(nastavak sa prve strane)

SARAJEVSKI SAMIT

Samit lidera najmocnijih drzava i devet zemalja sa jugoistoka Evrope tek treba da pokaze hoce li biti stvarna inspiracija za odnose dobrosusedstva, partnerstva i integraciju. Za sada je sigurno da Srbiji sleduje ne samo izolacija vec i pretnje daljom dezintegracijom i zaobilazenjem u uspostavi nove infrastrukture regiona

Organizatori najveceg sastanka svetskih lidera u ovom delu Evrope od sahrane Josipa Broza odahnuli su: godine 1999. Gavrilo Princip nije se pojavio u Sarajevu. Da li ce ta cinjenica i praznjikava Deklaracija koju su usvojili sefovi drzava, vlada i medjunarodnih organizacija prisutni na samitu Pakt stabilnosti za jugoistocnu Evropu, biti dovoljna da se opravda tvrdnja da se time zavrsava XX vek, u istom Sarajevu gde je krvavo i zapoceo 1914. godine?

Domacini u gradu u kojem postoje posebne autobuske stanice i saobracajni znaci za pripadnike Sfora, a njih je, bar tokom samita, na ulicama vise nego vojnika Kfora u uzavreloj Pristini, tvrdili su da Pakt stabilnosti znaci najpre da ova i naredne generacije vise nikada nece iskusiti rat. Dobar poznavalac prilika na Balkanu Karl Bilt, upitan da li posle Pakta ovde ratova vise nece biti, odgovorio je: rekao bih da nece biti do kraja mog zivota ako bih znao da cu umreti danas.

Dobici

Princip "moz' da bude, ne mora da znaci" dominantan je utisak ovog izvestaca iz katakombi vise nego dobro utvrdjenog kompleksa "Zetra" (secate li se povika zbog davanja imena olimpijskoj hali koje znaci zelena transferzala?).

Bil Klinton je dobio priliku da propagandno sjajno osmisljenom posetom, u kojoj je bilo mesta za djake, predstavnike medija nezavisnih po americkom vidjenju, pa i pravoslavne svestenike, potvrdi i naglasi uspesnost americke politike na Balkanu. Evropljani su dobili podrsku nastojanjima da probleme u ovom svom kutku lokalizuju ne vise parce po parce, nego integracijom jugoistoka najpre samog za sebe, po kriterijumima koje ce diktirati Unija, odnosno OEBS. Zemlje regiona su dobile obecanje velikih sila da ce Balkan ekonomski i psiholoski preseliti na zapad, zadatak da saradjuju medjusobno, ispunjavaju uslove i snose odgovornost za reforme i novac koji je tek nagovesten.

Svota koja je u igri za region iznosi 30 milijardi dolara, ali novac "sad i odmah" dobija jedino Bodo Hombah, specijalni koordinator Pakta stabilnosti, i to 30 000 DEM mesecno. On je inace optimista. "Primetio sam konsenzus u velikom broju pitanja. U jugoistocnoj Evropi postoji duboko usadjena zelja za stabilnoscu i mirom, kao i za vrlo uskom saradnjom sa Evropom i G-8. Postoji, takodje, spremnost za saradnju na regionalnom nivou koja nije postojala ranije", smatra Hombah, pa "bezrezervno podrzava ovaj proces".

Predstavnici nevladinih organizacija dobili su priliku da jos jednom demonstriraju vec uspostavljenu saradnju u regionu i kandiduju se za dodelu sredstava raznim projektima. Albanci su dobili packe izjednacavanjem projekta Velike Srbije i Velike Albanije u Klintonovom govoru, a Tudjman i slicni "srednjoevropljani" upozorenje da integracija "nije trka u kojoj naprednije zemlje pokusavaju pobeci od Balkana o trosku svojih suseda". Zbog pasivnog odnosa prema Paktu, Hrvatska, Slovenija i Madjarska su, kako se nezvanicno saznaje, uoci Samita dobile pismo-notu americke administracije, sa kritikama.

Domacini su pokusali da ponovo skrenu paznju donatora na Bosnu i Hercegovinu, kao i na problem sporog povratka raseljenih. Razne medjunarodne organizacije i njihovi specijalni izaslanici dobili su priliku da opravdaju svoje postojanje zasipajuci novinare pres materijalom ("Tacno je da koordinacija nije idealna, ali zadaci su ogromni. Nekad mi se cini da je previse, a nekada da je premalo predstavnika raznih organizacija na terenu", izjavio je dugogodisnji diplomata na Balkanu."

Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic dobio je nepodeljenu podrsku za svoju politiku, a gradjani Srbije izricitu poruku: pomoci nema dok sami ne smenite Milosevica.

Principi

Iniciran od strane Nemacke, koncipiran u osnovnim crtama 10. juna na sastanku ministara EU i Grupe 8 u Kelnu, Pakt stabilnosti za jugoistocnu Evropu obuhvata devet zemalja regiona: Albaniju, Bugarsku, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Madjarsku, Makedoniju, Rumuniju, Sloveniju i Tursku, 15 clanica EU, SAD, Rusiju, Kanadu, Japan, OEBS, Savet Evrope, UN, NATO I NjEU, MMF i slicne bankarske institucije, Roajomonsku inicijativu, SECI.

Vlada Nemacke ga smatra "najznacajnijim evropskim projektom u narednim godinama", a podrazumeva "promociju politickih i ekonomskih reformi i razvoj i unapredjenje sigurnosti u regiji" i "zajednicku odgovornost za izgradnju nepodeljene, demokratske i mirne Evrope". Pakt ce se usmeriti na tri oblasti: demokratiju i ljudska prava, ekonomski razvoj i saradnja i sigurnost.

U ove tri oblasti ima problema u gotovo svim zemljama jugoistoka Evrope, ali je pristup Paktu onemogucen jedino Srbiji. Upravo od lidera zemalja koje imaju prilicnih problema, ovaj novinar je umesto komentara o samitu dobio demonstraciju superiornosti.

"Ovo je samit za integralni razvoj naseg regiona. Mi cekamo demokratske promene takodje u Srbiji, kako bi se izgradilo zaista pravo civilno drustvo, sto bi ucinilo mogucnom kasnije ucesce Srbije u ovoj novoj konstrukciji jugoistocne Evrope", izjavio je ekskluzivno za NIN predsednik Albanije Redzep Majdani. Upitan da li je moguce uspostaviti stabilnost bez Srbije, on je rekao: "Mislim da bez procesa demokratizacije, bez izgradnje novog, zaista demokratskog drustva, ne mozemo misliti o ukljucivanju Srbije. To je u rukama srpskog naroda: da misli, pronadje i izgradi civilno drustvo i novu demokratsku zemlju".

Na isto pitanje, predsednik Turske Sulejman Demirel je za NIN odgovorio: "Pa to treba da bude raspravljeno u Srbiji. Ako Srbija zeli da postane deo ovog pakta, on je otvoren. Ali svi clanovi zele demokratsku Srbiju."

Spreman da prizna nedostatak demokratije u njegovoj zemlji bio je samo bosanski ambasador Muhamed Sacirbegovic, inace vidjen i u neformalnom razgovoru sa Klintonom. "Mislim da smo mi u Bosni uvek razumeli sta znaci multikulturni zivot, sta znaci tolerancija. Ali nama svima fali iskustvo u demokratiji. U Bosni imamo mozda izvesnu prednost u vremenu, ali nemamo prednost prema Zapadnoj Evropi. Sve je relativno. Mi mislimo da je nasa situacija bolja nego sto je sada u Srbiji, ali je li kod nas ovo ono sto je u Zapadnoj Evropi, Americi - nije."

Optuzbe

Americki predsednik Klinton je u svom govoru optuzio Slobodana Milosevica licno ("Miloseviceva desetogodisnja kampanja") za smrt vise od cetvrtine miliona ljudi, iskorenjivanje miliona i slabljenje stabilnosti regiona, odnosno za odrzanje na vlasti manipulacijom manjinama, zivot od korupcije i terorisanje susednih zemalja. Za jacanje nevladinih organizacija, nezavisnih medija, nezavisnih sindikata i demokratske opozicije u Srbiji nagovesteno je 10 miliona dolara tokom ove godine od americkog Kongresa.

U zavrsnoj Deklaraciji, koja je upravo o Jugoslaviji i Kosovu usaglasavana do poslednjeg trenutka, kaze se: "Zao nam je sto nismo mogli da pozovemo SRJ da prisustvuje kao punopravan ucesnik. Svi ucesnici moraju postovati principe i ciljeve ovog pakta. Pozivamo narod SRJ da prihvati demokratske promene i aktivno radi na pomirenju u ovoj regiji."

