STRANKE

"Jugoslovenska levica je napravila kompromis izmedju svog programa i raspolozenja javnosti", kaze Mirjana Markovic

Skromno, skromnije nego inace, obelezava se ove godine akcija "JUL u julu" koja je, kako rece generalni sekretar Direkcije JUL-a Ratko Krsmanovic, diktirana okolnostima. Ratne i svake druge nedace sprecile su da ovogodisnje manifestacije budu na nivou partije koja uziva reputaciju najbogatije na ovom prostoru.

Pocetkom meseca, odredjeno je da centralna proslava ove godine bude u Batocini. Batocina nije odabrana slucajno. U ovoj sumadijskoj opstini "JUL obavlja lokalnu vlast od 30. decembra 1996. godine". Od tog vremena zaposleno je 700 mladih i visokostrucnih kadrova, a "izgradjeno je 150 kilometara lokalnih puteva i od toga asfaltirano 20 kilometara". Bilo bi zanimljivo istraziti kako se to na pragu 21. veka put moze izgraditi a da ne bude asfaltiran, ali, eto, u opstini Batocina je, da se pohvale, 130 kilometara takvih puteva. Pored toga, u Batocini je "rekonstruisano osvetljenje" na skoro celoj teritoriji opstine i "izgradjeno je odvodnih kanala u duzini deset kilometara". Bog je, medjutim, saljivdzija.

Cetiri dana posle ovog saopstenja JUL-a nad Srbijom se spustio pravi monsun i potopio mnoga sela i varosi, a na prvom mestu Batocinu, zajedno sa njenih deset kilometara novoizgradjenih odvodnih kanala. Tako je centralna proslava manifestacije "JUL u julu" spojena sa proslavom petogodisnjice i premestena je iz Batocine na periferiju Beograda, u Zeleznik, izbornu bazu Nebojse Covica.

Salu na stranu, ove godine JUL je akciju obelezavanja istoimenog meseca osmislio kao niz malih ali konkretnih akcija, medju kojima je publicitet dobila telefonska linija psiholoske pomoci za one koji imaju problema u porodici. U Zrenjaninu je odrzan humanitarni turnir u malom fudbalu, a, recimo, u Negotinu je Radio Jugoslavija obezbedila tri stipendije za studente zurnalistike iz porodica koje su nastradale u poslednjem ratu. Mada, ako cemo terati mak na konac, nije jasno zasto bi Radio Jugoslavija obezbedjivala stipendije u okviru proslave JUL-a, pa makar njen direktor bio Ivan Markovic, portparol ove stranke.

U ostale radne aktivnosti JUL-a ovih letnjih dana treba ubrojati angazovanje na polju ozivljavanja privrede. Novi Sad: "Poljoprivredno-prehrambeni sektor je izuzetno vitalan i moze biti "nosilac" izvoznog potencijala nase zemlje"; Kragujevac: "Program obnove Zastave ravan je onim pocecima njene gradnje i drugim znacajnim datumima u istoriji ove industrije."

Specijalni rat

Slogan cele promotivne kampanje ovog jula glasi: P kao promene; R kao reforme; O kao obnova; M kao medjunarodna afirmacija; E - evropska integracija; N-nacionalna tolerancija i ponovo E - ekonomski razvoj. PROMENE. Tumaceci prioritetne zadatke, Mesud Adzemovic, sekretar Direkcije JUL-a, kaze za NIN da je to pre svega obnova, koju, kako kaze, moramo sprovesti sopstvenim snagama. "Tesko da ce nam neko pomoci, jer je druga faza rasturanja zemlje vec na pomolu. Ta akcija je snazno potpomognuta preko jednog broja nazovisrpskih opozicionara koji hoce da ruse temelje ove zemlje i dovedu marionetski rezim", kaze Adzemovic.

Od obnove (O) su, dakle, neodvojiva pitanja koja se ticu medjunarodne saradnje i ekonomskog napretka (mada potpadaju pod slova M i E), kao i odnos prema protivnicima na unutrasnjoj sceni; zatim, tu je i stav prema odgovornosti za tekuce ekonomske teskoce. Ovo pitanje je narocito osetljivo i u JUL-u su ocito svesni da u javnosti postoji jaka tendencija da se krivica za ovo poslednje baci, izmedju ostalih, i na JUL.

