NAS SAGOVORNIK: VOLFGANG PETRIC

Novi visoki predstavnik UN za Bosnu govori o Paktu stabilnosti, Srbiji kao srcu jugoistocne Evrope, Kosovo i svojim planovima u Bosni

Pre polaska za Sarajevo, gde ce narednih godina obavljati duznost visokog predstavnika UN za Bosnu, Volfgang Petric je obisao becke antikvarnice i u njima prikupio naramak knjiga o Bosni, napisanih u vreme pre Prvog svetskog rata. Ipak, medju knjigama doskorasnjeg austrijskog ambasadora u Beogradu nije bilo knjiga autora koji se najcesce poistovecuje s austrijskom dominacijom u Bosni - Benjamina Kalaja.

- On je takodje kao mladi diplomata bio konzul u Beogradu, a onda je kao "K und K" ministar finansija bio zaduzen za okupiranu Bosnu. Moja uloga, naravno, sasvim je razlicita. Ja to ni u kom slucaju ne shvatam kao ulogu neokolonijalizma ili neoimperijalizma. Radi se o pomoci u obnovi i izgradnji jedinstvene Bosne.

Bosna je, ipak, kao i Kosovo sada, neka forma medjunarodnog protektorata.

- Mogucnosti i moc Biroa visokog predstavnika veoma su siroke. Tako je predvidjeno Dejtonskim ugovorom i ovlascenjima medjunarodne zajednice u meri u kojoj je to potrebno za sprovodjenje slova i duha ovog sporazuma. Vazno je znati da medjunarodna zajednica ne zeli tu da ostane beskonacno. Radi se o odredjenom periodu za pomoc za obnovu jedne evropske demokratske drzave koja ce moci samostalno da funkcionise.

Upravo je zavrsen spektakularni skup u Sarajevu na kojem je prihvacen Pakt o stabilnosti jugoistocne Evrope. I pored optimistickih najava, stampa u svetu upozorava da je radost preuranjena, da novac nece padati s neba i da posle svega moze da ostane samo velika predstava.

- To je bio veliki dogadjaj i za medije i za ucesnike. Mesto i sastav ucesnika imaju veliko simbolicno znacenje. Sarajevo je izabrano da pokaze da ce jugoistocna Evropa narednih godina biti centar paznje najvaznijih politicara na svetu.

Zasto bas jugoistocna Evropa?

- Jugoistocna Evropa je vazna jer je ona ogledalo uspeha evropske integracije. Ako ne bude uspeha u integraciji jugoistocne Evrope, onda nece biti ni uspeha evropske integracije, to ce ostati samo zapadnoevropska integracija. Zbog toga ce oni na koje se ta politika odnosi morati da koriste svoju sansu. To nije samo program pomoci, nego i samopomoci. Skup u Sarajevu bio je prilika da se vodeci politicari regiona, istocne Evrope i razvijenih zemalja medjusobno sretnu i razgovaraju.

Kakva je bila atmosfera medju ucesnicima i kako su primljeni pozvani ucesnici iz Jugoslavije?

- Bilo je mnogo susreta u cetiri oka. Crnogorski predsednik Djukanovic je razgovarao s Klintonom, a i ostali ucesnici bili su veoma aktivni. Posto je bilo dosta ucesnika iz finansijskih institucija, njima je Dragoslav Avramovic veoma poznat. On je svakako najpoznatije i najpostovanije ime srpske opozicije. Tokom konferencije sedeo sam do njega, tako da smo cesto razgovarali. On kao privredni i finansijski strucnjak ima zdravu skepsu jer jos nema nikakvih konkretnih projekata.

I koordinator Pakta Bodo Hombah i ja smatramo da Srbija treba da bude ukljucena u projekte istog sekunda kad se u njoj ispune zahtevi za postovanje demokratskih normi. Istovremeno, obojica smatramo da obim humanitarne pomoci treba da bude sto siri, od grejanja do elektricne struje i vaznijih mostova, da bi se pomoglo sto sirim slojevima stanovnistva. Velika spona u tome moze da bude saradnja gradova. Zajedno s madjarskom vladom, Hombah ce organizovati sastanak s predstavnicima gradova u Srbiji. U septembru ce u Rimu biti odrzana konferencija na kojoj ce se vec predstaviti konkretni projekti. I Bodo Hombah i ja smatramo da Srbija i tu treba da bude svakako zastupljena.

Sta taj program podrazumeva buduci da najavljuje stabilnost, ali se o njemu zna malo detalja?

