VAZDUSNI SAOBRACAJ

Pod kakvim je uslovima Savet Evropske unije nalozio "hitno ukidanje" sankcija JAT-u, kakva je bezbednost letenja i ciji su JAT-ovi aerodromi u Crnoj Gori

Beogradom se pronela vest da je Evropska unija postavila uslov JAT-u: ukoliko povuce tuzbu koju je podneo trazeci odstetu zbog nezakonito zavedenih sankcija prema ovoj kompaniji, dozvolice njegovim avionima da opet lete sirom Evrope.

Novinar NIN-a je pokusao da proveri tu dugo ocekivanu vest, ali niko u JAT-u nije bio voljan da ma sta govori o svom preduzecu, bar ne pod svojim imenom.

Dva sagovornika razlicitih funkcija u JAT-u, poverila su ovom novinaru poverila istovetnu informaciju: tacno je to da je Savet ministara Evropske unije svojim odgovarajucim administrativnim telima 21. jula nalozio da se "sto hitnije" ukinu sankcije JAT-u. Kako je novinar NIN-a obavesten, JAT-ova tuzba je polovicno prihvacena, ali u onom njenom znacajnijem delu. O tome nesto kasnije.

Cinjenica da je 21. juli, kada je Savet EU odlucio da ukine sankcije JAT-u, bio relativno davno, a da jos nisu "sto hitnije" ukinute sankcije objasnjava se saznanjem da resenje administracije EU o ukidanju sankcija jos jednom treba da parafira Savet ministara. Oni su, medjutim, u medjuvremenu otisli na odmor.

Pola presude u korist JAT-a

U svemu tome ima bar dve nelogicnosti. Prvo: ministri i ne moraju da se sastaju da bi potvrdili vec donetu odluku, i drugo: ako je nesto "sto hitnije", onda je bar - hitno.

Zbog cega je, dakle, proslo uzalud evo vec pola meseca, a odluka ministara "pod hitno" jos nije realizovana? Da li je ipak posredi iscekivanje Evrope da JAT ispuni neki uslov? Da povuce tuzbu, na primer?

U Evropi, najzad, ima i drzava koje nisu clanice EU, kao Ceska i Svajcarska, a ni one jos ne dozvoljavaju letenje JAT-ovih aviona, niti avioni tih zemalja dolecu u Jugoslaviju, mada je Snjissair vec dva puta najavljivao letove za Beograd. I bio je "Snjissair" prodao sve avionske karte za juli za nasu zemlju! Zalud! Ako sve to potraje bez razumnog objasnjenja, ostaje jos pretpostvka da je u pitanju jos jedna vrsta pritiska da jugoslovenski predsednik podnese ostavku.

I sad sledi ona mala medijska bomba koja je poverena ovom novinaru, takodje inkognito:

- Apelacioni sud u Brislu, gde je JAT tuzio Evropsku uniju zbog nezakonito uvedene zabrane letenja njegovih aviona, dao je za pravo JAT-u. Ali, po toj istoj odluci kaze se da bi steta za drzave-clanice bila mnogo veca da EU nije sprovela sankcije!? Bilo bi, navodno, velikih neslaganja medju clanicama saveza... moze se samo nagadjati sta bi se moglo dogoditi)...

Tek, prvi deo odluke Apelacinog suda posluzice JAT-u da pred drugim medjunarodnim sudom nastavi taj spor sa zahtevom za odstetu, ali sa ovim dokazima, sada sa vecim izgledima da ga i dobije.

Kao sto je poznato, sankcijama je, septembra prosle godine, bilo zabranjeno letenje JAT-ovih aviona u drzave clanice Evropske unije. Britanija je, ako secanje ne vara, prva primenila te mere, a javnost je tada bila obavestena da ce JAT tuziti, pa i da je tuzio Vladu Britanije zbog te nezakonite odluke. Nezakonite, jer postoje medjudrzavni i medjukompanijski ugovori koji predvidjaju otkazne rokove.

Poslednja je ostala Grcka koja je, takodje, postovala odluku o uvodjenju sankcija JAT-u, ali tek posto je istekao sestomesecni otkazni rok o raskidanju medjudrzavnog ugovora o vazdusnom saobrcaju.

Steta - 260 miliona

Steta je, inace, za JAT vise nego ogromna. Prema planu preduzece za prethodnu godinu prihod je bio predvidjen na 220 miliona dolara. Da je taj plan ostvaren (a nije ostvaren zbog sankcija), ovogodisnji plan bi bio uvecan za 15 do 20 odsto. To znaci da je od proslog do ovog septembra, koliko domaci avio-prevoznik ne radi, izgubio oko 260 miliona dolara prihoda.

Pored toga sto se svakim danom neletenja po Evropi ta steta uvecava, JAT bi trebalo da ima i dodatne brige - kako da, i kad ne leti, ocuva visoki stepen bezbednosti letenja.

Upuceni tvrde da vecina JAT-ovih aviona nije letela samo onih 79 dana za vreme bombardovanja. Ali, tada je sest njegovih aviona, raznih tipova, sa posadama, letelo po svetu za strane kompanije kojima su mnogo pre toga bili iznajmljeni. Posade su se smenjivale, pa su svi piloti uglavnom "u treningu".

