BANKE

Kako je vlast iskoristila ratno stanje kao izgovor da vise od dvadeset banaka prinudno integrise da bi se svim novcem upravljalo iz jednog centra. Tako su gubitasi preko noci pojeli zdrave banke u Srbiji

Rat i bombardovanje bili su veoma neprijatni i za narod, i za vlast, sto ne mora biti slucaj i sa ratnim stanjem, proglasenim tim povodom. Naprotiv, ono se pokazalo kao idealna prilika da se posvrsavaju poslovi koji nisu mogli biti obavljeni u mirnodopskim uslovima, pa se verovatno zato vlast tako tesko i nerado odrice ratnog stanja iako je rat vec uveliko zavrsen. Dokaza za ovaj zakljucak ima nekoliko, od cinjenice da je Skupstina Srbije na predlog vlade, produzila vaznost dobrog dela ratnih uredbi, pa do Uredbe o primenjivanju Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama za vreme ratnog stanja, koju je doneo guverner NBJ Dusan Vlatkovic. Prema ovoj potonjoj, 22 banke predratne clanice Beogradske bankarske grupe sa statusom samostalnog pravnog lica, bukvalno za jedan dan postale su filijale Beogradske banke.

Ova promena nije samo formalna, nego za banke clanice Grupe, sada obicne filijale, sustinska - ne samo da im je oduzeto pravo na samostalan platni promet sa inostranstvom, dakle devizno poslovanje, nego je i dinarsko poslovanje usmereno na centralu, tako da nijedna od 22 banke vise ne moze samostalno da posluje i raspolaze svojim novcem. Posto svaka banka ima svoje akcionare, i njima je promenjen status bez njihove saglasnosti, pa su akcije koje su posedovali u svakoj od banaka, sada jednostavno zamenjene akcijama Beogradske banke, i to bez prethodne nezavisne revizije, odnosno procene vrednosti. Tako su, prakticno, isto vrednovane akcije nekoliko uspesnih banaka iz sistema, kao i onih koje su u takvoj dubiozi da im akcije vrede manje od papira na kome su stampane.

Za sve ovo iskorisceno je ratno stanje i pomenuta uredba doneta tim povodom. Ovom uredbom ukinuti su skupstina, upravni odbor i drugi organi banke, a njihove nadleznosti prenete su na direktora banke, koga, opet, imenuje guverner NBJ. Da bi se "svi resursi i novcana sredstva u dinarima i devizama najracionalnije iskoristila za jacanje odbrane nase zemlje, prihvacena je ranija inicijativa da se sve banke objedine u okviru sistema Beogradske banke". Direktorima je nalozeno da ovo objedinjavanje potpisu, cak je istog dana i poslovicno - spori Privredni sud u Beogradu doneo resenja o pripajanju.

Ovakvom (da li?) raspletu prethodile su dvogodisnje pripreme, koje se mogu tumaciti i kao uzaludni pokusaji da se sav novac slije, raspodeljuje i kontrolise na jednom mestu, odnosno kod Borke Vucic, mozda najpouzdanijeg operativca Slobodana Milosevica svih ovih godina, a narocito od pocetka sankcija, kad se drzavnim parama upravljalo iz Agencije Beogradske banke na Kipru. Treba li reci, na celu te "SOVDz" agencije bila je upravo gospodja Vucic, kojoj se ne moze osporiti da se razume u bankarstvo, posto je u njemu provela citav radni vek i penzionisala se, pa se zbog drzavnih potreba ponovo aktivirala.

Dva propala pokusaja

Beogradska bankarska grupa formirana je 22.5.1997. radi "zajednickog nastupa prema svetu, posto ovakvim organizovanjem idemo u susret pregovorima sa MMF-om, Sveteskom bankom, poveriocima u Londonskom i Pariskom klubu i jacamo nasu poziciju u svetu", kako je izjavila Borka Vucic na osnivackoj Skupstini. Direktor Beobanke Zlatan Perucic nekako je bas u trenutku svecanog potpisivanja izasao iz sale, a Nikola Stanic, direktor Investbanke, koji je pristupnicu potpisao, vec sutradan je trazio izvesne izmene. Pristupanju BB grupi najzilavije se opirao Perucic, za koga se tada mislilo da tako nesto sebi dozvoljava sa svojih pozicija clana JUL-a, mada nije bilo dileme da je ideja o ukrupnjavanju i objedinjavanju JU bankarstva do Borke Vucic dosla iz samog vrha. Naime, poznata je naklonost Slobodana Milosevica ka velikim bankarskim konglomeratima. Uostalom, pre nego sto je zapoceo svoj politicki uzlet, bio je do pocetka osamdesetih godina direktor Udruzene Beogradske banke, koja je posle rasformirana. Istu sudbinu doziveo je i potonji holding Beogradske banke, pocetkom devedesetih. Pitanje zasto se i po treci put uporno insistira na necemu sto je dva puta vec propadalo, ostavicemo za kasnije.

