OBNOVA I IZGRADNJA

O hotelskom kompleksu koji se na Crnom vrhu kod Bora gradi za novu srpsku elitu ispredaju se bajke.

Prasnjav je i pust drum koji se od Bora, preko Crnog vrha, vuce do Zagubice. Nigde coveka, samo dva policajca stoje nadomak mesta odakle se jos prasnjaviji i izlokaniji makadamski put odvaja i odlazi medju borove, u planinu. Makadamski put pregradjen je rampom na ulazu u gradiliste hotelskog kompleksa na Crnom vrhu kod Bora, ali ide i dalje, i zavrsava se u Dubasnici, u rezidenciji predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Milosevica. Ovaj put je tesko prohodan za automobile posto je pun rupa, ali za helikoptere brzi putevi Srbije ne predstavljaju bas nikakav problem.

Hotelski kompleks, ili sta god bilo to sto se zida na Crnom vrhu kod Bora, gradi se vec vise od dve i po godine, i sve vreme izaziva nedoumice i znatizelju posto se ne zna - javnost i novinari ne znaju buduci da im pristup gradilistu nije dozvoljen - sta sve tamo ima. I otuda razne price: te nekoliko spratova ispod zemlje, pa podzemni bazeni, helidromi, novi skijaski tereni specijalno za posetioce hotela (to, kazu, nece moci da bude svako; samo oni osvedoceni i dokazani), policija i vojska cuvaju gradiliste... Nekakav cardak ni na nebu ni na zemlji, valjda.

Prica se i da su svi radnici, pre nego sto su poceli sa poslom, dobili da potpisu po jedan papir, a na papiru je pisalo da nikome nece pricati sta su sve na gradilistu videli i sazidali. I tako dalje. Zato se ekipa NIN-a uputila na cetvorocasovni put od Beograda do Bora, pa onda na Crni vrh, ne bi li uspela da sazna sta se tamo zaista gradi, u ovim danima posleratne obnove i izgradnje zemlje sopstvenim snagama i sredstvima.

S druge strane, prelepi sumoviti predeli na Crnom vrhu vec duze vreme nalaze se na spisku potencijalnih turistickih centara u Srbiji. Cemu onda tolika tajnovitost?

Spomen-ploca

Da se na Crnom vrhu nesto gradi, vidi se posle jedne krivine onog prasnjavog puta punog rupa, kada iz guste sume odjednom izrone kranovi i ostale gradjevinske masine. To je i najvise sto je moglo da se vidi od gradilista "srpskih Briona". Ali samo mesto je znacajno - srpske Brione, "steciste srpske elite", prolaznik prvi put ugleda s mesta gde se preradjuju otpadne vode. Pored otpadnih voda lezi i jedna memorijalna ploca koja kaze da je sa tog mesta pocela i izgradnja i obnova Srbije 1945. godine. "Januara 1945. godine ovde su 1630 mladica i devojaka Srbije poceli prvu radnu akciju. Za 90 zimskih dana izgradili su prugu Bor-Crni vrh i obezbedili ogrev ranjenicima i gradjanima Beograda", podsecaju izbledela slova na ploci, zaboravljenoj i prekrivenoj korovom. Ni pruge vise nema. A ko ce Beogradjanima obezbediti ogrev ove zime, zna se. I to ce biti "sopstvenim snagama" posto su radne akcije pripadale nekom drugom vremenu koje se vise nece vratiti.

Na ulazu u gradiliste strazarska kucica, crveno-bela rampa i tabla "Pregled ljudi i vozila je obavezan". Cuvar, penzioner, zbunjen je i ne sme da nas pusti unutra. Radi pod ugovorom, kaze, i plasi se da ga ne otpuste. Ko ce znati da smo dosli, kad je radno vreme proslo? Ne sme, ponavlja, tu je i "njihovo" obezbedjenje, i oni bi nas sigurno presreli. Koje je to "njihovo" obezbedjenje, ne zna ili nece da kaze. "Stanoje, ne pustaj nikog!", cuje se ostar muski glas sa portirove radio-stanice.