U svom govoru Alija Izetbegovic je, medjutim, govorio o "volji naroda Crne Gore, Vojvodine, Sandzaka i Kosova." Na poziv domacina (?) na samitu se nasla i delegacija Bosnjackog nacionlnog vijeca iz Sandzaka. Albanija i Turska su insistirale da Kosovo bude pomenuto tako da sto vise bude naglasena njegova izdvojenost, pa je u Deklaraciji kompromis po kojem je Rezolucija UN 1244 "o Kosovu, SRJ".

Madjarska je trazila posebno poglavlje o pravima nacionalnih manjina. Budimpesti je izgleda obecana regionalna konferencija o toj temi, posebno o pravima Madjara u Vojvodini, u roku od tri meseca. Premijer Viktor Orban smatra da je "buducnost Jugoslavije u zajednici autonomija" (vidi okvir).

Prazna stolica formalno ceka Saveznu Republiku Jugoslaviju, ali svi govore samo o brizi za narod Srbije koji treba da promeni rezim. Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic ucestvovao je na Samitu kao posmatrac, a u zavrsnoj Deklaraciji se navodi da ce se "razmotriti nacini na koje Republika Crna Gora moze sto skorije imati koristi od ovoga pakta". Cak i Franjo Tudjman, koji se namerno nije pojavio prvog dana na skupu lidera regiona, nego samo na glavnoj, zavrsnoj sednici svih ucesnika, a i tada upozoravajuci da su "neprihvatljive bilo kakve koncepcije o integraciji u neke neojugoslovenske, neojaltske i slicne okvire", ali ocenio je da su odnosi sa Crnom Gorom "dobri, sve povoljniji, i mislim da imaju uvjete da se u svakom pogledu dalje razvijaju".

Susedi

Ovo nije vazno samo zbog pitanja Prevlake, vec zbog opredeljenosti Pakta da drzave u regionu zajedno kreiraju projekte koji ce ukljucivati nekoliko zemalja. Izolovanost Srbije na duzi rok moze znaciti i izgradnju infrastrukturnih objekata koji bi nas zaobilazili kao "crnu rupu".

Ministri spoljnih poslova Bugarske, Rumunije i Makedonije su vec sacinili jedinstvenu listu projekata od zajednickog interesa. Planira se putno, zeleznicko, naftno, gasno i telekomunikacijsko povezivanje ovih zemalja sa Grckom, sporazumi o izgradnji elektroenergetskih sistema i stvaranju slobodnih trgovinskih i industrijskih zona. Makedonija, Bugarska i Albanija ce zajednicki nastupati pred stranim poveriocima.

Neki od suseda Srbije su zaista zainteresovani za njeno ukljucenje u Pakt, dok drugima odgovara izolovanost Srbije kako bi novac bio usmeren na izgradnju njihove infrastrukture i tako se podigao znacaj u tim zemljama.

- Mi ne gledamo na to pitanje tako. Svi projekti koji ce biti predmet razmatranja u okviru Pakta stabilnosti naici ce na problem da treba zaobilaziti Srbiju. A to ce mnogo vise kostati, i opet je pitanje kako zaobici Srbiju, - kaze za NIN predsednik Makedonije Kiro Gligorov. - U kranjjoj liniji, mi smo sve to iskusili, te zaobilazne puteve, koliko to kosta, sta to znaci, koliko vremena treba da stigne roba, itd. Kao zamisao Pakt je dobar, a kako ce se to realizovati to je otvoreno pitanje. Treba videti kako ce da funkcionise implementacija preko ta tri stola, kako ce se obezbediti finansijska sredstva. Nase iskustvo sa donatorskim konferencijama nije najbolje, odmah da vam kazem - otvoren je gospodin Gligorov.

- Mi imamo samo dve susedne drzave. Izbeci jednu, znaci potpuno se osloniti samo na drugu. Mi znamo i sta to znaci. Budalastina je misliti da mozemo da izbegnemo Srbiju i Crnu Goru - kaze Kasim Trnka, savetnik Alije Izetbegovica za NIN. - Mozda su pre neki mislili da je nama bolje ako sused ima slabosti, ali moderni svet to razume drugacije. Ekonomski i politicki, sto je sused zdraviji, to si i ti zdraviji.

