PRELAZNA VLADA

Ideja o prelaznoj vladi u Srbiji ciji bi pokrovitelj bila Srpska pravoslavna crkva, a koju (ne)voljno podrzavaju sve opozicione stranke, dozivece prvo javno glasanje o poverenju 19.avgusta

"Najednom su svi, kao omadjijani, poceli da prihvataju ideju o prelaznoj vladi" konstatovao je Dusan T. Batakovic, predsednik Veca za demokratske promene za Srbiju, reagujuci na, u stvari, pocesto disonantne predloge opozicionih lidera i grupacija da se problem vakuuma nakon odlaska sadasnje vlasti i dolaska nove resi tako sto bi se naimenovala ekspertska vlada sastavljena od nestranackih licnosti.

Ona bi trebalo da omoguci da se Jugoslavija ukljuci u Pakt za stabilnost Jugoistocne Evrope, za nju od odsudne vaznosti i pripremi uslove za prve stvarno demokratske izbore u Srbiji.

To je ujedno i jedina tacka zajednistva mnogobrojnih predlagaca takve vlade. Opozicione partije, kojima je Zapad snazno sugerisao da se odreknu liderskih sujeta i ponovo okupe u manje-vise jedinstven front oko takve vlade (koja sustinski predstavlja zamenu za raniji koncept koalicije "Zajedno"), razlikuju se u kljucnom detalju - da li takva vlada moze da bude formirana i da pocne da radi jos dok je na mestu predsednika Jugoslavije Slobodan Milosevic (postupni princip koji zastupa Srpski pokret obnove), ili tek kad on ode s tog mesta (sto preferira Savez za promene).

Pitijske najave

"Nas predlog podrazumeva Milosevicev odlazak s vlasti. A da li ce prvo on da ode pa da se formira vlada, ili obrnuto, to nije vazno", izjavio je Mladjan Dinkic, koordinator Grupe nezavisnih ekonomista (G 17), predstavljajuci Pakt za stabilnost Srbije koji bi trebalo da bude najsira platforma za "preobrazenje" Srbije.

Po sebi prilicno pitijska, Dinkiceva izjava postace jasnija tek ako se pokaze da ce, kako je najavljeno, "Politicki ugovor o obrazovanju prelazne vlade Srbije" potpisati sve stranke koje podrzavaju ovakav politicki i ekonomski koncept.

Glavni stozer okupljanja, koje bi trebalo da bude krunisano mitingom u Beogradu 19.avgusta, a na kojem bi se pored autora Pakta za stabilnost Srbije (za sada anonimnog skupa uglednih strucnjaka) verovatno pojavili i svi opozicioni lideri, jeste Srpska pravoslavna crkva.

Prvi put u istoriji pokusaja da se obori Miloseviceva vlast, Crkva bi trebalo da bude glavni kohezivni faktor politickih promena. Vodeci americki politicari, pocevsi od predsednika SAD Bila Klintona, do najviseg americkog funkcionera koji je stupio na (formalno jos) srpsko tle, drzavnog sekretara Medlin Olbrajt, sastali su se samo sa predstavnikom SPC vladikom rasko prizrenskim Artemijem, ali ne i sa bilo kojim opozicionim liderom iz Srbije.

Uzrok takvom izboru moglo bi biti lose iskustvo sa presujetnim srpskim opozicionim liderima, koji bi, kad bi prema sebi bili iskreniji, i sami morali priznati da, ako nastupe nezavisno, ne mogu dobiti kriticnu masu glasova na eventualnim izborima. Ili oprez Zapada da forsirajuci politicke licnosti iz opozicije ne ugrozi njihov rejting, dovodeci ih u poziciju da ih aktuelna politika proglasi za "izdajnike naroda".