Avioni koji su se zatekli u Jugoslaviji, a bili su u letnom stanju, izmedju dva bombardovanja su, u nizu jedan za drugim, odleteli u Rumuniju. Tamo su ih, na aerodromu kod Bukuresta, sve vreme nasi mehanicari odrzavali (redovno paljenje motora, provera svih sistema...), a Rumuni nisu naplatili ni "lezarinu".

Na aerodromu "Beograd" su za vreme rata izmedju dve sirene mehanicari radili i uradili kompletnu reviziju tri aviona, te ih tako "podmladili" za po 15 godina.

Sada JAT u Jugoslaviji ima 18 aviona u letnom stanju, plus onih sest iznajmljenih po svetu. Ostali avioni se remontuju po programu revitalizacije koju zahtevaju propisi EU. Ugradjuju se savremeniji navigacioni uredjaji, sistemi za smanjenje buke motora, kompletno se menja unutrasnjost putnickih kabina aviona... sve za sledecih 15 godina letenja. Iako svi delovi ukupno staju oko tri miliona dolara, zahvaljujuci tome sto sve radove obavljaju nasi ljudi, vrednost svakog od remontovanih aviona treba da se poveca za 3,5 do pet miliona dolara.

Uz svu pohvalu posadama aviona koje su u toku rata "odvele" avione iz zemlje i tamo ih odrzavale ili ovde remontovale, te im je i Upravni odbor preduzeca za to odao priznanje, u prilog bezbednosti letenja sagovornici pominju i cinjenicu da JAT-ovi avioni posle rata uveliko lete na nekoliko linija. Za Tivat lete sest do ostam puta dnevno, za Moskvu pet puta nedeljno, za Kinu jednom nedeljno, za Kipar jednom ... Pored toga, avioni JAT-a svake nedelje imaju i carter letove za Tunis i Tursku.

U vecim evropskim gradovima kompanija ima svoja predstavnistva u kojima je i za vreme sankcija zadrzala po jednog predstavnika, radi odrzavanja poslovnih veza sa domicilnim firmama, sto ce preduzecu omoguciti da vec dva do tri dana po ukidanju sankcija, pocne sa redovnim letenjem po Evropi.

Problem ce biti kako ce se to ostvariti sa drzavama sa kojima je nasa zemlja prekinula diplomatske odnose zbog vazdusne agresije u okviru NATO-a. U pitanju su najveci vazduhoplovni centri: Frankfurt, Minhen, London, Pariz...

Sami sebi dele pravdu

Na svu tu uvoznu muku, iskrsla je i jedna domaca: Vlada Republike Crne Gore nedavno je donela odluku kojom je prisvojila JAT-ove aerodrome u Tivtu i Podgorici. Rukovodstvo JAT-a je, zacudo, na to jedva primetno reagovalo u javnosti. Bilo je samo kratko saopstenje: JAT je u te aerodrome ulagao 30 godina, a onaj u Tivtu je zaveden i u zemljisne knjige na JAT-ovo ime.

Vlada Crne Gore je ranijih godina prilikom najavljivanja ove konfiskacije imovine tumacila to pravnim osnovom da je Republika Srbija u medjuvremenu podrzavila JAT, te da jedna republika ne moze imati imovinu u drugoj republici iste savezne drzave. Predocila je to i Ustavnom sudu Jugoslavije, ali o tom predmetu tamo jos nije raspravljano.

Beogradski advokat Sava Andjelkovic ne nalazi nikakvu pravnu mogucnost za taj cin crnogorske vlade:

- Zakon o preduzecima izjednacio je sva pravna lica - preduzeca u statusnim stvarima - bilo da je rec o javnim (drustvenim) ili privatnim preduzecima, odnosno akcionarskim drustvima - svako od ovih preduzeca mogu u drugim drzavama ili drugim republikama iste savezne drzave da imaju svoja predstavnistva, zastupnistva, filijale ili agencije za tekuce poslove. U tim svojim pomocnim jedinicama preduzece moze da ima svoju opremu, masine, traktore, poslovne prostorije, pa i - aerodrome.

Ukoliko u Vladi Crne Gore misle da je JAT bas jugoslovensko preduzece, pa da posle raspada drzave ne moze biti samo srpski - ne mogu sami da dele imovinu. Mora da se deli celokupna zajednicka imovina. Niko ne moze sam sebi da pribavlja pravo, jer bi to bilo anarhija.

- Pa da od 3,5 kilometra piste JAT ima samo 1 cm, to mora da se deli - zakljucuje Andjelkovic, u protivnom to ne daje dobru sliku o republici koja se predstavlja kao demokratska. Znaci li to da ce sutra neko meni da kaze: "To sto ste ulozili 100 miliona u izgradnju hirurske klinike, hotela, apoteke...nije vise vase!"

Kakvo je vreme doslo, covek treba da bude srecan sto nema sto miliona. Dinara ili dolara, svejedno!

TOMA DzADzIC