I ne pustise nas; nije pomoglo ni to sto smo rekli da obilazimo Srbiju i pravimo reportaze o tome kako nam zemlja kao Feniks izranja iz pepela, kao sto RTS kaze. "Idite u Zagubicu, sad je tamo vasar", predlaze nam Stanoje utesiteljski dok krecemo nazad.

"Prema nasim informacijama, postoji ukupno osam investitora gradnje hotela na Crnom vrhu", kaze Dragan Strilic, portparol Opstinskog odbora Demokratske stranke u Boru. "To su Rudarsko-topionicarski basen Bor, NIS Jugopetrol, Srbijasume, PTT, Skupstina opstine Bor, Vlada Srbije i jos dva za koje ne znamo ko su. Culi smo da je u igri i lanac hotela 'Hajat', ali to je neprovereno." Radove izvodi Energoprojekt iz Beograda, sto nam je rekao i Gruja Sofronijevic, direktor Visokogradnje u ovoj beogradskoj gradjevinskoj firmi. Gruja Sofronijevic potvrdio je i navode Dragana Strilica sto se investitora ovog poduhvata tice, i dodao je da je medju njima i NIS Novi Sad.

Milioni dolara

Prema Strilicevim recima, na jednoj sednici Skupstine opstine Bor receno je da ukupna investicija iznosi 150 miliona dolara sto je, inace, suma dovoljna da se izgradi grad za oko 30 000 stanovnika sa kompletnom infrastrukturom! Koliko je to plata, penzija, mostova, puteva..., i kolike su nam devizne rezerve, o tome da i ne govorimo.

"Prema nasim podacima, RTB Bor ucestvovace sa oko 20 odsto od ukupne sume", kaze Strilic. A prosecna plata u ovoj kompaniji jedva da prelazi 1 000 dinara i vecina radnika je na prinudnom odmoru.

"Opstina Bor ucestvuje sa cetiri odsto", kaze Radomir Janes, predsednik odbornicke grupe koalicije Zajedno u borskoj skupstini. "Na nase pitanje odakle nam novac za tako nesto, odgovorili su da je to zemljiste koje opstina daje za gradnju hotela." Medjutim, zali se Janes, "Skupstina opstine dala je samo nacelnu saglasnost za izradu projekta, i nije upoznata sa pojedinostima oko izgradnje hotela na Crnom vrhu iako su odbornici to trazili jos pre godinu dana. Odgovor dosad nismo dobili, tako da je i dalje nepoznato sta se tacno tamo gradi."

Nije samo borska opozicija ostavljena u neznanju. Razgovarali smo i sa profesorom Ratomirom Stankovicem, predsednikom Opstinskog odbora JUL-a u Boru, koji nam se izvinio i rekao da ne moze da nam pomogne jer ni on nista ne zna o hotelu na Crnom vrhu. Doduse, JUL u Boru ima samo jednog odbornika, a u ovom gradu nedavno je zabelezen i sukob izmedju ove stranke i vladajuceg SPS-a. "Planiramo da ispitamo o cemu se tu radi posto narod iritira ono sto se gradi gore. Treba li nam takav objekat u ovom trenutku, pitaju se gradjani, od kojih su mnogi u situaciji da ne znaju da li ce im sledeceg dana deca imati hleba. Ni mi na gradnju takvog hotela na Crnom vrhu ne mozemo da reagujemo ravnodusno, i zato cemo traziti zvanicno obrazlozenje u kojem ce se reci ko gradi hotel, za cije potrebe i koliko to kosta", kaze prof. Stankovic.

S obzirom na velicinu, znacaj i ugled koji u narodu diljem Srbije uziva partija prof. Stankovica, tesko je posumnjati u to da ce se zvanicno obrazlozenje uskoro objaviti. Ako pak ne bude objavljeno, pouzdano ce se znati ko je to zabranio (ko, uopste, moze to da ucini u Jugoslaviji?), a tada ce mnogo jasnije biti i kako se to obnavljamo i izgradjujemo sopstvenim sredstvima, i kuda zapravo idu ta "sopstvena" sredstva. U ovom trenutku, kada se na Kipar i u Svajcarsku vise ne moze.

NIKOLA VRZIC