gde, dokle, zasto? Sve sto je JNA i sada Vojska Jugoslavije sa narodom uradila od Triglava do Djevdjelije, od Horgosa do Pastrika, politika nije verifikovala. Najveci je gubitak sto vojska nije u stanju da podnese da bude kriva, a nije kriva. To je odgovor na pitanje "treba li vojni vrh da misli svojom glavom".

Govorilo se o nekom posebnom "tajnom", "ruskom", "Teslinom" naoruzanju...?

- Opremanje vojske je skupo. Dugo smo bili bez znatnih sredstava za naoruzanje i vojnu opremu. Uvek se govorilo da nema novca, pominjale se sankcije, blokada, itd. Nije bilo ekonomski povoljno u vreme sankcija nabavljati savremene sisteme, ali imalo se novca za drugo - kuce, vile, hale, manje bitne stvari. Nije shvacena opasnost, a time ni potreba naoruzavanja savremenom tehnikom. Posledice su poznate. Ko nece da hrani, oblaci i savremeno oprema svog vojnika, zivece pod tudjim vojnikom, i to dozivotno, nazalost, za sada samo na Kosovu i Metohiji, a sutra?

Objektivno, nije li Kosmet prakticno izgubljen?

- Resavanje statusa Kosova i Metohije zavisice od demokratsko-rodoljubivih promena u Srbiji i SRJ. Analizom dogadjaja od 1990. do danas sa glavnim akterima vlasti jasno je sta moze biti. Ako se promene izvrse, ima mogucnosti da se resi status Kosova i Metohije u okviru Srbije i SRJ i da se vrate Srbi i Crnogorci isterani sa Kosova i Metohije.

Cini li se i vama da je to sto je ucinjeno oko Kosmeta diskretna kapitulacija?

- U nekim elementima i gore od toga.

Koji je vas sazeti komentar trenutnih odnosa Srbija - Crna Gora?

- Odnosi su neprihvatljivi, neozbiljni i, u najmanju ruku, vode ka jos vecem udaljavanju. Cudo je da najodgovorniji ljudi Crnogorci u Vladi SRJ teraju svoju republiku iz SRJ. Pa gde ce to oni?

Ima li uopste izlaza za Srbiju i Jugoslaviju, i gde?

- Ima, sacuvati federaciju na pozicijama ravnopravnosti i zajednickog delovanja, sto je moguce jedino sa novim ljudima.

Nekoliko pitanja licne prirode i nekoliko iz vojnicke karijere. Zasto ste se, i kada, opredelili za vojnu struku?

- Odmalena sam voleo vojsku, narod i drzavu. Opredelio sam se u srednjoj skoli, i po njenom zavrsetku sa velikom radoscu konkurisao i primljen u Vojnu akademiju.

Kako ste podnosili vojnicki zivot, je li vam bio tezak?

- Radio sam samopregorno, sa ljubavlju, predano i odgovorno, uvek racionalno i smisljeno, uz uvazavanje ljudskog dostojanstva, znanja, struke i brinuo za svakog pojedinca - vojnika kao za brata, a kasnije sina. Kada bih birao, ponovo bih bio oficir i radio kako sam radio, no to ne mogu, ali moze moj mladji sin koji je sada uspesan student, na kraju druge godine Akademije.

U dobrim ste i zrelim stvaralackim godinama. Sta cete i kuda cete dalje?

- Mislio sam da se po zavrsetku radnog veka u Vojsci Jugoslavije posvetim drugom zanimanju - psihologiji, i da pisem knjige lepe knjizevnosti, a nikako memoare. Medjutim, zbog okrutne sudbine u kojoj su se nasli narod i drzava pre svega promasajima nedoraslog drzavnog vrha, razmisljam o potrebi angazovanja na javnoj sceni, da bi se svim demokratskim rodoljubivim snagama pomoglo da prevazidjemo najtezu situaciju u istoriji srpskog naroda, da sprecimo dalju eroziju SRJ, vratimo je u Evropu i svet, obnovimo od posledica rata i izgradimo zajednicku demokratsku zemlju u kojoj ce se svi njeni gradjani bolje osecati i sigurnije ziveti.

MILIVOJE GLISIC