"Posledice NATO bombardovanja suocile su zemlju sa razmerama katastrofe, a sve razumne ljude sa cinjenicom da nijedna pojedinacna duhovna, ekonomska ili politicka snaga ne moze da garantuje brzo, pravedno i konacno resenje konflikata koji prete da nastave komadanje teritorije, uvecaju siromastvo i uvedu zemlju u novi gradjanski rat", zapisano je u Paktu za stabilnost Srbije, predstavljenom u ponedeljak.

U prilog prelaznoj vladi kao "najboljem iznudjenom resenju" govore jos najmanje dve cinjenice iz zivota: mnogi ljudi zele da Milosevic ode, ali ne veruju da su sadasnji opozicioni lideri ti koji treba da zauzmu mesta SPS-a, JUL-a i radikala. Vise od politike, javno mnjenje u zelji da sadasnji predsednik SRJ bude na neki nacin (najbolje mirno) uklonjen - ujedinjuje odsudna potreba da se stanovnistvo oslobodi bede i propadanja, za sta je sinonim Milosevicev rezim.

Zato se Paktom za stabilnost Srbije predlaze da se vladajuci rezim mirno povuce, a opozicione stranke u narednih godinu dana uzdrze od preuzimanja vlasti. Do 1. septembra opozicioni lideri morali bi da nadju modus za angazovanje prelazne ekspertske vlade, sto je svakako kljucni problem. Dve stranke - SPO i radikali mogli su i ranije, a i sada mogu da taj problem rese u institucijama sistema "otpustajuci" sadasnju vladu Mirka Marjanovica, ali je, s formalne tacke najlaksi, u Srbiji najtezi put.

Radikali su vecem delu javnog mnjenja koje podrzava promene odurni, pa im takav potez ne bi odgovarao. Tesko bi bilo ocekivati da se u Skupstini Srbije, pri eventualnom glasanju o poverenju Marjanovicevoj vladi, pojave socijalisti ili julovci koji bi joj i javno odrekli ljubav, a drugog "hoda kroz institucije" nema.

Igra senki

Nema sumnje da ce avgust biti mesec snaznog politickog angazmana da se ideja prelazne vlade, koju Zapad snazno podrzava, medijski promovise. Na skupu u Beogradu 19. avgusta videce se da li uopste u rukama potpisnika ovakvog politickog ugovora stoje stap i sargarepa za Milosevica.

Americka administracija ima i sopstvenih razloga zbog kojih joj je stalo da ove jeseni, na samom pocetku predizborne kampanje u SAD (za izbore iduceg novembra), ostro startuje protiv Milosevica, i izboksuje njegov odlazak. U suprotnom, republikanci bi vladajuce demokrate mogli da optuze da su bile nesposobne da ga uklone sa vlasti.

Prelazna vlada u Srbiji, koja bi omogucila postepeno povlacenje Milosevica, u roku od godinu dana, takodje nije prihvatljiva za unutrasnje americke politicke borbe. Stajanje iza takvog koncepta (koji je sa tacke izvodljivosti mozda realniji), moglo bi da dovede demokrate u poziciju da ih republikanci optuze da podrzavaju one politicke snage u Srbiji koje Milosevicev odlazak ne traze ozbiljno.

Americki izaslanik Robert Gelbard se ove nedelje, sastao sa jednom rupom srpskih opozicionih lidera da bi se jasno utanacila strategija nastupa u uklanjanju sadasnjeg predsednika Jugoslavije, navodno, u narednih mesec dana.

Najbolji poznavalac Miloseviceve naravi njegov dugogodisnji saborac Borisav Jovic izjavio je nedavno da je nesumnjivo da Milosevica ni stapovi ni sargarepe nece odvratiti od nauma da do kraja, i bez obzira na mogucnost gradjanskog rata, cuva vlast.

"On je sada najslabiji", rekao je Jovic, ali cini se da enigma kako ukloniti nekadasnjeg jakog coveka, makar bio jos samo sopstvena senka, jos nije resena.

TANjA JAKOBI