Stoga se za "ekonomske pritiske" - sasvim u stilu levice od pre tridesetak godina - okrivljuje Zapad, kapitalisticki Zapad koji nam je uveo ekonomske sankcije i kasnije ih samo delimicno ublazio. Ali tu su i svi ostali oblici pritisaka, od medijskih, preko finansiranja unutrasnje opozicije, do onih oruzanih. Medjunarodna zavera kriva je za nacionalne sukobe, cak i za krizu u odnosima sa Crnom Gorom. Detaljan opis svega toga izlozen je u referatu predsednika JUL-a Mirjane Markovic, procitanom na svecanoj sednici Glavnog odbora povodom petogodisnjice ove partije.

Zapad, prema njenim recima, "cini izvesna finansijska i politicka ulaganja u opozicione lidere i stranke sa uverenjem da bi njihov dolazak na vlast u Beogradu otvorio put kolonizaciji...". Ako bi bilo neophodno ove reci procitati nekako drukcije a ne kao poziv na linc "pete kolone" i "izdajnika", onda bi se moglo ukazati na to da Zapad "izvesna" ulaganja cini "sa uverenjem", no ne sledi da bi to uverenje moralo biti i ispravno.

Odnos prema politickim neistomisljenicima vazan je za posmatranje ne samo zato sto od toga zavisi hocemo li se u buducnosti razvijati kao politicki pluralno drustvo, vec i stoga sto se JUL, sa svojom ideoloskom iskljucivoscu, shvata kao glavni generator opasnosti od gradjanskih sukoba u Srbiji o kojima se sve vise govori.

A shvatanje opozicije kao pukog oblika specijalnog rata protiv nase zemlje nije ono na cemu se JUL zaustavlja. Postoje i drugi, ideoloski cistiji razlozi. Pa tako, osim sto su "pobegulje", "kukavice" i "izdajnici", Ratko Krsmanovic politicke protivnike optuzuje jos i za "kleptokratiju", sto ce reci za zloupotrebu vlasti u cilju licnog bogacenja.

Nema nicega teorijski novog u drzanju JUL-a, naprotiv. Pre bi se moglo reci da je rec o stereotipima koji su cak i u okviru leve politicke misli u Evropi prevazidjeni mnogo pre pada Berlinskog zida. Herbert Markuze, znameniti teoreticar levice, govorio je o raspirivanju straha od unutrasnjeg i spoljnjeg neprijatelja kao sredstvu za ocuvanje jednopartijske vlasti, gledajuci na to kao na jedan od rdjavih strana socijalistickih sistema. Protivnik partije se tako istovremeno pokazuje (i tretira) kao narodni neprijatelj, sto kao praksa za nas nije novost, ali eto, Nemcu je pripala slava da je fenomen prvi opisao jos pre tri-cetiri decenije.

Reformski foz

Na nivou proklamovanih namera, JUL ne samo da se nalazi na liniji najplemnitijih tekovina evropske levice vec protiv njih, bez sumnje, ni desnica ne bi imala nista. "Ekonomski razvoj i pravna stabilnost su elementarni okvir za obnovu i reforme u sferi obrazovanja, zdravstvene zastite, informisanja i tako dalje", pise pored ostalog u referatu Mirjane Markovic. "Reforma je nuzna, potrebne su strateske promene, a strateske promene mogu sprovesti samo novi ljudi", kaze Mesud Adzemovic, objasnjavajuci da ta promena nije samo promena vlasti ili rezima. "Zalazemo se za sveobuhvatne promene u svim sferama drustva, pa i demografske politike jer neko mora da nosi odgovornost za stanje nacije", smatra sekretar JUL-a.

Promene, medjutim, nisu ubedljiv program onih koji su vec na vlasti. JUL je aktivirao reformsku retoriku - mada u toj partiji ne bi rekli tako, posto politicki ciljevi za koje se zalazu datiraju jos iz vremena Izbornog programa JUL-a iz jula 1997. godine, i jos pre, u Deklaraciji donetoj prilikom osnivanja.

Stvar je u sledecem. Istrazivanja o popularnosti stranaka sprovedena nakon zavrsetka rata nisu pokazivala nista dobro kada je JUL u pitanju i u isti mah su ukazivala na strahovito naraslo raspolozenje za promene. Zato je JUL resio da se ukrca na taj voz, mada ce mnogi oceniti kao bezocan takav potez partije koja je prakticno na vlasti od dana svog osnivanja (dakle, pet godina). Posto to znaci ulazak u prostor Saveza za promene, neophodno je diskreditovati ih i tako spreciti da se medijskom promocijom PROMENA podigne rejting politickim protivnicima. Otuda ne jenjava hajka na Djindjica i Vuka Obradovica kao na vojne begunce, prodane duse i slicno. A Mirjana Markovic u svome referatu posebno potencira autenticnost julovskih uverenja, tumaceci da se socijalni zahtevi danas formulisu u okviru onog za sta se Jugoslovenska levica zalaze jos od 1994. godine.