Iz daljine se, medjutim, mozda bolje vidi. Poslanik u slovenackom parlamentu dr Ciril Ribicic kaze za NIN da je jasno da stabilnosti nema bez Srbije, ali to ne moze da znaci da se mora cekati i da bi bili uzaludni pokusaji koji se odnose na ostale zemlje. "Sigurno da zbog neukljucivanja moze doci do resenja koja ce dugorocno biti stetna i otezati kasnije ukljucivanje. Crna Gora je svojim inicijativama u poslednje vreme uspela da zaobidje neke od tih problema. O tome smo diskutovali i u parlamentu Slovenije. Niko vise dugorocno ne racuna da Crna Gora ne bi mogla biti u tim dogovorima. Sa Srbijom je nesto drugacije i ta opasnost je realna", smatra poznati pravnik.

Uslovljavanja

Pakt treba da funkcionise po principu stapa i sargarepe. - To je uobicajeni metod medjunarodne zajednice i mi smo svesni toga. Uslovljavanje postoji u svim dokumentima, i to je u Bosni dalo dobre rezultate - kaze Kasim Trnka.

Medjunarodna krizna grupa (ICG), vrlo uticajna nevladina organizacija sacinila je opsiran spisak obaveza za svaku zemlju u regionu pojedinacno. Za sve zemlje bivse Jugoslavije preduslov je ukidanje sluzbe drustvenog knjigovodstva, odnosno platnog prometa, za koju se smatra da onemogucava zdrav finansijski sitem, jacanje privatnih banaka i biznisa, a omogucava pranje novca i drzanje ilegalnih fondova vladajucim strankama. Insistira se na suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala i, narocito, na privatizaciji. Predvidja se carinska unija zemalja bivse Jugoslavije, Bugarske i Rumunije. Traze se reforme kojima bi se uspostavila nezavisnost sudstva i vladavina prava kao preduslovi za investiranje, naravno i poreske reforme. Za Kosovo se predvidja prebacivanje preduzeca u drzavnom vlasnistvu pod lokalnu kontrolu, i izrazeno je ostro protivljenje nedavno sklopljenom ugovoru misije UN sa Komercijalnom bankom. Scenario za Srbiju je: izolovati je i sve zamrznuti.

Kakvo misljenje vlada o srpskoj privredi, najupecatljivije ilustruje inace odmereni Karl Bilt koji je za NIN izjavio: "Srpska ekonomija je neka vrsta mafijaske nomenklature. Nema zemlje koja moze preziveti s takvom vrstom ekonomije. I cak i kada bismo dozvolili Srbiji pristup Paktu stabilnosti, to ne bi resilo probleme jer struktura nije reformisana. Mi ne mozemo slati novac nasih poreskih obveznika u strukturu koja ne funkcionise, jer to ne bi pomoglo stanovnistvu Srbije." Upitan da li izoloacija zapravo odgovara Milosevicu, Bilt je rekao da zato poruka koja dolazi sa samita nije izolacija vec otvaranje vrata za Srbiju. Ali Srbija mora sama preduzeti korake koji su neophodni da je uvedu na ta vrata. "Mi zelimo Srbiju, ali Srbiju koja ce biti modernizovana, reformisana, koja vodi racuna o svom stanovnistvu. Sve dok to nije slucaj, to je problem za sve nas, a prvenstveno za Srbiju."

Bezbednost

Poseban aspekt Pakta je bezbednost. Predlozeno je da u Skoplju bude sediste regionalno-konsultativnog centra za borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma. Predsednistvo Bosne i Hercegovine je iniciralo balansiranje vojnih snaga kako bi se izdaci preusmerili za socijalne potrebe, ali pod uslovom da se nastavi proces ugovoren Dejtonskim sporazumom.

U Dekleraciji, NATO nije eksplicitno pomenut, mozda zbog Rusije, konferencija za novinare generala Klarka je otkazana, a Havijer Solana se nije ni pojavio. Svejedno, jasno je da je okosnica bezbednosti upravo NATO. Portparol alijanse Dzejmi Sej objasnio je njegovu ulogu nekolicini novinara.