- To je pokusaj da se obnova jugoistocne Evrope obavlja na nov, kvalitativno drugaciji nacin. Ne radi se o tome da se reaguje samo na konflikte, kao sto je bio slucaj u Bosni i na Kosovu. Rec je o tome da se pomogne ceo region u privrednom, politickom, demokratskom i bezbednosnom podrucju. To je nesto poput "Grand Design". Pored toga, postoji i individualni pristup koji je povezan sa specificnostima pojedinih zemalja. Vazno je da se razvoj celog regiona gleda u relaciji prema Evropi. Region je shvacen kao integralni deo Evrope, u kome Evropa ne vidi samo izvor problema, nego deo njenog ukupnog razvoja. Sve to ima jos dodatnu i jasnu poruku: mora da postoji regionalna saradnja, znaci zemlje u regionu moraju najpre medju sobom da saradjuju da bi onda mogle da budu ukljucene u ukupan evropski razvoj.

Do sada su sve te zemlje svoje perspektive videle u saradnji i ukljucenju u Evropsku uniju, a manje su se bavile medjusobnom saradnjom.

- Mora biti jasno da se vlastiti izgledi za ukljucenje u Evropsku uniju povecavaju ukoliko se vise saradjuje sa susedima, to je prva stepenica za integraciju u Evropsku uniju.

Koje duznosti su preuzele drzave koje su potpisale Pakt o stabilnosti?

- Vazno je da se te zemlje obavezuju da ce narednih godina pomagati razvoj regiona u finansijskom, kulturnom i politickom smislu. Sto se najvaznijeg, finansijskog aspekta tice, osim hitne humanitarne pomoci, ne mogu se ocekivati nikakvi pokloni. Cvrstom privrednom i bankarskom linijom treba da se stvore uslovi za samostalan privredni razvoj u celom regionu. Partnerstvo znaci mogucnost da se saradjuje sa Evropom i sa SAD, ali istovremeno i preuzimanje odgovornosti za vlastitu sudbinu i razvoj.

Koji mehanizam je predvidjen da bi se to ostvarilo?

- To nece biti nov, ali bice kompleksan mehanizam. Postoje razlicite regionalne organizacije koje su vec na terenu, poput SECI i Rojamona, onda velike medjunarodne organizacije - EU, OEBS i UN. Oni treba sve svoje snage da prikupe, usaglase, i da svako pomogne razvoj regiona u granicama svojih nadleznosti.

U tom celom projektu postoje jos dva neizvesna aktera - Jugoslavija i Kosovo. Jugoslavija je iskljucena, a Kosovo je jos daleko od mira. Kako ce uz takvo stanje nastati stabilnost u regionu?

- Sto se Jugoslavije tice, vazno je reci da je Jugoslavija u njenom teritorijalnom integritetu i suverenitetu priznata i prihvacena. Toga su se svi cvrsto drzali jos u vreme Rambujea i sada, posle NATO intervencije. Mi ne zelimo odvajanje Kosova, ali ni odvajanje Crne Gore. Mi zelimo demokratizaciju Jugoslavije kao celine. Istovremeno, svaka inostrana pomoc za privredu i drustveni razvoj bice veoma tesko ostvariva sve dok u Srbiji postoji rezim koji ne odgovara evropskim standardima ljudskih prava i demokratije. To jos ne znaci da se, uprkos tome, ne mora pokusati. Srbija je srce jugoistocne Evrope. Cilj Pakta o stabilnosti bice dostignut samo onda kad i Jugoslavija, demokratska Jugoslavija kao celina bude deo ovih napora. Vec prilikom planiranja i razvoja projekata, Bodo Hombah mi je rekao da se kao radna hipoteza uzima pristup kao da je Jugoslavija ukljucena. Ali u sprovodjenje Jugoslavija nece biti cela ukljucena dok ne bude odgovarala evropskim standardima demokratije i ljudskih prava.

Ignorisanje Jugoslavije, uprkos tome, moze samo da kosta Evropu. Dunav je zatvoren a put prema Grckoj i Turskoj presecen.

- To jesu velika pitanja i ona zahtevaju da Dunav i saobracajnice budu potpuno odvojeno tretirani.

Odlazite u Bosnu na novu duznost. Suocicete se s tri donedavno ratujuce strane, kulturno i religijski razlicite, ali i sa visedecenijskim iskustvom zivota u zajednickoj drzavi.