U ovom kljucu treba gledati i na to da je godisnjica JUL-a obelezena koncertom na Brankovom mostu. Poruka je jasna: zeli se da se uspostavi "vertikala" sa "braniocima mostova" i njihovom dokazano patriotskom delatnoscu za vreme rata. Branioci mostova su, odgovarajucim ukazom, nedavno i sluzbeno odlikovani Ordenom narodnog heroja.

Ovim se otvoreno oglasilo ono sto se znalo i pre, a to je da je akcija "odbrane mostova", tacnije Brankovog mosta, bila JUL-ova medijska sarada u realizaciji Zeljka Mitrovica, direktora TV Pink, kojoj se, medjutim, mora priznati da je kao cisto marketinski poduhvat daleko prevazilazila "odbranu Pancevackog mosta", koju je u svojoj nadleznosti imao SPS. U poredjenju sa dizajniranim i kultivisanim slikama sa Brankovog mosta, prizori sa Pancevackog mosta su izgledali kao obojene filmske novosti iz 1950.

Zanimljivo je da je ova godisnjica JUL-a skromno zapazena cak i u medijima u kojima se ocekivao veci publicitet, cemu je mozda doprinelo i to da je manifestacija na mostu (pevali Toni Montano, Hani i nekoliko jos nedovoljno afirmisanih "zvezda") privukla svega 200-300 posetilaca i da je zavrsena u pola deset sto je cas, kako su prokomentarisali zlobnici, do koga su se razilazili i branioci mostova.

Promena ustava

Suoceni sa zahtevom za promene, koji su usvojili kao parolu, u JUL-u su ipak svesni potrebe da se zaloze za nesto konkretno. "Reforme mogu da sprovode samo novi ljudi, nezavisno od partijske i svake druge pripadnosti; moramo dati priliku onima koji su kompetentni, dovoljno pametni, gledaju napred i imaju viziju 21. veka, kaze Mesud Adzemovic ", a mogao bi to reci, bez sumnje, i ko iz Saveza za promene ili SPO-a.

JUL-ovi funkcioneri cesce i radije nego pre govore o privatizaciji. Za Adzemovica se ona "podrazumeva". Analiticari drustvenih kretanja smatraju logicnim da nosioci politicke moci, suoceni sa krizom vlasti, svoj status politicke elite pretoce u status ekonomske elite, a to se radi pomocu privatizacije, i u tome je, misli se, interes JUL-a. Stvari, medjutim, nisu tako jednostavne, ne samo zato sto je pitanje da li je u nasim nesredjenim prilikama vreme za takav kapitalni poduhvat vec isteklo. U stvarnosti, partijski dokumenti, poput referata Mirjane Markovic, govore o optimalnoj kombinaciji sve tri vrste svojine (drzavne, javne i privatne) u cilju "poboljsanja kvaliteta zivota vecine stanovnistva". JUL je zauzeo fleksibilniji stav kada je rec o ucescu stranog kapitala , te se zalozio za druge vidove liberalizacije ekonomskih odnosa sa inostranstvom. "Jugoslovenska levica je napravila izvestan kompromis izmedju svog politickog programa i raspolozenja javnosti...", kaze predsednica Direkcije JUL-a. U cilju ekonomskog razvoja, JUL cak predvidja promenu Ustava i odgovarajucih zakona. Podrobnije je to svakako opisano u papiru zvanom Projekat za materijalnu obnovu i reformu drustva, sa kojom su ove nedelje upoznati savezni i republicki premijeri.

Nije realno ocekivati da bi JUL mogao biti mnogo dalekosezan u svome predlogu promena i reformi. Rec je, ipak, o sustinski konzervativnoj partiji, koliko god sebe smatrali avangardnim i progresivnim, sa ideoloskim kontinuitetom od pedeset i vise godina. Sa druge strane, od odlucnosti reformi mozda ce zavisiti koliko ce uopste biti prilike da budu sprovedene, jer se u protivnom moglo desiti da ih dogadjaji prevazidju. Najzad, glavni problem sa JUL-om je u tome sto je poznat kao partija cija se sluzbena retorika, kao ni u jednoj drugoj partiji, razlikuje od politicke prakse.

SRBA BOGDANOVIC