"Postoje problemi cijem resavanju NATO moze pomoci. Prvo, cinjenica je da imamo trupe, blizu 80 000 ljudi, u pet zemalja regiona u dugotrajnim mirovnim misijama, posebno na Kosovu i u BIH, sto je samo po sebi vazan faktor stabilizacije. Drugo, mi smo uspostavili stab NATO-a za jugoistocnu Evropu, u koji su ukljuceni i Hrvatska i Bosna i Hercegovina, i mozemo korisiti tu formu za bezbednosni dijalog. Trece je, naravno, Partnerstvo za mir u kojem ucestvuje najveci broj zemalja regiona i koje radi na specificnim problemima regiona. Ono ce pomoci da se smanje vojni budzeti jer je jos procentualno previse ljudi u vojnoj sluzbi, jos su preveliki vojni izdaci. Mi mozemo pomoci vojne reforme, odbrambene aktivnosti, medjunarodne integrisane formacije za odrzavanje mira i, generalno, volju da se radi zajedno, razmenjuju informacije i odbrambena pitanja ucine transparentnim. Konacno, ne smemo zaboraviti da su neke zemlje regiona vec clanice NATO-a, druge su na vrhu liste kandidata za prijem. Posle svega, treba naci nacina za realno otvaranje perspektiva za clanstvo u NATO za maksimalan broj zemalja u regionu."

Znaci li to da ce se sada smanjivati vojni izdaci da bi posle prijema u NATO bili povecani za kupovinu americkog oruzja i da li ce ceo bezbednosni sistem biti usmeren prema Srbiji kao jedinom neprijatelju, posebna je tema.

Nadanja

Pakt stabilnosti ocito se razlikuje od Marsalovog plana s kojim se najcesce poredi. Marsalov plan je imao ideolosku osnovu u otporu komunizmu i ideji o potrebi reintegracije Nemacke u Evropu. Podrazumevao je planove i sredstva koje su odobravali nacionalni pralamenti, a imao je u vidu i potrebu jacanja kupovne moci Evroljana radi prodaje americke robe. Ovoga puta najrazvijenije zemlje nisu dosle punih dzepova, a nejasna je i snaga ideje integracije jugoistoka Evrope.

Tocak je medjutim pokrenut, i ne bi bilo nemoguce da vec u septembru budu odobrena sredstava za najzanimljivije projekte regionalne saradnje. U igri je mnogo interesa. Premijer Italije, zemlje koja ce biti domacin sledeceg radnog skupa, Masimo d' Alema, izjavio je produkcijskoj grupi "Mreza": "Mi ovo ne radimo da bi samo primenili neki papirnati plan ili ispraznili polja sa izbeglicama u Italiji kako bismo ih ponovo popunili izbeglicama druge etnicke grupe. Mi ne zelimo da imamo izbeglice, mi ne zelimo da izbeglice postoje. Mislim da ce Jugoslavija vrlo brzo postati zemlja mira i stabilnosti. Neophodan uslov za to je da Jugoslavija napusti pristup samoizolacije i krene u demokratizaciju."

A kada ce izbeglice u Srbiji prestati da postoje? I kolika je dubina izolacije Srbije ako se podsetimo da SRJ nema diplomatske odnose sa cetiri najmocnije zemlje, kao i sa nekim susedima - BiH, Albanijom.

Bivsi nemacki ambasador u Beogradu Vilfrid Gruber izjavio je da povratak nemackog diplomatskog osoblja zavisi od toga da li ce Jugoslavija zeleti uspostavljanje odnosa koje je prekinula. "Sto se Nemacke tice, oni nece biti na nivou ambasadora dok je na vlasti Slobodan Milosevic i njegov rezim."

Uspostavljanjem Pakta stabilnosti za jugoistocnu Evropu na neki nacin se zatvara krug pokusaja bezanja sa Balkana (koji je zapocela Slovenija), gadjenja prema susedima i teznje da se ne saradjuje sa njima nego direktno sa EU, ili, jos bolje sa SAD. Onaj drugi, desetogodisnji krug sunovrata Srbije pod Milosevicem, medjutim, jos nije zatvoren. Tacno je da stabilnosti na Balkanu, odnosno na jugoistoku Evrope nema bez Srbije, ali moguca su i drugacija tumacenja - kako je Kasim Trnka rekao ovom novinaru: ako ceo svet kaze da i tada stabilnosti ima, onda verovatno ima.