U nastavku zapocete price pojavljuje se AIK banka iz Nisa, koja ce, izgleda, sada dovesti do glavnog zapleta. Na ovu banku, koja je za svega 4-5 godina izrasla u mozda najuspesniju finansijsku instituciju, prvi je bacio oko Ljubomir Mihajlovic, direktor Komercijalne banke iz Beograda, o kome bi nas svaka detaljnija kvalifikacija dovela pod udar aktuelnog zakona o informisanju. Posto se rukovodstvo AIK banke pokazalo kao neocekivano tvrd orah zasluzilo je da se nadje na stranicama Politike, u dvadesetak opsirnih nastavaka, gde su sistematski raskrinkavana njegova nepocinstva u vidu naplacenih "zelenaskih kamata", i cak je, uz pomoc izvesne novinarske imaginacije i kreativnosti, zbog kriminalnih radnji, direktor navodno zavrsio u zatvoru. Za to vreme iz banke nisu izbijale sve moguce inspekcije, na celu sa SUP-om ali, avaj, nista vredno zatvora nije pronadjeno. Jedino je isplivalo da je upravo "Politika" jedan od glavnih duznika banke.

Verovatno da bi se spasli bede, akcionari AIK banke odlucili su da pristupe krajem decembra prosle godine Beogradskoj bankarskoj grupi, uz uslov da AIK banka Nis zadrzi samostalnost pravnog lica. Beogradska banka se, sa svoje strane prosirila za jos jednu banku sa kapitalnom bazom od 1,4 milijardi dinara i kamatnosnom aktivom sa ucescem obrtnih sredstava od cak 96 odsto. Tri meseca kasnije, jednim potezom ovako jaka banka postala je obicna filijala Beogradske banke, u psihozi ratnog stanja, kao uostalom i ostale banke iz sistema. Specificnost ove banke je u tome sto je ona finansijski jaca od svog "patrona", pa ovakvo pripajanje, osim sto nije zakonito, nije ni logicno - ne moze, naime, mala i bolesljiva riba da proguta veliku i jaku, vec bi moglo jedino obrnuto. Posto, kod nas, kao sto znamo, logika nije na ceni, vredi se pozabaviti pravnom stranom.

Pripajanje mimo zakona

"Ratno stanje je ukinuto, kao i vecina uredbi donetih za vreme njegovog trajanja, ali nazalost pojedinci u vlasti SRJ jos zele da produze vaznost Uredbe o primenjivanju Zakona o bankama", kaze u svom pismu upucenom guverneru NBJ i rukovodstvu Beogradske banke advokat Sava Andjelkovic, koga je AIK banka angazovala u sporu pokrenutom da ospori ovaj novi status. U razgovoru za NIN Andjelkovic ovako objasnjava pozadinu nastalog spora: "Ocigledno je da je ovako veliki kapital koncentrisan u malom broju ruku u provinciji (u opozicionom Nisu, prim. aut.) zasmetao vrhuski, jer se taj novac moze investirati protivno njenim interesima i zeljama. Posle vise neuspelih pokusaja, fakticki im je dobrodoslo ratno stanje i uredbe, da veliki kapital prisvoje na pravno nedozvoljen nacin. Savezna vlada, zakljucila je da je ratno stanje zavrseno, ali se kroz pokusaj da se ono preko ratnih uredbi produzi bukvalno otima imovina".

Advokat Andjelkovic kaze da je clanovima 75. i 99. Ustava SRJ regulisano pod kojim uslovima i na koji nacin se mogu ograniciti prava gradjana, pa i akcionara da raspolazu sredstvima u toku rata, ali im se nikako ne moze menjati ili oduzimati status pravnog lica. Uredba, uostalom, ne dozvoljava trajni upis u sudski registar kojim se gubi status pravnog lica. AIK banka je trazila sastanak sa celnicima Beogradske banke, na kome bi se ovi sporovi resili mirno i bez suda. Ako to ne uspe, akcionari ce tuziti Beogradsku banku i od clanova Upravnog odbora traziti naknadu stete sto ne primaju dividendu, kao i zabranu zamene akcija dok se spor ne resi.

Zlatomir Pavlovic, predsednik sada ukinutog Upravnog odbora AIK banke Nis, za NIN kaze da je ovim potezom zaustavljena prava reforma JU bankarstva koja podrazumeva sanaciju banaka koje su za sanaciju, ali je istovremeno zaustavljen i stecaj i likvidacija pojedinih banaka koje nemaju nikakvu perspektivu. "Tim potezom onih 18 propalih banaka nece biti spaseno, ali ce zato biti obogaljene cetiri preostale zdrave banke". Te cetiri banke su sama Beogradska banka, zatim AIK banka Nis, Pancevacka i Cacanska banka.