- Izmedju mojih duznosti kao ambasadora u Beogradu, izaslanika EU za Kosovo i visokog predstavnika za Bosnu ima i izvesnih paralela, ali i razlika. Paralele postoje u tom smislu sto ja dolazim iz zemlje koja je u proslosti imala veoma tesne, ali i kontroverzne odnose prema celom tom prostoru, od danasnje Jugoslavije, Kosova ili Bosne i Hercegovine. U istoriji prethodnice moje sadasnje zemlje postojali su periodi sukoba, ali i dobrih odnosa. Za mene, koji dolazim iz demokratske Austrije, koji treba da zna i koji zna istoriju, pristup je potpuno drugaciji. Zadatak koji sebi postavljam jeste da kao demokrata pokusam da pomognem demokratskim principima. To vazi sada za Bosnu, vazilo je za Kosovo, ali i za sluzbu u Beogradu.

Da li to znaci da necete preduzimati nervozne poteze i autoritativne korake?

- Pokusavam uvek da ubedim recima i argumentima. Verujem da je veoma vazno da covek sve partnere u sukobu prihvata ozbiljno kao jednake partnere. To je posebno vazno jer mi se cini da je to i kvalitativna razlika prema onome sto je bilo ranije. Nuzno je da se sretnemo na istom nivou. To je preduslov za uspesnu saradnju.

Kako cete da uskladite taj stav s cinjenicom da je vas prethodnik Karlos Vestendorp smenio predsednika RS Nikolu Poplasena, tako da ta strana u formalnom smislu nece biti ravnopravna.

- To je reseno onako kako je moj prethodnik resio. Ta odluka vazi i dalje. To ni u kom vidu nece rezultirati zapostavljanjem Republike Srpske. Tokom NATO intervencije rukovodstvo RS drzalo se veoma odgovorno i povuceno iako je i tu postojao veliki potencijal za nove probleme. Zanimljivo je da tokom intervencije NATO-a nije ostvaren strasni scenario koji je podrazumevao nemire u Makedoniji, Albaniji i Bosni.

Sta ce biti, ako se tako moze reci, vasa politika u Bosni?

- Trudicu se da nastavim uspesan rad svojih prethodnika, Vestendorpa i Bilta, ali i da posle skoro cetiri godine napravimo bilans i vidimo gde jos mozemo da poboljsamo nas rad. U privredi, razvoj je veoma spor. Nema prave privatizacije i nema pravog investiranja. Drugo podrucje je jacanje centralnih institucija jer je to preduslov za jedinstveno rukovodjenje drzavom. Radicemo i na modernijem povratku izbeglica. Isti zadatak vazi sigurno i za Krajinu i za prognane kosovske Srbe. Sto se kosovskih Albanaca tice, prvi put se dogodilo da se sve izbeglice vrate, za veoma kratko vreme. To daje nadu da bi slicno moglo da se ostvari i u ostalim podrucjima bivse Jugoslavije.

Volfgang Petric je rodjen u Klagenfurtu (Celovec) u Koruskoj. Posle studija 1975. pocinje da radi u pres-odeljenju austrijske vlade, potom prelazi u kabinet Bruna Krajskog i postaje jedan od njegovih najblizih saradnika niz godina. Posle odlaska Krajskog, Petric odlazi u austrijski Kulturno- informativni centar u Njujorku, ali tih godina Ministarstvo spoljnih poslova pripada dotadasnjoj narodnjackoj partiji, uz veliku aferu povodom izbora nekadasnjeg generalnog sekretara UN Kurta Valdhajma za predsednika Austrije. Tadasnji ministar Alojz Mok sumnjici Petrica da je imao aktivnu ulogu u otkrivanju nacisticke proslosti uglednog austrijskog politicara. To umalo nije okoncalo njegovu diplomatsku karijeru. "Ja zaista nisam imao nikakvu ulogu u tome, osim sto sam slao objektivne izvestaje o tome u kakve ce nevolje upasti Austrija ukoliko Valdhajm postane predsednik. Na kraju sam ostao tamo gde sam bio", kaze Petric. Posle povratka u Austriju postaje sef kampanje za prikljucenje Austrije Evropskoj uniji, a u septembru 1997. dolazi za ambasadora u Beogradu. "Za Beograd me vezuje veoma intenzivan rad i mnogo prijatelja koje sam stekao tokom boravka s kojima cu, verujem, ostati u kontaktu i dalje buduci da je i moj novi posao na neki nacin povezan s Beogradom", kaze Petric koji je upravo ove nedelje okoncao svoj boravak u Beogradu.

DRAGAN BISENIC