Svetlana Djurdjevic-Lukic

Upitan da li je Nemacka spremna da investira u obnovu infrastrukture koja je unistena NATO bombardivanjem, Joska Fiser, ministar spoljnih poslova ekonomski najsnaznije zemlje Evrope, rekao je za NIN:

"Mi smo spremni da pomognemo demokratskoj Srbiji. To je veoma vazan problem. Pitanje infrastrukture je veoma tesko jer se sastoji iz humanitarnog dela, gde smo spremni da pomognemo, i ostalih, gde sada nismo spremni. Evropska unija zasnovana je na principima koji ne vaze samo za Srbiju vec za sve zemlje. Demokratizacija je centralno pitanje za ukljucivanje u Pakt stabilnosti."

Da li je moguce uspostaviti stabilnost na Balkanu bez Srbije?

"Ne, ocigledno nije, ali krucijalno pitanje je demokratizacija. U trenutku kada budemo imali demokratsku Srbiju, posle Milosevica, mi smo spremni za punu implementaciju Pakta stabilnosti, ako Srbija to zeli."

VIKTOR ORBAN, premijer Madjarske

Da li je moguce ostvariti stabilnost u jugoistocnoj Evropi bez Srbije?

- Ne mislim tako jer je Srbija neizbezan, neodvojivi deo Balkana. Deklaracija koja je upravo usvojena vrlo je jasna u toj tacki: navedeno je da zelimo da vidimo Srbiju za ovim stolom. Ali, medjunarodna zajednica je, to je moj utisak, veoma odlucna u stavu da sadasnja vlada nije demokratska, ne deli vrednosti koje su osnova za Pakt stabilnosti. Stoga sada nije pravo vreme da se pozove aktuelna vlada.

Zalazete se za autonomiju Vojvodine kakvu ima Kosovo.

- Mislim da ne moze biti demokratije u Srbiji bez autonomije Vojvodine. Po mome shvatanju, to je mera demokratizacije Srbije. Kosovo i Vojvodina su izgubili autonomiju u istom momentu. Zato pomoc, izlecenje, treba da dodju istovremeno za obe teritorije.

Za razliku od Kosova, Srbi su u Vojvodini vecina.

- To je bila situacija i ranije. Vojvodina je bila autonomna iako su naravno, Srbi vecina.

Kako mislite da je moguce postici autonomiju Vojvodine za kakvu se vi zalazete? Uz pomoc medjunarodne zajednice, pritiska?

- Mislim da Srbi moraju da shvate da medjunarodna zajednica nece smatrati njihovu vladu demokratskom ako ne uzmu u obzir namere manjina i ako nije spremna da im vrati sva prava koja su uzivali pre sadasnje diktature.

PETAR STOJANOV, PREDSEDNIK BUGARSKE

Postoje misljenja da neke zemlje podrzavaju izolaciju Srbije smatrajuci da ce tako dobiti vise sredstava za izgradnju nove infrastrukture koja ce zaobilaziti Srbiju

- Nasa zelja da izgradimo infrastrukturu koja ce povezati balkanske zemlje i otvoriti ih prema ostatku sveta nikako ne znaci zelju da izolujemo Srbiju. Upravo suprotno. Ako pogledate mapu Balkana, videcete da nije moguce uspostaviti infrastrukturu koja bi iskljucivala Srbiju. Srbija mora da bude ukljucena u svaki infrastrukturni projekat.

Medjutim, investitori se plase da ulazu u ovaj region zbog ratnih desavanja koja se odvijaju u ovoj oblasti. Zapravo, gotovo deset godina traju ratni potresi u nasem susedstvu. Tacno je da glavna strateska, dugotrajna investiranja u mostove, puteve, zeleznice, dolaze u region koji je demokratski homogen, gde vecina zemalja deli iste demokratske vrednosti i saradjuje. Investicije dolaze u ne rizicne oblasti, gde nema politicke nestabilnosti, gde postoji osecanje sigurnosti. U stvari, znacenje, smisao ovog Pakta jeste da se stvori sigurnost, stabilnost.