Strucni argumenti

Ovde dolazimo do ekonomskih argumenata protiv ove odluke. Jedini strucnjak koji je guverneru, u pisanoj formi izneo iskljucivo strucne argumente za ukidanje uredbe, jeste dr Djordje Djukic, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. U vreme kada je pismo poslato, bio je clan Saveta NBJ, ali je ovo telo u medjuvremenu, 22. jula ove godine (posle sest godina postojanja!) odlukom Ustavnog suda proglaseno neustavnim i ukinuto. Profesor Djukic kaze za NIN da je izneo iskljucivo svoj profesionalni i strucni stav, bez ikakvog ulazenja u pojedinacna, a pogotovu personalna pitanja. On, dakle, u svom pismu guverneru kaze da je potrebno uspostaviti pravno stanje zasnovano na propisima koji su vazili pre rata. Kljucni ekonomski razlozi za to su, pre svega, zastita prava akcionara da suvereno odlucuju o spajanju i pripajanju na osnovu svoje volje i svog interesa, zatim, precavanje prisilne zamene akcija na relaciji Beogradska banka A.D. - pripojene banke koja bi znacila kompromitovanje akcionarstva u bankama i s, tim u vezi, definitivan gubitak poverenja stranih investitora u domace finansijske institucije, potom ocuvanje zdravog jezgra banaka koje su likvidne i isplacuju dividendu akcionarima, kao i sprecavanje prelivanja kapitala od dobrih banaka ka losim, hronicno nelikvidnim i tehnicki nesolventnim bankama kroz prosto sabiranje akcionarskih kapitala i zamenu akcija, bez obzira na njihovu trzisnu vrednost u uslovima kada nema trgovanja akcijama na sekundarnom trzistu. Sledeci argument je sprecavanje delimicne sanacije nesolventnih banaka, od kojih su dve najvece u Beogradu (Beobanka A.D. i Investbanka A.D.) na racun eksproprijacije kapitala likvidnih i solventnih banaka u unutrasnjosti Srbije kroz mehanizam zamene akcija, kao i sprecavanje snaznih negativnih efekata na zdravo jezgro privrede u zdravim bankama sa mesovitim vlasnistvom i bezanja deponenata u banke van sistema Beogradske banke A.D., pre svega u dve tri privatne banke.

Profesor Djukic dalje navodi da bi se ukidanjem uredbe omogucilo bankama koje su pre zavodjenja ratnog stanja imale status pravnog lica da se integrisu na cisto ekonomskim osnovama, tim pre sto ce ih novoustanovljeni cenzus u pogledu novcanog dela kapitala (pet miliona dolara) terati na to. Time bi se sprecili sudski sporovi koje ce pokrenuti akcionari pojedinih banaka koje su uspesno poslovale pre zavodjenja ratnog stanja i nepotrebni veliki troskova naknadne revizije bilansa banaka koju ce obavljati strane revizorske kuce, troskovi advokatskih usluga i sudskih taksi. Pojedinim bankama bi se omogucilo da nastave normalno da obavljaju platni promet i kreditne poslove sa inostranstvom kao i pre ratnog stanja (zbog cega su i pridobili zdravu komitentsku strukturu), jer nece doci pod udar regulacije Saveta Evropske unije koja se odnosi na zamrzavanje sredstava i zabranu investicija koje su vezane za SR Jugoslaviju, a sto se moze ocekivati, imajuci u vidu zahteve stranih banaka da im se dostavi lista akcionara, sastav upravnog odbora i direktna ili indirektna kontrola nad bankom koju obavlja federalna drzava i Republika Srbija. Dalje, izbegao bi se rizik da u bilansu Beogradske banke A.D. nakon izvesnog vremena ostane samo koncentrisana kontaminisana dinarska aktiva (nenaplativi zajmovi) od pripojene 22 banke, pre svega Investbanke A.D. i Beobanke A.D, bez identifikovanja odgovornih menadzerskih struktura za lose plasmane u proslosti; ostale bi i devizne obaveze prema inostranstvu koje ce pasti uglavnom na teret poreskih obveznika. Najzad, izbegao bi se rizik politickih tenzija koje mogu da nastupe pre svega u pojedinim velikim gradovima u unutrasnjosti Srbije. Taj rizik bi nastao zato sto sadasnje filijale Beogradske banke A. D. ne mogu da kreditiraju privredu, a rad salterskih sluzbi tih filijala sa stanovnistvom bio bi otezan, sto nije bio slucaj pre rata kada su kao samostalne banke dominirale u pruzanju bankarskih usluga na lokalnom trzistu.

U samoj Beogradskoj banci, i pored visednevnih upornih pokusaja, nismo uspeli da stupimo u kontakt sa direktorom Brankom Vasiljevicem, zaduzenim za zamenu akcija filijala za akcije Beogradske banke, kako bi nam izneo svoje protivargumente.

Oficijelni stav Beogradske banke o tome da je integracija banaka svetski trend, u osnovi je tacna. Samo sto je ona tamo prva dobrovoljna, a, drugo, uspesna banka eventualno preuzima propale, a nikako obrnuto. Kod nas je od aprila do juna AIK banka ostvarila dobit od 80 miliona dinara, a ceo sistem Beogradske banke svega 48 miliona dinara. Ni ovde nema logike, ali zato ima politike. Zar bi, da nije tako, i sama Borka Vucic, kada bi se rukovodila ekonomskim interesom, svoju relativno dobru Beogradsku banku dobrovoljno potopila sa dva takva kamena o vratu, kao sto su Beobanka i Investbanka.

BILjANA STEPANOVIC