Sledeci geografski ili geopoliticki razlog koji nam sugerise da insistiramo da Srbija bude ukljucena u infrastrukturne projekte je to sto, ako se vratimo na mapu Balkana, Srbija lezi izmedju Bugarske i Zapadne Evrope. Mi ne mozemo izgraditi ni jednu vezu sa Zapadnom Evropom koja bi iskljucivala Srbiju. Stoga je nas interes da ona bude ukljucena.

To onda znaci da morate cekati Srbiju?

Mi se nadamo da ce Pakt stabilnosti imati psiholoski efekat na stanovnistvo Srbije da shvati da saradnja zemalja u regionu, sa ostatkom sveta, i medjunarodnim finansijskim institiucijama moze povecati zivotni standard. To ce doneti direktnu dobit za srpski narod koji ce da shvati da je bolje saradjivati sa susedima i ostatkom sveta nego biti izolovan. Stoga verujemo u mudrost i hrabrost srpskog naroda. Ja licno verujem u to i zeljno ocekujem da vidim da Srbija zauzima svoje mesto uz svoje susede.

Da bi se istakla izolovanost vladajuceg rezima u Srbiji, Savezna Republika Jugoslavija nije zvanicno ucestvovala na samitu. Ipak, osim crnogorskog predsednika Mila Djukanovica, cije je prisustvo u svojstvu posmatraca-gosta bilo unapred najavljeno, u Sarajevu se u poslednjem trunutku naslo i nekoliko ljudi iz Srbije.

Bivsi guverner i kandidat Saveza za promene za premijera Dragoslav Avramovic u poslednjem trenutku je od organizatora dobio poziv "u licnom svojstvu". Vladika rasko-prizrenski Artemije dosao je na osnovu poziva koji je kancelar Sreder uputio patrijarhu Pavlu. Na poziv predsedavajuceg EU Martija Ahtisarija, samitu je prisustvovao i predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Veran Matic.

Dan uoci samita, na skupu predstavnika nevladinih organizacija ucestvovao je Branislav Canak, predsednik Unije sindikata "Nezavisnost", a prvog dana samita na zajednickoj konferenciji za stampu zenskih grupa iz ovog regiona ucestvovala je Nada Crnja, predstavnik Zenske grupe u "Nezavisnosti".

Delegacija Bosnjackog nacionalnog vijeca Sandzaka, u kojoj su bili dr Sulejman Ugljanin i prof. Vasvija Gusinac, predsednik i sekretar Vijeca Dzemail Suljevic, potpredsednik SDA Sandzaka, i Esad Dzudzevic, predsednik Bosnjacke demokratske stranke Sandzaka, boravila je u Sarajevu na poziv domacina.

- Boravak na samitu u Sarajevu iskoristili smo kako bismo relevantne cinioce i licnosti iz citavog svijeta upoznali sa teskim stanjem bosnjackog stanovnistva i drugih gradjana u Sandzaku koji ostaje i dalje u sjeni zbivanja, juce u Bosni, a danas na Kosovu - izjavio je gospodin Dzudzevic za NIN.

- Bosnjacka demokratska stranka Sandzaka, i kao clanica BNVS i u samostalnom radu, u citavom ovom periodu u praksi provodi principe i duh koji su sada ugradjeni u Deklaraciju samita. Svijet je tek danas na vrlo transparentan nacin odlucio da stavi tacku na sva razaranja, etnicka ciscenja i genocidnu politiku koju beogradski rezim provodi evo vec deset godina. Mi smo se od pocetka jugoslovenske krize zalagali da se problemi koji postoje na prostoru bivse Jugoslavije rjesavaju mirnim i demokratskim putem. Zato u vremenu nakon sarajevskog samita vidimo sansu da u duhu Pakta stabilnosti rijesimo nacionalni status Bosnjaka u Sandzaku i SRJ i status Sandzaka za cije rjesavanje imamo politicku platformu u vidu Memoranduma o autonomiji Sandzaka i posebnim odnosima sa Bosnom i Hercegovinom i Deklaraciju o pravu Bosnjaka na politicku i nacionalnu ravnopravnost koji su usvojeni na VIII zasjedanju BNVS 19. jula 1999. godine.

Vrijeme na ovim prostorima mjerit ce se svakako na ono prije i poslije samita Pakta stabilnosti koje obelezava novu epohu demokratije, mira i prosperiteta za sve narode jugoistocne Evrope - smatra gospodin Dzudzevic.